BEOGRAD – Srbija je i dalje na sredini puta kada je reč o standardima koje treba da dostigne i dosledno primenjuje u poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, zaključak je desetog po redu „Alarm izveštaja“ Koalicije prEUgovor. Izveštaj pokriva period od novembra prošle do aprila ove godine, što se poklapa sa prvih šest meseci rada nove vlade.
Kako se navodi, i ovom periodu ostaje problematično funkcionisanje demokratskih institucija, koje se prati u okviru političkih kriterijuma, a preliva se na ostale oblasti.
„Hronično loše ocene za stanje slobode medije, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije na viskom nivou i organizovanog kriminala pokazuju da nema volje da se ključni i već identifikovani problemi reše, dok se odgovornost izbegava. Politička i medijska scena vrlo se polarizovane, nedostaje kultura dijaloga i tolerancija kritike, koje su neophodne za iznalaženje najboljih i legitimnih rešenja“, ocenjuju organizacije civilnog društva okupljane u Koaliciju prEUgovor.
Fokus ovog izveštaja bio je na završetku procesa reforme pravosuđa, a kada je reč o setu pravosudnih zakona, u izveštaju se navodi da osim pet zakona koji su prošli javnu raspravu i evaluaciju Venecijanske komisije, četiri zakona o suzbijanju posebnih oblika kriminala izmenjena su naprečac, a njihove na izgled tehničke izmene kriju suštinski loša rešenja.
„Formalne procedure u kojima je bila uključena zainteresovanu javnost obesmišljene su u ubrzanoj završnici procesa, koja nije ostavila vreme da se zaista razmotre dati predlozi i komentari za unapređenje zakonskih odredaba. Zato su prethodno kritikovana rešenja zadržana – o kvorumu za odlučivanje u pravosudnim savetima, o javnosti njihovog rada ili o kriterijumima za izbor istaknutih pravnika“, piše u izveštaju.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre na konferenciji izrazio poštovanje za rad NVO, za prEUgovor, i uverenje da je saradnja institucija i civilnog društva ključna za evropski put Srbije.
On je naglasio da reforme u oblasti vladavine prava i pravosuđa ostaju stub evropskih integracija Srbije, da EU počiva na vladavini prava, i da je napredak moguć ako postoji jaka volja.
Vladavina prava, prema rečima ambasadora Žiofrea, vodi pravednijem društvu, ali je ujedno bitna i za ulaganja, kvalitet života i prosperitet svih građana. Govoreći o reformi pravosuđa, podsetio je na ocenu Venecijanske komisije Saveta Evrope da ona zahteva i transformaciju društva i promenu pravne kulture.
Žiofre je rekao da su snažne i nezavisne institucije ključne za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i da niko ne sme biti iznad zakona i nekažnjiv. Navodeći da su temeljne slobode dobro usidrene u ustavu i zakonima Srbije, Žiofre je naglasio da treba više raditi na njihovoj primeni u praksi, a u tom kontekstu je spomenuo i medijske slobode.
Ministarka za EU integracije Tanja Miščević rekla je da je osnovni cilj i zadatak dijalog i da proces reformi bude transparentan i inkluzivan. „Ne mogu da se složim kada on koji pišu izveštaj kažu da neće da učestvuju u radu vladinih tela zato što im ne veruju. Od toga nema dalje, to nije dobra polazna ocena“, kazala je Miščević.
Istakla je da je važno razgovarati o svemu i videti kakvo je činjenično stanje, dodavši da celom procesu mora da se pristupi „sa više energije“.
Koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić rekla je da ta koalicija ne može reći da je za proteklih deset godina zadovoljna rezultatom evropskih integracija Srbije, odnosno tempom i da je prEUgovor zato i dalje potreban.
Pejić Nikić rekla je da u fokusu prEUgovora ostaju dovršetak pravosudne reforme i “peripetije” sa zakonom o unutrašnjim poslovima. Nedavne tragedije u Beogradu i Mladenovcu ponovo su, prema njenim rečima, bile opomena da prEUgovor mora da ukazuje na sistemske probleme i kako se oni mogu prevazići.
Tema koja je u Srbiji posebno aktuelna poslednjih dana, nakon nemilih događaja 3. maja, je i sprečavanje nasilja, a Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra istakla je propuste koje su oni uvideli, a odnose se na sprovođenja mera u toj oblasti. Ona je istakla da se radne grupe i koordinaciona tela kasno konstituišu i ne rade pravovremeno.
„Sredniom marta održana je prva sednica Saveta za suzbijanje nasilja u porodici u novom sazivu, a do tada je već ubujeno devet žena“, ukazala je Ignjatović.
Prema njenim rečima, nisu realizovane, a ne zna se kada će biti, aktivnostri iz akcionog plana za poglavlje 24, a već treću godinu nije usvojen nacionalni plan za strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženam i nasilja u porodici.
„U tim okolnostima reći da sistem nije zakazao je besramno. Ništa nije stalo tog 3. maja, a sve reči koje su nas dovde dovele nastavljene su sa istih mesta“, kazala je Ignjatović, dok su članice Autonomnog ženskog centra držale transparent na kome je pisalo „Tražimo odgovore“, pozivajući i na odgovore o postupanju institucija u slučaju ubistva žene u Pirotu.
Tema koja je u Srbiji posebno aktuelna poslednjih dana, nakon nemilih događaja 3. maja, je i sprečavanje nasilja, a Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra istakla je propuste koje su oni uvideli, a odnose se na sprovođenja mera u toj oblasti.
Ona je istakla da se radne grupe i koordinaciona tela kasno konstituišu i ne rade pravovremeno.
„Sredniom marta održana je prva sednica Saveta za suzbijanje nasilja u porodici u novom sazivu, a do tada je već ubujeno devet žena“, ukazala je Ignjatović.
Prema njenim rečima, nisu realizovane, a ne zna se kada će biti, aktivnostri iz akcionog plana za poglavlje 24, a već treću godinu nije usvojen nacionalni plan za strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženam i nasilja u porodici.
„U tim okolnostima reći da sistem nije zakazao je besramno. Ništa nije stalo tog 3. maja, a sve reči koje su nas dovde dovele nastavljene su sa istih mesta“, kazala je Ignjatović, dok su članice Autonomnog ženskog centra držale transparent na kome je pisalo „Tražimo odgovore“, pozivajući i na odgovore o postupanju institucija u slučaju ubistva žene u Pirotu.
Govoreći o reformi pravosuđa Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija (TS), istakao je da su pohvale procesa reforme pravosuđa došle preuranjeno, iako je to bio jedan od procesa u kom je javnost mogla najviše da utiče.
Kada je reč o izboru istaknutih pravnika, Nenadić je ocenio da je mali broj kandidata koji su se birali bio poznat široj i užoj stručnoj javnosti, iznoseći ozbiljne zamerke na to što opšta i stručna javnost nije bila uključena u razgovor sa kandidatima za pozicije u Visokom savetu sudstva (VSS) i Visokom savetu tužilaštva (VST) u skupštinskom Odboru za pravosuđe.
„Činjenica je da su prethodnim zakonima garancije nezavisnosti pravosuđa i samostalnosti bile slabije nego što su sada, ali na sudijama i tužiocima je da svoj posao uz snažnije mehanizme rade, a na nama je da ih na to podsećamo“, rekao je Nenadić.
On je istakao i jedan pozitivan korak. „Reč je o javnim nabavkama, gde je konačno ukinut jedan štetan zakon, odnosno poslat je u Skupštini i trebalo bi da bude stavljen van snage. To nam pokazuje da Vlada može da ispuni preporuke koje dobija od EU, ali se ne ističe da je to samo zato moralo da se uradi, već da je bilo i propusta“, kazao je Nenadić.
Zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek govorio je o problemima u procesu izrade Zakona o unutrašnjim poslovima, ističući dugotrajan proces pregovora sa radnim grupama, a ukazao je da i da je upitno zašto još nije izabran novi direktor policije.