BEOGRAD – Koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm – nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije kada su u pitanju politički kriterijumi i sprovođenje politika u oblastima koji su pokriveni poglavljima 23 i 24 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Urednica izveštaja Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku istakla je da je generalni zaključak izveštaja da nema napretka u većini oblasti koje su pokrivene izveštajem, te da se promene sporo donose ove godine, usled izbora, formiranja novog saziva Skupštine i kasnog formiranja Vlade.
“Ono što jeste urađeno jeste da su usvojeni revidirani akcioni planovi za Poglavlje 23 i 24. Nakon godina rasprava o tome, i dalje civilno društvo i prEUgovor koalicija nisu zadovoljni time kako ti akcioni planovi izgledaju, jer mnoge preporuke nisu uvrštene”, istakla je Pejić Nikić.
Ona je rekla i da, kada je reč o Poglavlju 23, postoji novo koordinaciono telo koje je uspostavljeno u julu, ali do danas ne postoji informacija da li se ono sastajalo.
“Bez reforme u oblasti vladavine prava nema nikakvog napretka u društvu, nema nastavka evrointegracija, a nema ni otvaranja novih poglavlja, te nema ni EU fondova. Mi u toku ove godine nismo otvorili ni jedno novo pregovaračko poglavlje, i to treba da se tumači kao posledica nedostataka reformi u oblasti poglavlja 23 i 24”, naglasila je Pejić Nikić.
Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija je istakla da je opšti zaključak da borba protiv korupcije nije na listi prioriteta aktuelne vlasti.
“Opšta ocena je da su promene koje su dogovorene tokom prošlogodišnjeg dijaloga o izbornim uslovima koji se odvio uz posredovanje Evropskog parlamenta imale minimalne efekte. Glavni problemi na koje smo ukazivali godinama su, nažalost, ostali. Nije bilo promena kada je reč o funkcionerskoj kampanji”, istakla je Đorđević.
Ona je rekla da došlo do pomaka usled odbredbe po kojoj je Agencija za sprečavanje korupcije rešavala po prijavama za kršenje zakona u roku od pet dana, iako prema mišljenju organizacije Transparentnost Srbija, neke od odluka Agencije prema kojima navodno nije bilo povrede prava, nisu bile ispravne.
“REM je ovog puta objavio nalaze monitoringa o zastupljenosti pojedinih izbornih lista, što nije bio slučaj poslednjih nekoliko godina, ali nije objavio i postupanje i same prijave koje su dostavljene ovom telu, koje su se ticale kršenja propisa”, rekla je Đorđević.
Nije bilo napretka kada je u pitanju pravni okvir za borbu protiv korupcije, naglasila je Đorđević.
“Zakon o sprečavanju korupcije je stupio na snagu prvog septembra, ali je usvojen 14 meseci ranije. Do samog stupanja zakona na snagu nisu izvršene važne primene, a nije izazvano ni veće Agencije i pored tog dugog roka koji je ponovo prekoračen. U situaciji kada Agencija nema veće, ni za jednu od utvrđenih povreda ne može da bude izrečena mera”, objasnila je Đorđević
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je istakla da se država u oblasti prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama oslanja na civilni sektor, da prisvaja rad ženskih organizacija koje se ne finansiraju iz države, i da ne primenjuje preporuke relevantnih međunarodnih tela kada su u pitanju antidiskriminacione politike.
“Ono što je nas zabrinjavalo dok smo komentarisali reviziju Akcionog plana je da preporuke koje je Srbija dobila marta prošle godine ni na koji način nisu uzete u obzir, a u ovoj oblasti su na čekanju i nacrt zakona o zabrani diskriminacije, i nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti i nacionalna strategija i akcioni plan za zaštitu od diskriminacije i akcioni plan za novi period nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost”, naglasila je Ignjatović.
Ona je rekla da se stanje u antidiskriminacionoj politici i politici rodne ravnopravnosti uvek može proceniti kroz stanje seksualnih i reproduktivnih prava žena.
“Ono što civilne organizacije očekuju u ovoj oblasti je ništa manje nego ono što stoji u konvencijama koje je Srbija ratifikovala i koje su postale deo našeg pravnog sistema”, ističe Ignjatović.
Kada je reč o nasilju nad ženama, Ignjatović ističe da se preporuke iz GREVIO ekspertske grupe koja izveštava o primeni Konvencije o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilju u porodici Saveta Evrope, koje su dobijene januara ove godine, nisu uticale na reviziju plana za Poglavlje 23, te da ovaj izveštaj nije čak ni preveden na srpski jezik.
“Nužno je da postoje bolje informacije koje dolaze iz javnog sektora, iz institucija, i mnogo više terenskog rada, pre svega u odnosu na one žene koje su marginalizovane i koje teže dolaze do institucija, podrške i do zaštite, kakve su žene Romkinje, žene sa invaliditetom, žene starije od 65 godina, seoske žene i samohrane majke”, naglasila je Ignjatović.
Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA – Akcije protiv trgovine ljudima, izjavila je da je Nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima usvojen prošle godine sa pola godine zakašnjenja, a usvaja se na period od dve godine.
“ASTRA je imala brojne zamerke na način na koji je taj akcioni plan napravljen, ono što je u njemu. U njemu su pobrojane ne samo aktivnosti države, nego i one aktivnosti koje ASTRA treba da sprovede. Imamo protiv da se efikasnost akcionog plana koji sprovodi država procenjuje i na osnovu toga da li smo mi sproveli određene aktivnosti, a za te aktivnosti država nije dala ni dinara”, istakla je Krunić.
Ona je rekla da je država ove godine često reagovala potpuno neadekvatno na razne slučajeve, kao što su, recimo, radna eksploatacija migranata.
“Ako uporedimo period od maja do septembra prošle godine i ove godine, ASTRA je imala duplo više poziva ove godine, i duplo više izlazaka na teren. Sve to je finansirano projektima međunarodne razvojne pomoći, dakle, država tu ništa ne pomaže”, rekla je Krunić.
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglasio je da borba protiv organizovanog kriminala jedan od osnovnih zahteva Evropske unije za nastavak evropskih integracija Srbije.
“Rat protiv mafije koji je poveo predsednik, pa se to posle našlo i u ekspozeu premijerke je sve predstava za javnost, budući da, da bi se država efikasno borila protiv organizovanog kriminala, ključna stvar je da se preseku veze organizovanog kriminala sa politikom i sa policijom”, rekao je Elek.
On je naglasio da ne mogu političari da rukovode ništa što ima veze sa organizovanim kriminalom, već to moraju da vode profesionalci iz institucija države, pre svega policije i tužilaštva.
“Organizaciona reforma policije je preduslov za efikasnu borbu protiv kriminala, i ono što Evropska unija traži od Srbije, a i na tome insistiraju organizacije civilnog društva, je da se uspostave mehanizmi kojim bi se policija zaštitila od uticaja politike i kriminala”, zaključio je Elek.