BEOGRAD – Vanredno stanje ogolilo je pasivnost ključnih institucija poput Narodne skupštine i Ustavnog suda, ali i nefunkcionisanje mehanizama provere i ravnoteže naspram dominacije izvršne vlasti, poručeno je na onlajn predstavljanju nalaza koalicije prEUgovor iz Alarm izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24.
Koalicija prEUgovor zabeležila je da se negativne tendencije u većini oblasti nastavljaju i u periodu od oktobra 2019. do aprila 2020, a do dodatnog pogoršanja došlo je tokom pandemije virus COVID-19 u poslednja dva meseca, posebno nakon što je 15. marta proglašeno vanredno stanje.
U izveštaju je posvećena posebna pažnja tome kako je vanredno stanje, koje je predsednik Vučić definisao kao „rat protiv nevidljivog neprijatelja”, uticalo na demokratiju, vladavinu prava, osnovna prava i slobode, kao i na garanciju bezbednosti i pravde u Srbiji.
U Alarm izveštaju ističe se da je vanredno stanje ogolilo odsustvo reformi u poglavljima 23 i 24 i nefunkcionisanje institucija, što je uticalo na ukidanje podele vlasti.
Kako si istakli u izveštaju, sporno je bilo to što je vanredno stanje proglašeno mimo Narodne skupštine, bez odgovarajućeg obrazloženja zašto se ona nije mogla sastati.
Jelena Pejić Nikić istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i urednica Alarm izveštaja istakla je da se tokom proglašenja vanrednog stranja pokazao jako visok nivo pasivnosti i nezainteresovanosti najviših institucija poput Narodne skupštine i Ustavnog suda.
“Predsednica Parlamenta nije se ni potrudila da se Skupština sastane, a i onda kada se sastala potvrdila je i pohvalila sve odluke Vlade tokom vanrednog stanja u paketu, nije odlučivala pojedinačno o svakoj meri, iako je za neke vrlo upitno da li su saglasne sa Ustavom. Ustavni sud oglasio se tek krajem maja, a tom prilikom potvrdio je da su sve mere vlasti bile u skladu sa Ustavom”, rekla je Jelena Pejić Nikić.
Ona je napomenula da je izveštaj zabeležio i ovog puta, kao što je to bio slučaj sa prethodnim, umesto pozitivnih rezultata, niz afera poput Krušika. Prema njenim rečima. afera Krušik je udžbenički primer zarobljene države, koja je kasnije potpuno zaboravljena.
Usled proglašenja vanrednog stanja, pripreme za izbore su obustavljene, ali je nastavljena funkcionerska kampanja vladajuće stranke, navedeno je u Alarm izveštaju.
Funkcionerska kampanja vladajuće stranke trajala je mimo zvaničnog raspisivanja i odlaganja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora i već se pokazalo kako sistemski nedostaci pravila o izbornim uslovima nisu rešeni nedavnim zakonodavnim izmenama. Zapostavljena su pravila javnih nabavki, transparentnosti organa javne vlasti, bitno su ograničene medijske slobode, i usvajane su restriktivne mere čija je ustavnost upitna, navedeno je u izveštaju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić napomenuo je da rezultat pregovora o izbornim uslovima, koje je pomogao Brisel i EU, nije rezultirao rešavanjem najvećih problema izbornog procesa, kao što je to slučaj sa funkcionerskom kampanjom.
“Kao rezultat svega toga dobili smo izmene zakona koje realno ne mogu da poprave na neki bitan način stanje u oblastima izbora”, rekao je Nenadić.
On je istakao da sa zakonske strane nije ispunjena preporuka, a to je da se zatraži mišljenje ODIHR-a pre nego što zakon stupi na snagu, jer u ovom slučaju ODIHR će dati sud o tome kakvi su izborni zakoni nakon izbora, umesto da je takav odgovor dobijen ranije.
“Kada smo tražili da reforme budu celovitije, odgovor je bio da se propisi ne mogu menjati u izbornoj godini. Onda dobijemo situaciju da se u izbornoj godini menja najvažniji zakon – Zakon o izboru narodnih poslanika, kojim je smanjen cenzus sa pet na tri odsto, pojačano predstavljanje žena… To nam sve pokazuje da je bilo moguće, da je bilo volje, da se izmene svi propisi koji su bili bitni za izborni proces”, rekao je Nenadić.
Prema nalazima izveštaja, čak je i politička posvećenost evropskim integracijama bila na udaru od početka pandemijske krize, što se videlo u izjavama najviših zvaničnika u kojima je kritikovan navodni nedostatak evropske solidarnosti, a istovremeno hvaljena i moljena pomoć od „bratske” Kine.
“Vlast nije privržena evropskim integracijama – nemamo još uvek šefa pregovaračkog tima, nemamo odluku o prihvatanju nove metodologije. Nova metodologija naglašava da će se veći akcenat staviti na deklarativnu privrženost evropskim integracijama a funkcioneri u Srbiji su se na početku pandemije ponašali suprotno”, zaključila je Jelena Pejić Nikić.
Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23 i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).