Kocijančič: Primili smo pismo i odgovorićemo blagovremeno

Maja Kocijančič; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Primili smo pismo pojedinih država članica koje se odnosi na stratešku komunikaciju i odgovorićemo blagovremeno, kaže portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, Maja Kocijančić, u izjavi za dnevni list Danas.

Ona je time potvrdila medijske tvrdnje da su Hrvatska, Češka, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Švedska i Velika Britanija zatražile da Evropska služba za spoljne poslove proširi aktivnosti u “suzbijanju ruske propagande”.

U pismu se navodi da “smo suočeni sa nesmanjenom kampanjom dezinformisanja koju sprovodi treća strana (Rusija), vidimo potrebu daljeg jačanja kapaciteta StratKoma EU”.

StratKom kancelarija osnovana je pri EU, odlukom koju su podržale sve članice, kako bi se otkrile i demantovale neistine koje o EU, smatraju u Uniji, širi Rusija.

U pismu se traži da punim kapacitetom počnu da rade i dve nove filijale EU StratKoma – za Jug i Zapadni Balkan.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, odeljenje StratKom-a za Zapadni Balkan trenutno ima dvoje diplomata i nekoliko zaposlenih.

“Zaposleni su najčešći ljudi kojima govore jezika sa prostora bivše SFRJ i albanski, a dolaze iz država članica EU i bliski su medijima ili su se ranije njima bavili. Osoblje je više puta dolazilo u misije u Beograd, kao i druge glavne gradove država na Zapadnom Balkanu”, navode predstavnici diplomatskih krugova iz Brisela.

Kada je o srpsko-ruskim vezama reč, predstavnici zvaničnog Brisela javno govore da “imaju razumevanja” za te odnose, uz napomenu da je potrebno da Srbija “progresivno uslađuje” svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, što je tema pregovaračkog poglavlja 31, koje još nije otvoreno, i Beograd bi mogao da se suoči sa teškoćama zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Mada zvaničnici EU nisu želeli da javno komentarišu nedavnu isporuku ruskih migova Srbiji, kako Danas nezanično saznaje “postoji velika zabrinutost u Briselu, zbog jačanja ruske propagande u Srbiji”.

Isporuka migova nije sa aplauzom dočekana u sedištu EU. Iako je Srbija vojno neutralna i može da odlučuje sa kime će sarađivati u domenu odbrane, dominira stav u briselskim krugovima da predsednik Rusije Vladimir Putin starim migovima veoma vešto kupuje javno mnjenje u Srbiji, iako EU daje značajnu finansijsku pomoć Srbiji”, navode izvodi Danasa iz diplomatskih krugova.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans  Nemanja Todorović Štiplijaocenjuje za Danas da je ruska propaganda “najprimetnija tamo gde postoje ruski mediji koji rade na drugim jezicima – poljskom, češkom, estonskom, letonskom, litvanskom, moldavskom i srpskom.“

Takođe, Štiplija govori i da tvrdnje moldavskih medija lako prenose mediji u Rumuniji, dok su servisi na srpskom vrlo prikladni za tržište Zapadnog Balkana.

„Tradicionalni mediji sve više, iz meni neobjašnjivih razloga, koriste mogućnosti koje im pružaju ovakvi servisi, prenoseći njihove vesti, koje su ponekad i netačne ili namerno drugačije interpretirane.“

On objašnjava i da imamo primer veb sajta nekadašnje veoma gledane informativne televizije u Srbiji, koji kao udarne vesti prenosi ovakve članke.

„Mislim da delovanje EU nije jedino usmereno na Rusiju. Države članice, primećuju da dugogodišnji partner Turska, takođe ima tendencije sličnog karaktera, naročito na Zapadnom Balkanu,“ objašnjava Štiplija.

Tvrdokorne baltičke zemlje

Kako je Danas ranije pisao, baltičke zemlje – Letonija, Litvanija, Estonija i Poljska imaju tvrdokorni stav o poglavlju 31 u pregovorima Srbije o članstvu u EU, odnosno insistiraju da Beograd uvede sankcije Moskvi. Ove zemlje su tražile i da se Srbiji nametnu dodatni uslovi za otvaranje poglavlja 31.