fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Koje nacionalne partije imaju najviše poslanika u novom Evropskom parlamentu?

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

Novi saziv Evropskog parlamenta imaće, za sada, sedam poslaničkih grupa sastavljenih od partija širom Evropske unije. Najviše mandata su, očekivano, osvojile partije iz Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Poljske koje, kao zemlje sa najviše stanovnika, imaju i najviše poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu. I neke partije iz zemalja srednje veličine, međutim, postigle su solidne rezultate i biće među najvećim partijama u okviru svojih poslaničkih grupa.

U ovkiru Evropske narodne partije, koja je osvojila 186 mandata, najveće partije će, kao i do sada, biti nemački demohrišćani CDU-CSU sa 30 poslanika. Iza njih je španska Narodna partija sa 22 mandata, koja je znatno uvećala svoj broj poslanika u odnosu na prethodne izbore, kada ih je bilo 13.

Treća najveća partija u EPP-u biće Građanska platforma premijera Poljske Donalda Tuska, koja je u koaliciji osvojila 20 mandata. Nijedna druga partija u okviru EPP neće imati dvocifreni broj poslanika, a sledeće po veličini su francuski Republikanci, italijanska “Forca” i rumunski PNL sa po 8, dok grčka Nova demokratija i nova opoziciona stranka u mađarskoj Tisa imaju po 7 mandata.

Stranke levog centra će, očekuje se, ostati u poslaničkoj grupi Socijalista i demokrata, koja ukupno broji 135 poslanika. Pojedinačno najveće partije u ovoj grupi dolaze sa Mediterana – italijanska Demokratska partija (21 mandat) i Socijalistička radnička partija španskog premijera Pedra Sančeza (20 mandata).

Italijanska PD je tako pretekla špansku PSOE, koja je u prošlom sazivu imala najviše poslanika i šeficu poslaničke grupe.

Sledeća po veličini u ovoj grupi biće Socijaldemokratska partija nemačkog kancelara Olafa Šolca sa 14 poslanika, dok se koalicija oko francuskih Socijalista, nakon godina loših rezultata, vratila u život osvajajući 13 poslaničkih mandata. Vladajuća rumunska Socijaldemokratska partija je iza njih, sa 11 evropskih poslanika.

Zvanična projekcija novog Evropskog parlamenta

Česi i Slovaci “preuzeli” liberalnu grupu, Meloni konzervativce

Liberalna grupa “Obnovimo Evropu” izgubila je 23 mandata u odnosu na prethodni saziv i sada ih ima 79. Dobar deo ovih gubitaka je posledica pada koalicije oko Francuske partije Renesansa koju je osnovao predsednik Makron, a koja je sa 23 evroposlanika 2019. pala na 13.

Individualno, Makronova partija sada ima 6 poslanika, što znači da nije najveća u grupi “Obnovimo Evropu”, već je to partija ANO bivšeg češkog premijera Andreja Babiša. Opoziciona Progresivna Slovačka takođe ima 6 poslanika u Evropskom parlamentu, nakon što je osvojila najviše glasova u svojoj zemlji.

Liberali su, osim u Francuskoj, gubitke doživeli i u Španiji, gde je partija “Građani” nestala sa političke mape, kao i u Rumuniji. Nemačka Partija slobodnih demokrata (FDP) ponovila je rezultat iz 2019. sa 5 poslanika, dok je holandska Partija za slobodu i demokratiju (VVD) odlazećeg premijera Rutea osvojila 4 mandata, jedan manje nego 2019.

Na četvrtom mestu po veličini je grupa Evropski konzervativci i reformisti, koja će imati 73 poslanika. Više od polovine dolaze iz dve stranke – “Braća Italije” Đorđe Meloni (24) i Prava i pravde (20), dok dodatnih sedam dolazi iz španske partije “Voks”, a pet iz koalicije Erika Zemura iz Francuske.

Meloni je, u okviru ove grupe, najviše uvećala broj svojih poslanika u odnosu na prethodni parlament – za 14 – dok je Pravo i pravda blago oslabila od 2019. godine i osvojila 5 mandata manje.

U krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija većinu poslanika trenutno čini francusko Nacionalno okupljanje sa 30 od ukupno 58 poslaničkih mandata. Na drugom mestu je Italijanska Liga Matea Salvinija sa 8, dok Slobodarska partija Austrije i Partija slobode Gerta Vildersa imaju po 6 mandata. Liga je izgubila najviše mandata u odnosu na prošle izbore koji su, najverovatnije, jednim delom otišli Đorđi Meloni.

Alternativa za Nemačku, koja je nedavno izbačena iz ove grupe, osvojila je 15 poslaničkih mesta, četiri više nego 2019.

U grupi Zelenih, najveće ostaju nemačke i francuske zelene partije, ali sa gotovo prepolovljenim brojem poslanika u odnosu na prošle izbore. Najveća partija u grupi Levice sada je Nepokorna Francuska Žana-Lika Melenšona, praćena grčkom Sirizom, nemačkom i finskom levicom.

Povezani članci

Poglavlje 27 – veliki izazov na evropskom putu Srbije

Marija Stojanović

Novaković: Srbija će morati da odluči gde pripada

EWB SCREENING

[EWB Intervju] Minuto-Rico: Važno je razvijati lične veze i praktičnu saradnju između NATO i Srbije

Vukašin Živković