Koje su glavne poruke Makronove posete Beogradu?

Emanuel Makron i Aleksandar Vučić u Beogradu; Foto: Predsedništvo Srbije

Normalizacija odnosa Srbije i Kosova i potreba za reformom EU pre proširenja – ovo su teme na kojima je tokom svoje dvodnevne posete Srbiji insistirao predsednik Emanuel Makron.

Šef francuske države samo se na kratko osvrnuo na probleme vladavine prava i slobode medija u Srbiji, iako je novinar francuskog Monda tokom konferencije za štampu pokušao da skrene pažnju na tu temu, pozivajući se na Izveštaj Evropske komisije.

Makron je, međutim, ostao fokusiran na drugi bitan kriterijum za članstvo Srbije u EU – pronalaženju „kompromisnog rešenja“ za odnos sa Kosovom.

„Francuska će biti potpuno spremna da, zajedno sa Nemačkom, u okviru posrednovanja EU, podrži obnovu dijaloga koji ima za cilj da u narednih nekoliko meseci nađe konkretno rešenje“, poručio je Makron, postavljajući granice potencijalnog kompromisa izjavom da su i Srbija i Kosovo „evropske države“.

Stiče se utisak da se Francuska poslednjih meseci dodatno angažovala na rešavanju ovog pitanja, nudeći da organizuje sastanak između rukovodstava Beograda i Prištine u Parizu. Prema mišljenju istraživača Centra za evropske politike Vanje Dolapčeva, motiv za ovaj angažman je jasan.

„U interesu regiona i Evropske unije je da se ovo pitanje što pre reši i da se uspostavi mirno okruženje. To, svakako, podrazumeva normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Zbog toga je ovo pitanje važno za Francusku“, kaže Dolapčev za EWB.

Ipak, da li će se konkretno rešenje naći za nekoliko meseci, kako je optimistično najavio Makron, ili će za to biti potreban duži period, dosta zavisi i od samih učesnika, veruje on.

„Uprkos očiglednim pokušajima Francuske i Nemačke da se dijalog „odblokira“ izvesno je da Beograd, a posebno Priština, imajući u vidu uvedene takse, moraju prethodno da nađu neku dodirnu tačku da ponovo pokrenu dijalog. Iz tog razloga, da li će se dijalog ponovo pokrenuti ili ne zavisi od ljudi koji te pregovore vode, ali i podrške i posredovanja, kako Evropske unije, tako i Pariza i Berlina“, objašnjava Dolapčev.

Sličnog stava je i Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC-a.

Prema njegovom mišljenju, Francuska sama sigurno ne može da odblokira proces, sem ukoliko ne bi pristala da da „koncesiju“ premijeru Kosova Ramušu Haradinaju u vidu bezviznog rezima, koji je on tražio u zamenu za ukidanje carina. Ali sve i da Francuska pristane, pitanje je kako bi reagovale druge države, pre svega Holandija.

„Ali Francuska sigurno može, zajedno sa drugim državama Kvinte, da da značajan doprinos da se uobliči forma dijaloga za budućnost, pošto će on i dalje, barem oficijelno, ostati u rukama EU“, zaključuje Novaković.

Hoće li Srbija ući u „dubinski reformisanu“ EU?

Da stabilizacija Zapadnog Balkana, a u tom kontekstu i normalizacija odnosa Srbije i Kosova, predstavljaju bitan cilj njegove politike Makron je potvrdio i objavljivanjem strategije za ovaj region nakon samita u Berlinu krajem aprila. Međutim, ovaj dokument nije spominjao proširenje, ističući još jednom stav predsednika Francuske da EU treba najpre da se reformiše, pa tek onda da primi nove članice.

„Ja imam iskrenu poziciju – EU ne funkcioniše dobro sa 28 država članica, i moramo da se reformišemo kako bismo brže donosili odluke, a to je kompatibilno sa srpskim pristupanjem EU“, izjavio je Makron tokom konferencije za štampu, a predsednik Vučić nije propustio priliku da pohvali francuskog kolegu za otvorenost prema građanima Srbije.

Poruka predsednika Makrona tokom posete Srbiji zvučala je donekle fleksibilnije u odnosu na njegovu izjavu da je „vrlo skeptičan“ prema budućem proširenju i da će ga „odbiti“, što je pozicija koju je zauzeo na samitu evropskih lidera početkom ovog meseca.

„Mislim da je preneta poruka da pitanje prosirenja ne zavisi iskljucivo od dobre volje država članica, već i od absorbcione moći EU. Drugim rečima, predsednik Makron nije francusko „protivljenje“ daljim proširenjima objasnio unutrašnjim diskursom, već potrebom reforme EU, koja će biti svakako nužna nakon Bregzita, pa čak i ako Velika Britanija ostane u EU“, kaže Igor Novaković.

On dodaje, direktnije nego predsednik Makron, da to nije prepreka za dalje reforme i pregovore Srbije, a s ovim se slaže i Vanja Dolapčev.

„Prirodno je da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu postati članice, dok Evropska unija ne reši svoje unutrašnje probleme. Ali to ni na koji način ne znači zaustavljanje pristupnih pregovora i, uopšte, politike proširenja“, ocenjuje Dolapčev.

On zaključuje da je ova poseta, uprkos, kako prenosi N1, dominantno emotivnim porukama, doprinela je boljem razumevanju stava Francuske povodom pitanja proširenja Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana. Reforme u EU i Srbiji, prema njegovom mišljenju, mogu teći paralelno.