fbpx
European Western Balkans
Analize

Koji evropski lideri najviše strepe od rezultata izbora za Evropski parlament u nedelju?

Olaf Šolc i Emanuel Makron; Foto: Savezna vlada Nemačke

Iako u svakoj kampanji za izbore za Evropski parlament dominiraju teme koje se tiču “visoke politike”, dosadašnja praksa pokazuje da građani  uglavnom daju glas strankama za koje procene da će se na sednicama u Briselu i Strazburu najefikasnije boriti za rešavanje gorućih pitanja “na lokalu”. U tom kontekstu, poznavaoci prilika vide predstojeće glasanje za evroposlanike (od 6. do 9. juna) kao “referendum” za stranke koje su na vlasti u pojedinim članicama Unije (Francuska, Nemačka, Španija), dok se smatra da se u zemljama poput Grčke “sve vrti” oko nacionalnih političara a ne “velikih imena” iz institucija EU.

Istovremeno, očekuje se da će u baltičkim državama na glasače u velikoj meri uticati pitanja koja se tiču odbrane i bezbednosti, što je uslovljeno njihovim strahom od potencijalne ruske invazije.

Austrija – vladajuća partija na testu

Poznavaoci prilika u Uniji navode Austriju kao primer zemlje u kojoj će se vladajuća partija desnog centra (Austrijska narodna stranka) naći na testu naklonosti birača na glasanju za Evropski parlament. Napeta politička situacija izazvana je serijom korupcijskih skandala u koje su bili upleteni predstavnici ove stranke, a dobar deo javnosti vidi Vladu kao glavnog krivca za rast stope inflacije. Stoga, veruje se da bi krajnja desnica (Slobodarska partija Austrije), koja je tokom aktuelne kampanje igrala na kartu nezadovoljstva pogoršanjem životnog standarda građana i poznata je kao otvoreni protivnik imigracije širokih razmera, mogla da odnese prevagu nad Austijskom narodnom partijom u ovom glasanju.

Makron u borbi protiv “lošeg vetra”

Na teškom ispitu, veruje se, naći se i francuski predsednik Emanuel Makron i njegove pristalice. Kampanja Makronove “Renesanse” za izbore za Evropski parlament temeljila se na apelima da se građani EU odupru autokratama  i krajnjoj desnici.

“U Evropi duva loš vetar… Pogledajmo oko sebe fascinaciju autoritarnim režimima, pogledajmo oko sebe neliberalno vreme” poručio je Makron na festivalu održanom povodom Dana mladih u Drezdenu.

Glavni Makronov politički rival je Žordan Bardela, koji je izazvao veliku pažnju francuskih medija u proteklih nekoliko meseci, kao “sveže lice” ultradesnog Nacionalnog okupljanja i kandidat te stranke na izborima za EP.

Uspon nemačkih krajnjih desničara

Ruže ne cvetaju ni vladajućoj koaliciji u Nemačkoj. Prognozira se da će opcije čiji predstavnici su kancelar Olaf Šolc (Socijaldemokratska partija Nemačke), i njegovi koalicioni partneri u Vladi – liberali i Zeleni, imati manje predstavnika u narednom sazivu Evropskog parlamenta nego što je to bio slučaj u proteklih pet godina.

Koaliciona vlada u Berlinu ubrzano gubi popularnost, što je posledica neslaganja oko najvažnijih pitanja, uključujući ekonomske mere. Takva situacija ide naruku kranje desnoj Alternativi za Nemačku, koja će, smatra se, osvojiti znatno više glasova nego na izborima za EP održanih 2019. Ipak, ova partija, koja je kampanju bazirala na protivljenju sistemu imigracije i azila u EU, dovodi se u vezu sa nizom skandala, i zbog svojih ekstremnih stavova nedavno je izbačena iz grupacije Identitet i demokratija u EP.

Da li će Grci kazniti Micotakisovu stranku ?

Deo birača mogao bi da okrene leđa i vladajućoj stranci u Grčkoj, Novoj demokratiji, koju predvodi premijer Kirijakos Micotakis.  Iako se očekuje da će ta stranka desnog centra osvojiti najviše glasova u “trci” za Evropski parlament, smatra se da neće ponoviti uspeh koji je ostvarila na parlamentarnim izborima prošle godine, kada je dobila podršku 40,5 odsto birača.

Kao glavni razlog za pad Micotakisove popularnosti, navodi se niska kupovna moć u Grčkoj (druga najniža u EU). Takva situacija doprinosi jačanju levih opcija, pre svega Sirize, koja se smatra glavnom opozicionom partijom.

Kontroverzni potez španskog premijera

Izbori za EP odigraće se svega nekoliko sedmica nakon što je španski premijer Pedro Sančez dao zeleno svetlo za amnestiju katalonskih separista. Veruje se da će taj kontroverzni potez doneti popriličan broj glasova Sančezovim socijalistima u Kataloniji, ali da bi mogao da loše utiče na njihov rejting u ostatku države.

Tvrdi se da će ukoliko Narodna partija (stranka desnog centra) “nadjača” socijaliste na glasanju za EP, to biti znak pobune javnosti protiv Sančezove vlade.

Povezani članci

Jačanje prisustva susednih država u KFOR-u: Pretnja ili investicija za budućnost regiona?

Sofija Popović

„Izvestan napredak“ u ekonomiji uz brojna otvorena pitanja

Mihailo Gajić

Očekivanja od izveštaja Evropske komisije: Red pohvala, red kritika

Sofija Popović