BEOGRAD – Otvaranjem ambasade u Jerusalimu, na šta se obavezala tačkom 16 sporazuma u Vašingtonu, Srbija bi postala prva evropska zemlja koja je učinila taj kontroverzni potez, što je izazvalo oštre kritike od strane Evropske unije.
Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova potpisali su u Vašingtonu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, čemu je prisustvovao i američki predsednik Donald Tramp.
Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević je izjavila gostujući na TV Prva da preseljenje srpske ambasade iz Tel Aviva nije definitivno.
“Preseljenje ambasade u Jerusalim nije konačna odluka. O sledećim koracima će se razgovarati i to sve zavisi od postupaka Izraela nakon toga. Mi za sada ništa nismo prihvatili i ništa nije potpisano. Ta tačka nije na našem papiru, ima je na papiru Prištine, nema je na našem papiru”, objasnila je Vasiljević u svom gostovanju.
Međutim, na osnovu tačke 16 sporazuma koji je javno dostupan, Beograd se obavezuje da otvori kancelariju Privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu u septembru 2020, te da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim do jula 2021. Po članu 16 istog sporazuma koji je potpisao kosovski premijer Hoti, Izrael i Kosovo će se međusobno priznati.
Ubrzo nakon susreta u Vašingtonu, Evropska unija je upozorila Srbiju i Kosovo da odluka o otvaranju, odnosno premeštanju ambasade u Jerusalim može ugroziti njihov proces pristupanja EU.
Portparol Evropske komisije Peter Stano podsetio je da je zvaničan stav EU da na rešavanju statusa Jerusalima kao glavnog grada i Izraela i Palestine treba da rade dve strane, te da dijalogom i mirovnim pregovorima treba da dođu do rešenja ovog sukoba, prenosi FoNet.
“Ne postoji zemlja EU koja ima ambasadu u Jerusalimu i tamo ne postoji delegacija EU. To je u skladu sa Rezolucijom UN”, naglašava Stano.
On je dodao da se odluka Kosova i Srbije u vezi sa otvaranjem konzularnih predstavništava u Jerusalimu ne podudara sa zvaničnom politikom Evropske unije po ovom pitanju.
“Budući da je Kosovu i Srbiji prioritet integracija u EU, očekuje se da i jedni i drugi deluju u skladu sa ovom opredeljenošću”, istakao je Stano na konferenciji za novinare, a prenosi Koha.
Kontroverzan potez koji krši rezoluciju UN
Nakon šestodnevnog rata 1967. koji je Izrael vodio protiv Egipta, Sirije i Jordana, istočni deo Jerusalima osvojile su izraelske oružane snage, od kada je ovaj grad pod upravom Izraela. Još 1980. godine Izrael donosi zakon po kome “ujedinjen i ceo” Jerusalim prepoznaje kao prestonicu svoje države, što je izazvalo kritiku Ujedinjenih nacija koje su ovaj potez nazvale kršenjem međunarodnog prava.
Još 1995. godine američki kongres je usvojio “Akt o jerusalimskoj ambasadi” koji obavezuje SAD na premeštanje svoje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, objasnivši da bi Sjedinjene Države trebalo da poštuju odluku Izraela kojom je Jerusalim postao prestonica. Međutim, nijedan američki predsednik, sve do Trampa, nije preduzeo korake kako bi započeo premeštanje ambasade u Jerusalim.
Krajem 2017. godine Donald Tramp je izjavio da Jerusalim smatra glavnim gradom Izraela, dodavši da je to novi pristup rešavanju sukoba između Izraela i Palestine. Po njegovim rečima, “Izrael je suverena nacija sa pravima kao svaka druga da odluči koji je njen glavni grad. Prihvatanje toga je neophodno za postizanje mira”, prenosi Beta. Pored odluke o premeštanju ambasade SAD u Jerusalim, Tramp je dodao da Amerika i dalje podržava “rešenje o dve države”.
Otvaranjem ambasade u Jerusalimu, Srbija bi postala treća zemlja u svetu koja se odlučila na ovakav diplomatski potez, nakon Sjedinjenih Država i Gvatemale, a time i prva evropska država koja je preduzela ovaj korak.
Podsetimo da je gostujući na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), predsednik Vučić još u martu 2020. godine najavio otvaranje predstavništva državne Privredne komore za digitalizaciju i inovacije u Jerusalimu, prenosi Al Jazeera Balkans.
“Pored naše ambasade u Tel Avivu otvorićemo vrlo uskoro u Jerusalimu, ne samo kancelariju naše Privredne komore, već i zvaničnu državnu kancelariju sa srpskom zastavom“, istakao je tada Vučić, dodavši da će se Srbija uvek truditi da uskladi svoje interese sa Izraelom.
Stručnjaci upozoravaju da ovaj potez Srbije i Kosova može, pored podrške SAD, doneti kritike međunarodne zajednice, jer sukob između Izraela i Palestine nije rešen, te mnoge države sveta, kao ni Evropska unija u celini, ne priznaju zvanično Jerusalim kao glavni grad Izraela, te stoga nemaju ni svoja diplomatska predstavništva u ovom gradu.
Zvaničan stav EU jeste da se zalaže za to da Izrael i Palestina dijalogom reše ovo pitanje, kao i da nastavlja da podržava rešenje po modelu dve države koje predviđa postojanje nezavisne Palestine uz Izrael, kao i to da istočni Jerusalim postane glavni grad palestinske države.
Pored EU, veći deo međunarodne zajednice, uključujući i Ujedinjene nacije podržava ovakvo rešenje sukoba između Izraela i Palestine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u decembru 2017. godine usvojila rezoluciju kojom se kritikuje američka odluka o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela i kojom se traži povlačenje te odluke. Ovu odluku je podržalo 128 zemalja članica UN, uključujući i Srbiju.
Važan deo ove rezolucije čini odredba prema kojoj bilo koja jednostrana odluka o statusu Jerusalima neće biti smatrana legalnom, već pitanje statusa ovog grada mora biti rešeno mirovnim sporazumom između Izraela i Palestine. Bez obzira na ishod glasanja, američki predsednik Tramp je odlučio da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela, te premesti američku ambasadu u ovaj grad.