Konferencija “Call to Europe in the Western Balkans”: Evropski izbori u atmosferi izazova demokratiji

Foto: EWB

BEOGRAD – Danas je u Beogradu održana međunarodna konferencija „Call to Europe in the Western Balkans“ koju su zajednički organizovali Fondacija za progresivne studije (FEPS) iz Brisela, Fondacija Centar za demokratiju i Međunarodni centar Olof Palme (Švedska) u saradnji sa Fondacijom Žan Žores (Francuska) i Fondacija za razvoj parlamenta. Konferencija je okupila političare, stručnjake, predstavnike civilnog društva i medija sa Zapadnog Balkana koji su diskutovali o tekućim i budućim političkim procesima u Evropskoj uniji.

Konferenciju je otvorila Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju, istakavši da glavna pitanja na Balkanu još nisu rešena. Ona je istakla da postoji demokratski deficit i da su „demokratija, vladavina prava i korupcija više mrtvo slovo na papiru nego što su prisutni u praksi“.„Glavni nosioci promene trebaju biti građani, ali i dalje nam je neophodno partnerstvo sa Zapadnom Evropom kako bismo ih motivisali“, zaključila je Vučković.

Prisutnima se obratila i Šarlot Bilingem, izvršna savetnica Fondacije za evropske progresivne studije, rekavši da konferencija predstavlja sjajan način da se čuje i glas drugih van Brisela.

Ona se osvrnula na izazove za predstavničku demokratiju u Evropi, istakavši da živimo u vremenu promena i trebamo se za njih prilagoditi. „Potrebna nam je promena u paradigmi u bankarskom sektoru, transparentnosti vlasti, borbe protiv korupcije, kao i u pogledu na socijalna i ekološka pitanja“, rekla je Bilingem i dodala da je „demokratija otporna onoliko koliko su otporni ljudi koji žive u toj demokratiji“.

Danilo Milić, nacionalni koordinator Međunarodnog centra Olof Palme, rekao je u svom uvodnom obraćanju da je video agendu konferencije i pitanja na koja on lično nema odgovora, ali je izrazio nadu da će učesnici na konferenciji dati svoje odgovore na njih. On se osvrnuo i na stanje u Švedskoj rekavši da su desničarski populisti u usponu i da je svetski levičarski pogled na svet u opasnosti.

Evropski izbori i Zapadni Balkan

Prva sesija, pod nazivom „Evropski izbori i Zapadni Balkan“ se bavila pitanjem izbora za Evropski parlament 2019. godine i na koji način će novi saziv Parlamenta uticati na stavove prema Zapadnom Balkanu i kakav će biti uticaj izbora na dinamiku evropskih integracija u regionu. Moderator ove sesije je bila novinarka Ljubica Gojgić.

„U Zapadnoj Evropi, imamo političku nestabilnost. Zaboravili smo da ne može postojati socijalna politika koja se oslanja na levicu i desnicu istovremeno“, rekao je Sebastijan Grikurt, politički savetnik u Fondaciji Žan Žores. „Na Zapadnom Balkanu imamo lidere koji se klade na kraj Evropske unije kako bi mogli da zadrže vlast, odnosno svoje vladajuće poluge“, dodao je Grikurt.

Dr Vesna Pusić, poslanica u Saboru i bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske, istakla je da je trenutno najveća podrška Evropske unije u Velikoj Britaniji. „Tek kada shvatite šta gubite onda to najviše želite“, rekla je Pusić i dodala da se strah u politici vratio na velika vrata.

Izbori za Evropski parlament 2019. godine pokazuju da trenutno u Evropi postoji samo jedna internacionala koja se povezuje, a to je ekstremna desnica. „Oni imaju jasan i eksplicitan cilj – ubaciti veliki broj populista u Evropski parlament“, zaključila je Pusić. Ona smatra da su današnje generacije Evropu nasledile i da nije pronađen adekvatan način da im se ona približi.

Analitičar i novinar Politike, Boško Jakšić je istakao da postoji trend da populisti dobijaju izbore. „Vidimo da se njihov broj povećava, što može zbuniti Zapadni Balkan koji ima tradiciju da bira autoritarne i nacionalističke lidere.

„Srbija proteklih godina ima tendenciju sve manjeg usklađivanja svoje spoljne politike sa Evropskom unijom i to dovodi do skepticizma u Evropskom parlamentu. Ako Srbija ne prikaže proaktivniji pristup ka Evropskoj uniji, poglavlje 31 će biti problematično u budućnosti“, ističe Natan Albahari, programski menadžer Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC Fond.

Pretnje i izazovi za demokratiju kao zajedničko pitanje

Foto: EWB

Drugi panel, pod nazivom „Pretnje i izazovi za demokratiju kao zajedničko pitanje“, takođe je moderirala Ljubica Gojgić.

O demokratiji se priča i kada je prisutna i kada je nema. „Kada je nema ona živi u uspomenama, a to znači da će se dići. Ona je propadala ne zato što nema snage, već zato što nije imala prijatelja“, rekao je prof. dr Dragoljub Mićunović, poslanik u Skupštini Srbije, i dodao da je ona definisala istoriju poslednjih 2500 godina. Parlament, pravosudni sistem i javno mnjenje su tri stuba demokratije koja se devalviraju i ruše u trenutnom sistemu. Kada se sva tri stuba sruše, demokratija ne može da diše i nastaje tiranija.

Svetlana Vuković, savetnica za međunarodnu saradnju Demokratske partije socijalista Crne Gore, smatra da je socijalna demokratija i dalje prisutna u Evropi, a naročito u Crnoj gori gde su građani jasno glasali za ovu opciju. „Ja se ne slažem sa ocenom da je Crna Gora zarobljena država. Građani su ti koji daju svoj sud na izborima. Sigurno postoji korupcija na raznim nivoima, ali radimo na tome“, istakla je Vuković.

„Jake institucije su važne za stabilnost i implementaciju politika – one su tu zbog javnog interesa, a ne privatnog. Javni interes ne treba da bude samo briga jednog čoveka“, rekla je Eralda Cani, profesorka prava na Univerzitetu u Tirani, dodavši da se na Zapadnom Balkanu sve više privatni interes ostvaruje kroz javni interes.

Andrej Ivanji, novinar nedeljnika Vreme, na samom početku svog izlaganja istakao je da se „Evropska unija raspada pred našim očima“. „Ja sam Evropejac, ali sam potpuno razočaran u Evropsku uniju, jer je izneverila očekivanja. Koja je poruka Evropske unije kada Vučića tapše po ramenu samo da bi rešio pitanje Kosova ili kada je dozvolila stavljanje bodljikavih žica na svojim granicama“, rekao je Ivanji.

Socijalni uticaj evropskih integracija

Foto: EWB

Poslednji panel pod nazivom „Socijalni uticaj evropskih integracija u svetlu pokušaja da se socijalizuje Evropski semestar“ se bavio socijalnim dimenzijama evropskim integracijama i nedavno usvojenim Evropskim stubom socijalnih prava. Moderatorka ovog panela je bila Bojana Ružić, projektni menadžer Radničke samarićanske federacije.

Sonja Lokar, bivša direktorka Centralne i istočne evropske mreže za rodnu ravnopravnost, kada se Evropa nađe u krizi, onda nastupe mere štednje koje najteže pogađaju najsiromašnije slojeve i srednju klasu. Vreme prosperiteta nastupa obično kada se otplate dugovi, a između ova dva perioda obično se javljaju socijalne tenzije.

„Danas u Evropskoj uniji govorimo o zamoru proširenja, a na Zapadnom Balkanu govorimo o zamoru od evropskih reformi. U tom smislu nam je potreban novi instrument za komuniciranje i razmene iskustva između građana i civilnog društva“, rekla je Katica Janeva, direktorka makedonske kancelarije ALDA. Ona je istakla značaj uključenost građana i lokalnih vlasti u proces evropskih integracija.

„Mantra o ekonomskom rastu se papagajski ponavlja širom Evrope“, kaže Ivan Vujović, član predsedništva Socijaldemokratske partije Crne Gore, ali on takođe smatra da to ne utiče na život prosečnog građana. Dodao je i da sve vladajuće strukture, sva pitanja o kojima se pričalo na konferenciji „stavlja u potpuno drugi kolosek i van fokusa javnosti“.

Ivan Sekulović, savetnik za javnu politiku Fondacije Centra za demokratiju, se osvrnuo na radnička prava u Srbiji. On je ukazao na to da skorašnji izveštaji ukazuju na nizak nivo socijalne pravde, jer mnogi zakoni koji se usvajaju nastaju kao inicijativa poslodavaca, a ne radnika.