LISABON – Partija evropskih socijalista (PES) održala je u petak i subotu kongres u okviru priprema za izbore u maju naredne godine. Formalno je potvrđena kandidatura Fransa Timermansa za mesto budućeg predsednika Evropske komisije i usvojen izborni program.
Kako navodi zvanični sajt PES-a, kongres je okupio preko 1000 učesnika – premijera, partijskih funkcionera, delegata, akademika, aktivista i gostiju iz 56 zemalja (među kojima je bio i makedonski premijer Zoran Zaev), što ovaj događaj čini jednim od najvećih okupljanja progresivaca.
Međutim, sadašnji evropski socijalisti predstavljaju bledu senku organizacije čije su članice krajem 1990-ih godina vladale Nemačkom, Italijom i Ujedinjenim Kraljevstvom i koja je imala većinu u Evropskom parlamentu, podseća Politiko.
Jedina članica EU u kojoj su danas socijalisti samostalno na vlasti jeste Malta, dok premijeri Španije, Portugala, Rumunije i Švedske predvode koalicione, manjinske ili prelazne vlade.
Rejtinzi najvećih članica PES-a – nemačkih socijaldemokrata, francuskih socijalista i italijanskih demokrata – mesecima su u padu, a partija sa najvećim članstvom u EU – britanski Laburisti – neće moći da se takmiči na narednim izborima.
“Jednaka društva” i izbori za dušu Evrope
Holanđanin Timermans, trenutni prvi potpredsednik Evropske komisije i komesar za bolju regulaciju, međuinstitucionalne odnose, vladavinu prava i Povelju o osnovnim pravima, postao je jedini kandidat socijalista nakon što se iz trke povukao Slovak Maroš Šefčovič, njegov kolega iz Komisije.
PES je na ovaj način odlučila da ostane verna sistemu Spitzenkandidat-a, od koje su odustali Liberali i francuski predsednik Makron, ali su nastavili da je podržavaju Evropska narodna partija, Evropski konzervativci i reformisti, Zeleni i drugi.
“Ovo nisu obični izbori. Ovo su izbori za dušu Evrope. Moramo da se prilagodimo svetu koji se menja. Mi smo politička snaga sa kapacitetom i voljom da to uradimo. Moramo da ispišemo novi društveni ugovor sa građanima Evrope”, izjavio je Timermans.
Program socijalista za evropske izbore, sa lajtmotivom “Jednaka društva”, dosledno je socijaldemokratski. Kao jedan od najvećih problema identifikovana je materijalna nejednakost građana, a mere koje se predlažu kao rešenje jesu uspostavljanje minimalne nadnice, jasan status radnika i broj radnih sati, borba protiv neplaćenog stažiranja, jaki sindikati, prioritizovanje kohezione politike EU i slično.
Takođe se naglašavaju borba protiv nejednakih plata za žene i muškarce, održivi razvoj, investiranje u malde i njihovo obrazovanje, otvaranje Erazmus programa za studente svih nivoa studija i usvajanje Strategije za mlade za period 2019-2027, kao i usvajanje minimalnih standarda za nediskriminaciju LGBTI osoba.
Evropski socijalisti ostaju privrženi vrednostima demokratije, vladavine prava i ljudskih prava i sloboda, navodi se u programu. Takođe pozivaju na veće uključivanje građana i civilnog društva, kao oblik razvijene deliberativne demokratije.
Konačno, poziva se na reformu zajedničkog evropskog sistema azila i dablinskih pravila, kako bi se stvorila “evropska dimenzija” zahteva za azil i omogućio razmeštaj migranata u cilju pravednijeg deljenja tereta.
Izborni program, međutim, nije jedino postignuće ovog kongresa. Nekoliko dana ranije, PES je najavio “Akademiju za kampanju 2019”, čiji je cilj obuka preko 15.000 mladih aktivista za kampanju i širenje progresivnih ideja u njihovim matičnim zemljama. Akademija je, u okviru partijskog kongresa, održala dvodnevni kamp posvećen kampanji.
Savez skrojen po pravoj meri?
Trud socijalista da preokrenu pad podrške njihovim partijama takođe će otežati činjenica da, uprkos naizgled postojećem jedinstvu, i ova grupa sadrži gotovo jednako heterogene elemente kao i Evropska narodna partija.
Ovo je posebno slučaj kada je reč o istočnoevropskim zemljama. Iako će socijalisti gotovo sigurno osvojiti poslanička mesta u svih 27 država članica EU, veliko je pitanje da li će svi njihovi poslanici podržavati relativno liberalan Timermansov pristup.
Primer koji navodi EURACTIV jeste Kornelija Ninova, predsednica Socijalističke partije Bugarske, pristalica Viktora Orbana, protivnica imigracije i Istanbulske konvencije o nasilju u porodici. Jaz između nje i njenog sugrađanina Sergeja Staniševa, trenutnog predsednika PES-a, veći je od onog između socijalista i Evropske narodne partije, naglašava briselski portal.
Tu je i slučaj trenutne vladajuće partije u Rumuniji, protiv koje komisija, sa Timermansom u svom članstvu, uvodi mere zbog nezadovoljavajuće reforme pravosuđa. Rumunske socijaldemokrate čak razmišljaju da, nakon izbora, pređu u grupu Evropskih konzervativaca i reformista.
Osim toga, postavlja se pitanje sa kim će PES moći da sarađuje tokom kampanje i nakon izbora. Kako navodi Politiko, predsednik Francuske Emanuel Makron doživeo je brojne kritike od strane govornika na partijskom kongresu, a lider socijalista u Evropskom parlamentu Udo Bulman nazvao ga je “elitističkim predsednikom superbogatih”, bez sumnje motivisan i protestom “žutih prsluka” širom Francuske poslednjih nekoliko nedelja.
S druge strane, predsednik Makron, nekada član kabineta njegovog socijalističkog prethodnika Olanda, već je stupio u savez sa evropskim liberalima (ALDE), ali je najavio i mogućnost šire koalicije, u kojoj bi bilo mesta i za PES. Za ovu inicijativu interesovanje su pokazali, izmđu ostalih, bivši premijeri Italije i Austrije, Mateo Renci i Kristijan Kern.
Još jedan “iks faktor” biće odnos Partije evropskih socijalista sa vladajućom Sirizom grčkog premijera Aleksisa Ciprasa. Ova partija je trenutno deo Ujedinjene evropske levice, ali nakon njihovog “umeravanja” počelo da se raspravlja o promeni partijskog dresa. Da li će ova, potencijalno obostrano korisna saradnja biti ostvarena, ostaje da se vidi.