Photo: Pixabay

Dok stručna javnost insistira da predložene izmene Ustava Srbije, ni nakon četvrte verzije Nacrta amandmana ne samo da ne donose unapređenja već “predstavljaju korak nazad”, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić nedavno je iznošenjem svojih ideja o uvrštavanju izbora sudija i tužilaca u predsedničke ingerencije podstakao zabrinutost da se Srbija sve više udaljava od pravnih tekovina Evropske unije, kojima formalno nastoji da se približi.

Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan predviđa da bi Srbija i Crna Gora mogle da pristupe EU do 2025. godine. Koliko je Srbija daleko od ulaska u Evropsku uniju kroz pet godina, barem kada je u pitanju oblast pravosuđa, svedoči i podatak da je završetak ustavne reforme, koja bi trebalo da obezbedi nezavisnost sudstva, bio planiran za 2017. godinu.

Narodna skupština Srbije usvojila je 2013. godine Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa. Na osnovu strategije, izrađen je Akcioni plan za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, koji je Vlada Srbije usvojila u oktobru 2015. godine. Prema tom Planu, Srbija je do kraja 2016. godine trebalo da završi sa izradom amandmana na tekt Ustava, sprovede javnu raspravu i pošalje amadmane Venecijanskoj komisiji – savetodavnom telu Saveta Evrope (zvanični naziv: Evropska komisija za demokratiju putem prava), koja se, između ostalog, bavi procenom kvaliteta ustavnih rešenja.

Do kraja 2017, građani Srbije već je trebalo da glasaju na referendumu o predloženim ustavnim promenama. Međutim, pošto se sa sprovođenjem plana nije daleko odmaklo, od referenduma nije bilo ništa. Srbija je aprila te godine imala samo redovne predsedničke izbore.

Potreba da se Ustav Srbije izmeni Venecijanska komisija je konstatovala još u svom prvom mišljenju o stanju pravosudnog sistema u Srbiji, koje je dala 2007. godine. Tada je iznet niz primedbi u vezi sa organizacijom sudstva, pre svega sugerišući da je potrebno obezbediti nezavisnost sudstva od zakonodavne i izvršne vlasti.

U čemu je problem sa aktuelnim Ustavom? 

Prema Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, izbor sudija i tužilaca na probni mandat (u trajanju od tri godine) biraju poslanici u Skupštini Srbije – dakle zakonodavna vlast, što sudstvu nikako ne obezbeđuje nezavisnost. Nakon probnog perioda, na stalni mandat biraju ih mešovita tela, koju čine predstavnici struke i politike – Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca.

Iako Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i jesu osnovani sa idejom da se da se centar odlučivanja izmesti iz čisto političkih krugova, eksperti navode da ni ovakva postavka nije dala željene rezultate.

Razlog tome je što, u trenutnoj postavci (saglasno članovima 147, 153 i 164 Ustava Republike Srbije) Narodna skupština ne samo da bira sudije i tužioce koji prvi put stupaju na dužnost, već direktno bira i članove Vrhovnog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

Ovakva konstelacija stavlja odlučivanje o imenovanju sudija i tužilaca direktno u ruke vlasti, što ujedno ubraja u najveće zamerke koje je 2007. godine iznela Venecijanska komisija. Da je proces ustavnih promena “na čekanju” od kada je Vlada u novembru 2018. podnela inicijativu Skupštini za izmenu Ustava primetila je i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije.

“Jedan od razloga što se tapka u mestu je definitvno nepostojanje stvarne namere od strane onih koji vode ovaj proces, što je na prvom mestu Ministarstvo pravde, da se sprovede osnovni zadatak reforme, a to je skidanje uticaja sa pravosuđa ili makar svođenje na minimum zakonskim mehanizmima”, ocenjuje sudija Apelacionog suda Miodrag Majić u razgovoru za European Western Balkans (EWB).

Majić podseća da “sve kuda je taj proces dosada išao predstavlja potpuno suprotan smer”. “Iza tog paravana kriju se druge namere”, smatra on, ”a to je da se u najmanju ruku sačuva politički uticaj na pravosuđe, a po mogućstvu da se zakonskim rešenjima čak pojača”.

“Pametan sistem”

Ideju o uvođenju eksterne kontrole pravosuđa kao mogućem smeru ustavnih promena, koja je zabrinula javnost zbog činjenice da bi ojačala politički uticaj na pravosuđe, izneo je nedavno državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić u gostovanju na TV Prva. Svoj predlog Ilić je objasnio stanovištem da je “Ministarstvo pravde tokom procesa evropskih integracija izgubilo ingerencije”.

“Ustav Srbije”, objasnio je Ilić, “mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, jer su sudstvo i tužilaštvo, kako je rekao, postali “neodgovorna grana vlasti” i “zatvoreni sistem koji vodi račina samo o sebi”. Državni sekretar u Ministarstvu pravde tada je kao primer dobre prakse kakvom bi Srbija trebalo da teži naveo primer Francuske.

“Mi imamo, dakle, u jednoj Francuskoj, gde u njihovom ustavu sudstvo i nije grana vlasti, nego autoritet, a sudije i tužioce postavlja predsednik države. E, a kod nas, dakle, umesto predsednika države, umesto, dakle, da recimo predsednik Vučić postavlja sudije”, predložio je Ilić.

Na pitanje ne bi li time nezavisnost pravosuđa bila dovedena u pitanje, Ilić je rekao da je od političkog pritiska, za razliku od drugih pritisaka, “napravljena fama” i ponovio da je, u sklopu ustavne reforme, potrebno uvođenje “eksterne kontrole” ne bi li se taj, prema njegovim rečima, zatvoreni krug sudija i tužilaca, otvorio.

Ova izjava državnog sekretara u Ministarstvu pravde, našla se u sendviču između dve izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića na istu temu. Naime, svega nekoliko dana pre nego što je Ilić izneo svoj predlog, Vučić je u gostovanju na jutarnjem programu na TV Prva ocenio da u Francuskoj “imaju pametan sistem – kod njih izvršna vlast bira tužioce i sudije, pa im onda predsednik odgovara za to kakvi su tužioci i sudije“. Na pitanje zašto onda ne promeni sistem koji ne valja, Vučić je odgovorio da “ne može jer ne da Evropska unija, ne da niko od vas, zato što ćete svi da kažete ti se mešaš u nezavisnost sudstva i u nezavisno tužilaštvo”. Od Ilićeve izjave Vučić se ogradio, rekavši za Tanjug da ga “ne zanima da ima kontrolu nad sudijama i tužiocima”.

Korak unazad

Nakon što je 15. oktobra Ministarstvo pravosuđa objavilo četvrtu veziju Nacrta amandmana na Ustav, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Komitet pravnika za ljudska prava (YUKOM), Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava oglasili su se saopštenjem u kojem su ocenili “da se predloženim amandmanima politički uticaj na pravosuđe ojačava”.

Naime, četvrti nacrt predviđa smanjenje broja predstavnika struke na račun povećanja broja političkih predstavnika koji bi činili sastav Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaca (mešovita tela koja po ideji, ali trenutno ne i u praksi, odlučuju o izboru sudija i tužilaca).

“Umesto da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca samostalno odlučuju o izboru sudija i tužilaca, sastavom ovih tela se održava uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na postupak izbora”, ocenjuju predstavnici stručne javnosti u saopštenju.

U saopštenju se ocenjuje da nacrt amandmana “dovodi u pitanje i izvršenje obaveza Republike Srbije preuzetih u sklopu evropskih integracija, odnosno Akcionim planom za Poglavlje 23, koji insistira na otklanjanju političkog uticaja na pravosudne organe”.
Objavu četvrtog Nacrta, Ministartstvo pravde propratilo je obaveštenjem na svom sajtu da je Venecijanska komisija “zaključila da je poslednja verzija amandmana, koja je nastala nakon usaglašavanja s komentarima stručne javnosti, usklađena s preporukama Komisije”.

Ovo obaveštenje ubrzo je demantovala grupa udruženja pravnika. Oni su konstatovali “da su podaci koje je Ministarstvo pravde iznelo netačni”, jer “Venecijanska komisija uopšte nije odlučivala o usklađenosti najnovije verzije ustavnih amandmana s njenim preporukama”.

Dok se na mišljenje Venecijanske komisije na četvrti Nacrt amandmana još uvek čeka, sudija Majić napominje da reformu usporava i “izrazito blagonaklono” gledanje EU institucija na sve zastoje u procesu reformi.

“Moj utisak je da se njihovi izveštaji sastavljaju sa prvenstvenim ciljem da ne naljute vlastodršce i da ih preterano ne uznemire, a ne da objektivno i jasno ukažu na to kako se stvari u Srbiji odvijaju na na planu vladavine prava tokom svih ovih godina od kada govorimo o reformi”, kaže Majić.

On podseća na političke pritiske koji su pratili reizbor sudija i tužilaca 2010. godine, kada se u taj proces “ušlo sa podrškom međunarodnih predstavnika”, da bi se kasnije ispostavilo ono na šta su mnogi ukazivali, pa se brže bolje prešlo na osudu načina na koji je proces sproveden.

Ministarka pravde Nela Kuburović u oktobru je u izjavi za “Kurir” ocenila da bi “s obzirom na kompleksnost procesa”, ustavna reforma trebalo da se završi nakon izbora.

Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji održaće se 26. aprila. Nakon njih, u dogledno vreme, Srbiju očekuje i referendum o ustavnim promenama. Poslednju reč na oba glasanja imaju građani Srbije.