Kosovski specijalni sud u Hagu: Sve što treba da znate o ovoj instituciji

Sudije Specijalizovanih veća; Foto: Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo Kosova

BEOGRAD / PRIŠTINA – Dok Ramuš Haradinaj čeka odluku Ustavnog suda Kosova o pravu da vodi vladu u ostavci, zvaničnici Srbije nastavljaju da komentarišu sud koji ga je ispitivao u Hagu bez, kako se čini, potrebe da detaljnije objasne njenu ulogu, sastav i nadležnosti.

Tako je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izrazio rezerve prema „raznim međunarodnim sudovima koji su uglavnom sudili Srbima“. Sa druge strane, predsednik Vučić je na Pinku izjavio da u pitanju nije „politizovani Haški tribunal“, već „neki drugi sud koji je napravljen na drugačijim pravnim osnovama“, da bi kasnije za Prvu podvukao da ne veruje da će pravda biti zadovoljena.

Bez obzira na zvaničan stav, ova institucija zbog svojih nadležnosti može biti i te kako interesantna javnosti u Srbiji, a njeno uređenje zaista odstupa od šablona „međunarodnih sudova“ na koji se do sada navikla – nije ga osnovala međunarodna zajednica, već Skupština Kosova.

Osnivanje: „Okidač“ izveštaj Saveta Evrope

Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo Kosova, kako je pun naziv ove institucije, koja funkcioniše i na albanskom i na srpskom jeziku, osnovana je za vreme vlade Ise Mustafe radi procesuiranja ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata na Kosovu.

Prema informacijama dostupnim na zvaničnom sajtu Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva Kosova, „okidač“ za osnivanje ovog tela bio je izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope “Nečovečno postupanje sa ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu“ (široj javnosti poznat kao Izveštaj Dika Martija) koji je usvojen u januaru 2011. godine.

Evropska unija je, na osnovu izveštaja, u septembru iste godine osnovala Specijalnu istražnu radnu grupu, koja je leta 2014. godine objavila da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice, a iste godine doneta je odluka o osnivanju specijalizovanog tela koji će se njima baviti.

Dve godine kasnije, izabrane su sekretarka i predsednica Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva, čime je telo i zvanično počelo sa radom, uz finansiranje EU i partnerskih zemalja.

Pravni status i sedište: Kosovski sistem, ali u Holandiji

Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo deo su pravosudnog sistema Kosova, ali im se sedište, radi zaštite svedoka, nalazi u Hagu.

Skupština Kosova je u avgustu 2015. usvojila amandman na Ustav kojim se omogućuje osnivanje sudskog tela sa specijalnom nadležnošću, a potom je uz velike poteškoće donet leks specijalis, kasnije zamalo oboren, koji je uredio njegovo funkcionisanje, uključujući i podelu sudija u odgovarajuće panele i uspostavljanje specijalizovanog tužilaštva.

Prviremeni sporazum sa državom domaćinom između Republike Kosovo i Kraljevine Holandije potpisan je u januaru 2016. godine, a stupio na snagu godinu dan kasnije, čime su Specijalizovana veća dobila pravo da vode postupak u ovoj članici EU.

Sudije: Postavlja ih šef EULEKS-a

U sastavu Specijalizovanih veća, kao što je gostujući na RTS-u podsetio šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, nalaze se „neke međunarodne sudije“. U pitanju su pravni stručnjaci sa najvišim kvalifikacijama u državi porekla, koji moraju da budu prisutni u Hagu samo kada to procedura od njih zahteva.

Sudije postavlja šef Misije EULEKS-a a po preporuci nezavisne Komisije za izbor, koja se sastoji od dvoje međunarodnih sudija sa značajnim iskustvom iz oblasti međunarodnog krivičnog prava i jednog  međunarodno postavljenog zvaničnika.

Svih 19 sudija koji su trenutno angažovani u Specijalizovanim većima dolaze iz država Evrope i Severne Amerike: četvoro njih je iz Nemačke, po dvoje iz Francuske, Italije i Holandije, a prisutne su i sudije iz SAD, Kanade, Norveške i Švajcarske.

Predsednica suda je Ekaterina Trendafilova iz Bugarske, koja je pre ovoga obavljala funkciju sudije Međunarodnog krivičnog suda.

Nadležnost: Vremenski i prostorno ograničena

Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo strogo su vremenski ograničena na događaje od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Prema tome, ona pokrivaju period od preko godinu i po dana nakon završetka rata i stavljanja Kosova pod međunarodnu upravu.

Pod nadležnost ovog tela spadaće zločini koji su ili započeti ili počinjeni na Kosovu, a koje su počinili državljani, u to vreme, Kosova ili SRJ. Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine posebnu pažnju usmerio je na vađenje organa na teritoriji Albanije, i očekuje se da će se Specijalizovana veća baviti ovim zločinima.

Specijalizovani sud nadležan je prvenstveno za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, ali i druge zločine pod pravnim sistemom Kosova.

Ustav Kosova propisao je da će rad ovog tela trajati pet godina, sa mogućnošću da i pre toga bude završen, ali i da se produži ako obaveštenje o završetku rada izostane. Sudeći po prethodnim institucijama koje su se bavile ratnim zločinima na području bivše Jugoslavije, poput Krivičnog tribunala koji je formalno obavljao funkciju pune 24 godine, bilo bi možda previše optmistično očekivati ekspresan zavšetak rada ovog specijanog suda.