Kuburović: Civilni sektor dao veliki doprinos u izradi zakona

Nela Kuburović; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

BEOGRAD – Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je danas da je civilni sektor dao veliki doprinos u izradi novih zakona, među kojima su Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i Predlog zakona o nestalim bebama.

„Civilni sektor ima najznačajnu ulogu u radnoj grupi, koja radi na izradi Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Međutim, dok se ne postigne konsenzus između civilnog sektora i advokature u vezi sa konkretnim rešenjima, ministarstvo neće ići u dalju proceduru usvajanja zakona“, istakla je Kuburović na panel diskusiji „Napredak u Poglavlju 23 i promena Ustava“, u okviru Pete plenarne sednice Nacionalog konventa o EU.

Ističući da Nacionalni konvent i te kako sarađuje sa Ministarstvom pravde, Kuburović je ukazala da je civilni sektor imao nemerljiv doprinos, i kod izrade Zakona o utvrđivanju statusa dece za koje se smatra da su nestala u porodilištima u Srbiji, pozjatijeg kao „Zakno o nestalim bebama“, koji se kako je napomenula konačno nalazi u skupštinskoj proceduri, upravo zahvaljujući civilnom sektoru.

Ukazujući da se pomenuti zakon donosi u skladu sa obavezom koju Srbija ima prema odluci Evropskog suda za ljudska prava, ona je navela da će nevladine organizacije imati veliki doprinos u praćenju primene tog zakona u praksi.

Posebno je naglasila da gotovo svi zakoni koje predlaže Ministarstvo pravde podrazumevaju široku javnu raspravu i da nije bilo nijednog zakona koji je u Narodnu skupštinu otišao po hitnom postupku.

Ona je navela da je široka javnost bila uključena i u proces izrade zakonskih rešenja poput Zakona o zaštiti uzbunjivača, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

„Sa tom praksom Ministarstvo pravde nastavlja i dalje. Iako se možda ne slažemo uvek i imamo različita mišljenja, suština dijaloga jeste da pronađemo kompromis, da se udovolji jednoj i drugoj strani. Nećemo uvek svi biti potpuno zadovoljni, ali bitno je da se čujemo, uvažavamo i da pokušamo da nađemo najbolje zajedničko rešenje“, zaključila je ministarka pravde.

Venecijanska komisija u junu o ustavnim amandman

Venecijanska komisija planira da tokom zasedanja u junu razmotri Nacrt ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa koji joj je Vlada Srbije prosledila i zatim dostavi mišljenja, a u maju će eksperti Komisije posetiti Beograd, što će biti prilika za razgovor sa predstavnicima resornog ministarstva i civilnog sektora, izjavila je danas Kuburović.

Kuburović je podstetila da je radni tekst ustavnih amandmana objavljen u januaru i da je izazvao veliku polemiku, te ponovila stav da pojedine kritike nisu bile na mestu, jer za neke tvrdnje da nešto nije dobro nije bilo odgovora kako to i treba da izgleda.

Ukazala je da je tekst koji je poslat Komisiji pretrpreo ozbiljne promene, da je usvojen veliki deo primedbi VSS, DVT, RJT, civilnog društva i da je Nacrt unapređen.

Kako je rekla, cilj izmena Ustava je jačanje nezavisnosti sudstva, jačanje sudijske i tužilačke funkcije i jačanje odgovornosti nosilaca pravosudne funkcije.

Jedna od novina, ukazala je Kuburović, je što se u ustavnu kategoriju uvode tužilački i sudijski pomoćnici, kako ne se bi došlo u situaciju da se njima zakonom daju ovlašćenja koja nisu propisna Ustavom.

Predviđa se i uvođenje tela, odnosno petočlana komisija, koja će odlučivati o izboru članova VSS i DVT, ukoliko ne bude dovoljno glasova kvalifikovane skupštinske većine koja će podržati predlog kandidata za izbor ‘istaknutih pravnika’.

Time se, pojasnila je ministarka, otklanja mogućnost blokade njihovog izbora u Narodnoj skupštini, a komisiju će činiti predsednik Ustavnog suda Srbije, predsednik Narodne skupštine, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Visoki javni tužilac i Zaštinik građana.

Predviđeno je i da Visoki savet sudstva ima 10 članova – pet sudija, izabranih među samim sudija i pet nesudijskih članova, kao i da DVT dobije šira ovlašćenja.

Kada je reč o ulazak u pravosuđe, Kuburović je naglasila da nije planirano više „ulaznih institucija za obuku“, već je definisano da onaj ko se prvi bira na sudijsku ili tužilačku funkciju mora da prođe određenu obuku, dok će opšti i posebni uslovi za izbor biti definisani zakonom.

Neće se, dodala je, zadržati postojeće stanje, pa početna obuka na Pravosudnoj akademiji neće biti jedini uslov za ulaz u pravosuđe, već će biti neophodna odgovarajuća obuka koja će zavisiti od vrste i dužine radnog staža.

Nacrt ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa je 13. aprila prosleđen Venecijanskoj komisiji na mišeljenje, koja će ih procenjivati tokom predstojećeg zasedanja u junu.

Preporuke Venecijanske komisije biće ubačene u tekst amandamana koji će potom biti prosleđen Vladi Srbije,a prema proceduri izmene najvišeg pravnog akta, vlada će predlog ustavnih amandmana proslediti skupštini na usvajanje, a svakako će morati da budu verifikovani na referendumu.