BEOGRAD – Prema najavi predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove EP-a Dejvida Mekalistera, bivši poslanici u Evropskom parlamentu Eduard Kukan iz Evropske narodne partije i socijaldemorata Knut Flekenštajn u četvrtak dolaze u Srbiju kako bi svoje iskustvo u rešavanju političkih kriza na Zapadnom Balkanu stavili na raspolaganje sukobljenoj vlasti i opoziciji.
Kako European Western Balkans saznaje, sastanci sa srpskim političarima održaće se u četvrtak i petak iza zatvorenih vrata, a posle njih neće biti izjava za medije.
Slovak Kukan i Nemac Flekenštajn su zajedno sa slovenačkim poslanikom iz liberalne grupe ALDE Ivom Vajglom činili „trojku“ Evropskog parlamenta koja je pre četiri godine odigrala ključnu ulogu u sklapanju Pržinskog sporazuma između najvećih stranaka u Makedoniji, što je dovelo do održavanja parlamentarnih izbora u decembru 2016. godine na kojima su učestvovali svi akteri.
U početku je član ovog tima bio evropski poslanik iz Ujedinjenog Kraljevstva, laburista Ričard Hovit, koga je posle referenduma o Bregzitu zamenio Flekenštajn. Ovaj nemački poslanik igrao je značajnu ulogu i u posredovanju između vlasti i opozicije u Albaniji, za koju je bio izvestilac Evropskog parlamenta.
Upravo se na ovu „trojku“ pozvao predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović u otvorenom pismu koje je pre dva dana uputio Mekalisteru, tražeći da slična praksa bude primenjena u Srbiji.
Kako je rešena kriza u Makedoniji?
Severna Makedonija, tada označavana kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), prvu polovinu 2015. godine provela je u dubokoj političkoj krizi. Opozicioni SDSM na čelu sa Zoranom Zaevim bojkotovo je rad Sobranja nakon izbora 2014. godine čiji se rezultat dovodio u pitanje, veliki broj protesta studenata i drugih građana redovno se održavao u Skoplju, a vrhunac nestabilnosti dosegnut je kada su u javnost procureli audio-snimci razgovora između premijera Nikole Gruevskog, članova vlade i službi bezbednosti, koji su dokazali raširenu korupciju i zloupotrebu položaja.
Potpuna blokada državnih institucija i optužbe vlasti za „zarobljavanje države“ od strane opozicije i organizacija civilnog društva dovele su do konačne reakcije evropskih institucija, a na prvom mestu Evropskog parlemaneta.
U martu 2015. formirana je „trojka“ Evropskog parlamenta koju su, kao predstavnici tri najveće grupe u EP, činilu Kukan, Hovit i Vajgl, tadašnji izvestilac parlamenta za Makedoniju.
I pre nego što je zamenio Hovita u ovom timu, Knut Flekenštajn zagvarao je rešavanje političke krize u Makedoniji. Član nemačkih Socijaldemokrata (SPD) u maju 2015. je održao je govor na građanskom protestu u Skoplju, na kojem je pozvao vlasti u Makedoniji da naprave zaokret prema nezavisnom pravosuđu i slobodnim medijima.
Pregovori između vlade i opozicije pod posredstvom „trojke“, a zatim i komesara Johanesa Hana, urodili su plodom – došlo je do sklapanja političkog sporazuma na osnovu kojeg se SDSM vratio u parlament i formirana tehnička vlada koja je pripremila nove izbore za 2016. godinu. Nakon dodatnog kruga tenzija, nova vlada sa Zaevim na čelu formirana je u maju 2017.
“Trojka” je do samog održavanja izbora u decembru 2016. radila sa svim akterima kako bi osigurala primenu preuzetih obaveza.
Kukan i Flekenštajn: Evropski političari sa fokusom na Zapadni Balkan
Tokom vremena provedenog u EP, Kukan je predsedavao Radnom grupom za Zapadni Balkan, koju su činili svi izvestioci i šefovi parlamentarnih delegacija za zemlje ovog regiona. Lično je predvodio Delegaciju Evropskog parlamenta za Srbiju, zbog čega je bio čest gost u Beogradu.
Flekenštajnovo iskustvo, takođe, obuhvata celokupan region. Pre nego što mu je dodeljena uloga izvestioca za Albaniju, viđen je kao izvestilac za Srbiju – ova pozicija na kraju je pripala njegovom sunarodniku Dejvidu Mekalisteru. Pored posredovanja u Makedoniji, zajedno sa Mekalisterom uspešno je isposredovao kraj blokade parlamenta i nove izbore u Albaniji 2017. godine, gde je takođe radio na reformi ustava i pravosuđa.
Iako se Kukan penzionisao posle deset godina rada u Parlamentu, a Flekenštajn nije uspeo da se izbori za novi mandat u maju ove godine, njihov dolazak u Srbiju pokazuje da vezanost za region ova dva poslanika prevazilazi parlamentarne obaveze. Njih dvojica će odgovoriti na potrebu za posredovanjem u Srbiji dok se institucije Evropskog parlamenta, uključujući Delegaciju za odnose sa Srbijom, u potpunosti ne konstituišu i dok se ne izaberu novi izvestioci i izvestioci iz senke na Spoljnopolitičkom odboru EP (AFET).
Prema najavama iz Evropskog parlamenta, formiranje Delegacije za odnose sa Srbijom i izbor njenog šefa održaće se 26. septembra, dok će u međuvremenu i AFET izabrati izvestioca, koji će, po izvorima EWB zaisgurno biti iz Evropske narodne partije.