Foto: pixabay

„Od deterdženta do hrane, sve je manjeg kvaliteta za Istočnu Evropu“, „Uvoz robe u jugoistočnu Evropu: Niži kvalitet po višoj ceni“, „Srbija i dalje među kantama za smeće Evrope“ – na ovakve naslove, kao i na razgovore o sličnim temama, nailazimo relativno često.

Rasprostranjeno je uverenje da multinacionalne kompanije zemlje „nove Evrope“, a posebno našeg regiona, tretiraju kao „građane drugog reda“, na kojima štede troškove nudeći im, pod istom nalepnicom, proizvode manjeg kvaliteta. Da li je zaista tako?

„Problem je u tome što je to u Srbiji sve na bazi pretpostavke i ocenama potrošača, a ne neke uporedne analize koja bi to i potvrdila“, kaže za naš portal Vera Vida, predsednica upravnog odbora Centra potrošača Srbije. Međutim, dodaje da iskustvo rada sa potrošačima, posebno onima koji žive u inostranstvu, potvrđuju pretpostavke o drastičnim razlikama u kvalitetu.

„Mogli smo čuti komentare kako su isti proizvodi u Srbiji i u zemljama EU potpuno drugačijeg kvaliteta u smislu da su u EU kvalitetniji, kao i to da su dosta skuplji nego u Srbiji. To se pre svega odnosi na konditorske proizvode i kozmetiku“, kaže Vida.

Sličan stav ona je iznela i na okruglom stolu „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“, održanom u oktobru prošle godine. Tada je podsetila da postoji veliki problem sa nutritivnim tablicama, koje, uprkos tome što mnogo otkrivaju, zapravo čitaju samo potrošači sa zdravstvenim problemima.

U nedostatku sistematskih i laboratorijskih istraživanja, svakodnevne pritužbe nastavljaju da se gomilaju. Tako je Radio Slobodna Evropa pre dve godine zabeležilo zamerke upućene Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.

„Na primer, začini sadrže više soli nego povrća, kremovi imaju manje lešnika, a u proizvode od meda stavlja se kukuruzni sirup“, stoji u članku.

Istim povodom, kompanija Nestle izjavila je za RSE da nije u pitanju različiti kvalitet proizvoda, već različite preference i navike potrošača.

Kao što je pomenuto, ovi (percipirani) problemi nisu ograničeni samo na Srbiju, ali čini se da su se zemlje istočne Evrope daleko više angažovale kako bi se nejednakosti jednom za svagda otklonile.

Prvi korak bio je prikupljanje objektivnijih podataka. Vida podseća da su istraživana sprovedena u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj potvrdila da su proizvodi i u zemljama EU različitog kvaliteta.

„Roba je kvalitetnija za zapadno, a manje kvalitetnija za istočno evropsko tržište. Uporednu analizu uradila je i Hrvatska organizacija potrošača koja je došla do potpuno istih rezultata“, kaže ona.

Ova saznanja postavila su osnovu za konkretnu političku akciju, a posebnu pažnju tom pitanju su, u vreme slovačkog predsedavanja Savetom EU 2016. godine ali i kasnije, pridali lideri Višegradske grupe (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka). Tom prilikom je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i priznao da neki proizvodi, poput suhomesnatih, jesu nižeg kvaliteta u istočnoj Evropi.

Međutim, svojevrsna kruna ovih napora postignuta je pre dve nedelje, kada je Evropski parlament, na poslednjoj sednici u ovom mandatu, potvrdio rezultat pregovora o Direktivi koja će zabraniti različiti kvalitet proizvoda na istoku i zapadu kontinenta (pun naziv: Direktiva za bolje sprovođenje i modernizacija pravila EU o zaštiti potrošača).

„Sada više niko neće moći tvrditi da, na primer, Hrvati ili Bugari baš, eto, žele hranu koja je manje zdrava, ili baš žele tehničku robu koja je lošijeg kvaliteta ili deterdžent koji slabije pere“, rekla je tom prilikom hrvatska poslanica u EP Biljana Borzan (S&D), koja je svoje slavlje nakon donete odluke podelila i sa pratiocima na Tviteru.

„Za milione građana Europske unije ovo je izuzetno emotivna tema jer smo se osećali kao građani drugog reda, i to s pravom!“, kaže za naš portal gospođa Borzan koja se, zajedno sa drugim evropsolanicima poput Olge Sehnalove (S&D) iz Češke, godinama borila da se ova tema „progura“ u Evropskom parlamentu.

Biljana Borzan: Težak rad se isplati; Foto: Kancelarija Biljane Borzan

U pitanju je, za sada, samo rezolucija o predlogu za Direktivu koju tek treba da donesu, zajednički, Evropski parlament i Savet Evropske unije. Ipak, značajan korak napred u okviru takozvanog „Novog dogovora za potrošače“ jeste načinjen, posebno kada se imaju u vidu planirane promene.

Borzan objašnjava da se predviđa kazna od 4 posto godišnjeg prometa proizvođača za prodavanje iste robe različitog kvaliteta, koji će se smatrati nepoštenom poslovnom praksom. Nova Direktiva takođe sadrži i niz drugih izmena, od kojih evroposlanica izdvaja zabranu prodaje na kućnom pragu, koja posebno štiti starije i nemoćne građane od manipulacija i prevara.

Naravno, uvek postoji druga strana medalje, a to su troškovi proizvođača. Kako je generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe Andrej Bele izjavio tokom pomenutog okruglog stola u oktobru 2018, radi očuvanja vrhunskog kvaliteta Grand kafe, njegova kompanija godišnje uloži 400.000 evra.

Biljana Borzan, sa druge strane, naglašava da ove promene neće negativno uticati na lokalne proizvođače.

„Sva istraživanja koja su napravljena pokazala su da su najveći kršitelji ovih odrednica bile velike strane multinacionalne kompanije. U slovačkom istraživanju je, na primer, testirana Vegeta, i pokazalo se da je jednakog kvaliteta za sva tržišta. Kompanije koje dobro rade nemaju o čemu da se brinu“, kaže ona.

Srpski proizvođači, kako se čini, u svakom slučaju neće morati da brinu još relativno dug vremenski period. Ovu ocenu iznosi Programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike Dušan Protić.

Iako naglašava da ovaj razvoj događaja, na području EU, jeste značajna pobeda na polju zaštite potrošača, a posebno predstavnika nekoliko istočnih zemalja članica gde je ta praksa uočena i odakle je i potekla inicijativa, blagotvornu primenu novih pravila potrošači u Srbiji neće se osetiti u dogledno vreme.

„Glavna prepreka adekvatnom prenosu zabrane ove poslovne prakse u naše zakonodavstvo jeste kriterijum istovetnog kvaliteta na celom jedinstvenom tržištu, čiji Srbija nije član, pa se postavlja pitanje kako primeniti ovo pravilo na našem tržištu“, kaže Protić.

U procesu pristupanja Srbije, ove teme podvode se pod Poglavlje 28: Zaštita potrošača i zdravlja, koje još uvek nije otvoreno. U trenutku kada nova Direktiva postane deo pravnih tekovina Evropske unije, moraće da bude uneta u naš pravni okvir, verovatno kroz Zakon o zaštiti potrošača.

Ipak, s obzirom da, kako i podseća Protić, ovo poglavlje predstavlja samo deo integrisanog ekonomskog prostora, koje je povezano sa brojnim drugim poglavljima, trenutak u kome će planirane promene doći u Srbiju daleko su na horizontu.

U međuvremenu, kakve će biti posledice novih pravila po Srbiju kao zamlju kandidata? Protić ne iznosi previše optimističnu procenu.

„Nepovoljna tržišna posledica za domaće potrošače jeste mogućnost da pojedini proizvođači proizvode slabijeg kvaliteta istog brenda sa delova tržišta EU plasiraju na susedna tržišta izvan dejstva ove zabrane, uključujući naše, što svakako nije dobra vest“, kaže on.

Čini se da izmene podržane u Evropskom parlamentu predstavljaju samo dodatan argument u korist ubrzavanja procesa pristupanja, otvaranja (i zatvaranja) poglavlja 28 što je pre moguće. U suprotnom, priče kako je u EU „čokolada ukusnija, a prašak za veš bolje pere“ nemaju izgleda da utihnu.