Lazarević: Nedostatak kvalitetne diskusije o koristima članstva u EU

Milena Lazarević; Foto: Tanjug / Tanja Valić

BEOGRAD – Ukoliko bi referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU“ bio održan sutra, 52 odsto građana bi reklo „da“, ističe danas u saopštenju Centar za evropske politike (CEP), pozivajući se na rezultate ankete Ministarstva evropskih integracija sprovedene u decembru 2017.

Iako je ostvaren napredak u odnosu na rezultate pre šest meseci, kada je podrška iznosila 49 odsto, u CEP-u navode da je, uzimajući u obzir dešavanja u prethodnim mesecima, taj porast mogao biti veći.

„U septembru je prvi put od početka naših pregovora na najvišem nivou u Uniji spomenuta godina mogućeg pristupanja Srbije i Crne Gore EU (2025), otvorena su nova poglavlja, a zvaničnici evropskih institucija su više puta naglašavali odlučan stav da Zapadni Balkan mora postati deo EU, što ranije nije bio slučaj, ne u toj meri“, objašnjava predsednik Upravnog odbora CEP, Srđan Majstorović.

Prema njegovoj oceni, EU se u proteklih šest meseci dosta oporavila od šoka Bregzita i spremna je da se bavi novim temama, među kojima je i proširenje.

„Kada se sve to sabere, moglo je da se očekuje da porast podrške članstvu u EU bude mnogo veći od 3 odsto. Međutim, svakako je odlično to da od juna 2016, kada je podrška bila samo 41 odsto, ponovo vidimo porast pozitivnog odnosa građana Srbije prema Uniji“, naglasio je Majstorović.

On smatra da na stavove građana dosta utiču događaji unutar same EU, kao i opipljive i konkretne koristi koje mogu da osete od nje. Jedan od razloga izrazito slabe podrške u junu 2016. godine mogao je biti Bregzit, ukazuje Majstorović. Podrška članstvu u EU bila je najveća kada je Srbija stavljena na belu Šengen listu, podseća Majstorović, jer su građani osetili trenutnu i konkretnu korist od puta Srbije u EU.

Zabrinjavajuće je, međutim, to što je nezainteresovanost i neinformisanost građana konstantno velika, komentarišu u CEP.

Kako su rezultati istraživanja pokazali, četvrtina građana nema stav po pitanju članstva ili ne bi glasala na referendumu, a veliki deo građana ne zna ili je pogrešno informisan o procesu pristupanja.

Rezultati istraživanja su pokazali da građani i dalje nisu svesni koristi koje Srbija ima od Unije, pa tako samo četvrtina građana zna da je EU najveći donator našoj zemlji, iako je ona na ubedljivom prvom mestu, budući da gotovo 60 odsto međunarodne bespovratne pomoći dolazi upravo iz nje.

Građani nisu dobro informisani ni o tome šta se sve finansira iz EU fondova, kao ni koji su najbitniji događaji u prethodnih godinu dana kada je u pitanju put Srbije u Uniju.

„U svim istraživanjima javnog mnjenja od 2010. godine je uočljiv visok procenat indiferentnih građana“, napominje programska direktorka CEP, Milena Lazarević.

Prema njenoj oceni, „razlog tome može biti zasićenost građana ponuđenim temama u vezi sa EU, koje se u medijskom prostoru dominantno svode na dnevnopolitičke spekulacije u vezi sa pitanjem Kosova, dobrosusedskom politikom, nagađanjima o napretku u procesu pristupanja i slično“.

„Našem javnom prostoru nedostaju kvalitetne diskusije o koristima i troškovima članstva u EU, konkretnim dobicima koje bi građani imali i politikama za koje bi Srbija imala poseban interes kao članica“, smatra Lazarević.

„Da to imamo“, zaključuje Lazarević, „građani bi bili informisaniji i sigurno bi to uticalo na njihovo jasnije opredeljenje za ili protiv članstva u EU“.