BEOGRAD – Dobri zakoni koji se donose u procesu evropskih integracija Srbije ne znače ništa ukoliko Srbija ne može da ih primeni, objašnjava programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, gostujući na televiziji N1.
O pitanju poglavlja 23 i 24 u kojima još uvek nema pomaka, Lazarević kaže da je u izveštaju Komisije konstatovano da je primena akcionih planova koje je Srbija usvojila i predala kao takozvana merila za otvaranje ovih poglavlja, jeste došlo do nekih pomaka ali da je implementacija u ranoj fazi.
Kako je Brisel je naglasio da će u narednom periodu fokus sve više biti na implementaciji u ovim oblastima, Lazarević ističe da „dobri zakoni ne znače ništa ukoliko Srbija ne može da ih primeni“.
Na pitanje kakvu poruku šaljemo formiranjem Ministarstva za evropske integracije, Lazarević objašnjava da to može delovati kao dobar znak.
„To je stvar interne organizacije u okviru jedne Vlade i mnoge su države u svom pretpristupnom periodu čak i menjale organizacioni sistem“, kaže Lazarević ali ističe da je neophodno da se posao radi kvalitetno.
S obzirom da je Estonija snažan zagovornik proširenja EU i da je prvog jula preuzela predsedavanje Savetom EU, na pitanje šta to znači za Srbiju, Lazarević odgovara da proširenje nikada nije kao takvo stavljeno kao prioritet i da je to više trud da se specifični interesi zemlje koja predsedava stave u prvi plan.
„Estonija s obzirom da se nalazi na rubu Evropske unije stavlja veći akcenat na evropsku susedsku politiku“, kaže Lazarević i ističe da Estonija ali i druge zemlje koje su predsedavale, i pored zagovaranja politike proširenja uvek insistiraju na tome da je neophodno ispuniti sve kriterijume.
Što se tiče pitanja dinamike otvaranja poglavlja, Lazarević smatra da će se dinamika ubrzati jer je Estonija „poznata kao jako dobar pregovarač i konstruktivan partner u EU“.
O odnosima Srbije i Rusije i kako se na to gleda iz Brisela, s obzirom na to da Srbija nije još uskladila svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, odnosno nije uvela sankcije Rusiji, Lazarević objašnjava da je pravo Srbije da odlaže usklađivanje spoljne politike do trenutka pristupanja u onim oblastima koje su za nju teške.
„Videćemo da li će Srbija biti dovoljno kompetentna da se izbori da za neka specifična pitanja odloži taj trenutak, ali u svakom slučaju, do trenutka pristupanja Srbija nije u problemu“, ocenjuje Lazarević.
Srbija je svesna da se EU suočava sa brojnim krizama, poput Bregzita i migrantske krize, te zato još uvek nema okvirni datum kada bi mogla da pristupi EU, što bi značilo da usklađivanje spoljne politike Srbije još uvek nije prioritet EU, zaključuje Lazarević.