fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Le Pen unela Srbiju u program, Makron u dobrim odnosima sa Vučićem: Šta nam donose francuski izbori?

Foto: MINISTÈRE DE L'INTÉRIEUR

Francuska u nedelju bira novog predsednika, a ponavlja se trka iz 2017. između Emanuela Makrona i Marin Le Pen. Kao i pre pet godina, istraživanja daju prednost Makronu, ali ovog puta suženiju.

Srbija, kao i njeni budući odnosi sa Francuskom i Evropskom unijom, očekivano nisu bili tema kampanje, ali ishod izbora će na njih svakako uticati.

Dok bi sadašnji predsednik Francuske u drugi mandat ušao sa istorijom dobrih odnosa koje je u poslednjih pet godina izgradio sa srpskim kolegom, Marin Le Pen obećava “radikalnu reformu” Evropske unije u pravcu njenog rastakanja. Kako se čini, bar deo vlasti i javnosti u Srbiji bi ovaj scenario takođe smatrao dobrim vestima.

Strateško partnerstvo sa Srbijom u programu Le Pen

U predsedničkom programu Marin Le Pen Srbija se pominje na jednom mestu. U delu programa o politici odbrane, navodi se da će, pod predsednicom Le Pen, Francuska nastojati da ojača i produbi sva strateška partnerstva (u svetu) koja je već sklopila u ključnim oblastima, a nastojaće da uđe i u nova: „sa Grčkom i Kiprom u Evropi, kojima se trebaju pridodati Mađarska i Srbija“.

U programu nije dodatno obrazloženo zašto je Srbija izdvojena u odnosu na druge evropske zemlje. Ne zna se da li i u kojoj meri postoje kontakti između stranke Marin Le Pen i vlasti u Srbiji. Poznato je da je u vreme članstva Aleksandra Vučića u Srpskoj radikalnoj stranci ona imala blisku saradnju sa Nacionalnim frontom Žan-Marija Le Pena, oca Marin Le Pen. I Vučić i Le Penova su od tada umerili svoju politiku, a SNS je kao svog glavnog partnera u Evropi dugo smatrala nemačku Hrišćansko demokratsku uniju.

Deo programa Marin Le Pen u kojem se pominje Srbija; Foto: Screenshot/mlafrance.fr

Prošle godine je, doduše, premijer Mađarske Viktor Orban u svom političkom programu objavljenom u brojnim evropskim listovima, kao jedan od prioriteta naveo ubrzan prijem Srbije u EU, bez pominjanja drugih zemalja u regionu. Moguće je da je ovo uticalo na to da se težnja ka partnerstvu sa Mađarskom u programu Marin Le Pen „produži“ i na odnose sa Srbijom.

Ipak, u ovom programu ne pominje se proširenje Evropske unije. Preduslov za to bi bilo zalaganje za očuvanje Unije, a u programu predsedničke kandidatkinje se ističe se da je cilj da se, srednjoročno, stvori savez suverenih evropskih nacija, koji bi postepeno zamenio EU.

Upitana tokom debate protiv Makrona 20. aprila da li ova pozicija znači da podržava izlazak Francuske iz EU, Le Pen je rekla da želi da ostane u članstvu EU, ali i da je „radikalno reformiše“.

Ostaje otvoreno pitanje šta bi bilo sa proširivanjem sadašnje EU u takvoj viziji budućnosti. Ono se nije postavilo tokom debate.

Indikator stava Marin Le Pen mogli bi da budu jasno iznete pozicije poslanika njene stranke, Nacionalnog zbora, u Evropskom parlamentu. Oni su se proteklih godina protivili pristupanju nekih novih članica sa Zapadnog Balkana, pre svega Albanije i Kosova, i navodili da su građani Francuske većinski protiv toga.

Kada je reč o Srbiji, poslanici Nacionalnog zbora glasali su protiv rezolucije Evropskog parlamenta u kojima se osuđuje položaj radnika u fabrici Ling Long u Srbiji i nasilje na ekološkim protestima u decembru 2021. Tom prilikom je poslanik ove partije Tijeri Marijani doveo u pitanje verodostojnost izvora o položaju vijetnamskih radnika u Zrenjaninu jer ih je, kako je rekao, objavila organizacija koju finansira Fondacija za Otvoreno društvo Džordža Sorosa.

Poslanici stranke Marin Le Pen takođe su glasali protiv amandmana o osudi napada na portal KRIK i organizaciju Crtu, koji su ušli u sastav rezolucije EP o Srbiji u martu 2021. godine.

Kada se ovi faktori uzmu u obzir, i pridoda im se fleksibilniji stav koji Marin Le Pen i dalje ima o Rusiji, može se pretpostaviti da bi bar deo članstva vladajućih stranaka u Srbiji pozdravio njenu pobedu.

Marin le Pen; Foto: Evropska unija

U oba pomenuta glasanja vezana za Srbiju, s druge strane, poslanici Makronove stranke, „Republika u pokretu“, glasali su „za“, odnosno za osudu napada na KRIK, Crtu, napade na demonstrante i položaj radnika u Ling Longu.

Međutim, ni u Makronu, kao ni u Le Pen, zagovornici proširenja EU nemaju saveznika.

U sećanje Zapadnog Balkana urezao se veto predsednika Francuske na otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom u oktobru 2019. Ova odluka izazvala je oštro protivljenje kod dela EU, a tadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nazvao ju je „istorijskom greškom“.

Makron je tada odluku pravdao potrebom da se EU prvo reformiše pre nego što počne da prima nove članice. Predsednik Francuske ostao je pri tom stavu do današnjeg dana, a pomenuo ju je u govoru pred Evropskim parlamentom u januaru.

„Sadašnja Evropa, sa svojim sadašnjim načinom odlučivanja ne može da ima 31, 32, 33 člana. Zavaravali bismo se kada bismo verovali da je to moguće. Zato moramo da razmislimo o našim pravilima, da ih učinimo jasnim, kako bismo lakše odlučivali i bili iskreniji o Evropi u kojoj bi bilo mesta za Zapadni Balkan“, rekao je tada predsednik Francuske.

Promena pravila odlučivanja, po kojima, trenutno, države članice mogu da stave veto na neke odluke, izgleda malo verovatno u bliskoj budućnosti. Doduše, tako je i sa pristupanjem Zapadnog Balkana, a ni posle izbijanja rata u Ukrajini i dalje nema znakova da bi se taj proces mogao ubrzati. S ostankom Makrona na mestu predsednika, ipak, o tome bi moglo makar da se dalje raspravlja, što se ne može sa sigurnošću reći za Le Pen.

Srdačni odnosi Vučića i Makrona

I Aleksandar Vučić i Emanuel Makron su otpočeli svoje predsedničke mandate u maju 2017. i sada bi moglo da se desi da i u drugi mandat krenu istovremeno. Uprkos činjenici da poslanici njegove stranke u Evropskom parlamentu znaju da se pridruže kritikama stanja u Srbiji, tokom prethodnih pet godina, odnosi Makrona sa Vučićem bili su u usponu.

Emanuel Makron i Aleksandar Vučić u Beogradu; Foto: Predsedništvo Srbije

Kontroverza oko rasporeda sedenja na obeležavanju stogodišnjice od kraja Prvog svetskog rata u novembru 2018. bio je, ispostaviće se, nepouzdan signal za buduću saradnju Makrona i Vučića. U julu naredne godine predsednik Francuske posetio je Beograd, a glavna tema bila je normalizacija odnosa Srbije i Kosova.

Tada je Makron izrazio optimističnu procenu da bi „konkretno rešenje“ u dijalogu Beograda i Prištine moglo da se pronađe kroz nekoliko meseci. On je naveo da će Srbija i Francuska voditi borbu kako bi se pronašao kompromis.

“To je teška borba i imate hrabrog predsednika koji je odlučio da vodi tu borbu i vi ćete morati da budete hrabar narod, kao što će i ljudi na Kosovu morati da budu hrabri”, poručio je Makron građanima okupljenim na Kalemegdanu.

Upravo je ova tema, kako se čini, bila najznačajnija za odnose Vučića i Makrona. U julu 2020. godine, u jeku nasilnih protesta u Srbiji, dva predsednika su se sastala u Parizu povodom „odmrzavanja“ dijaloga nakon više od 20 meseci zbog kosovskih carina na robu iz Srbije.

Emanuel Makron i Aleksandar Vučić u Parizu; Foto: Predsednik Srbije

Vučić je tada, takođe, obavestio Makrona da je Srbija prihvatila novu metodologiju proširenja, koju je godinu dana ranije inicirala Francuska.

Dijalog Beograda i Prištine ponovo je zapeo u poslednjih godinu i po dana, a nikakav konkretan korak nije povučen još od Vašingtonskog sporazuma u septembru 2020. Predsednici Francuske i Srbije, međutim, ostali su u redovnom kontaktu, a poslednji put su se zvanično razgovarali telefonom u martu ove godine, u vreme kada je postalo jasno da se Srbija neće, barem ne odmah, uskladiti sa sankcijama EU prema Rusiji.

U saopštenju koje je tada izdalo srpsko, doduše ne i francusko, predsedništvo, istaknuto je da je Makron Vučiću „nedvosmisleno saopštio da, bez obzira na geopolitičke promene u Evropi i svetu, Srbija ostaje ključni prioritet i prva zemlja za ulazak u Evropsku uniju“.

I nakon Vučićeve pobede na predsedničkim izborima 3. aprila, stigla je čestitka Emanuela Makrona, u kojem je podržavan nastavak evropskog puta Srbije.

Iako, dakle, dijalog sa Prištinom možda nije više u prvom planu, trenutno nema znakova da bi dobri odnosi Vučića sa Makronom koji je, kako neki analitičari procenjuju, kod srpskog predsednika zamenio Angelu Merkel kao primarni evropski politički partner, mogli da se pogoršaju ako obojica započnu svoj drugi mandat u maju. Bez obzira na to što Makron u svom programu ne pominje Srbiju.

Povezani članci

Miščević: Članice mogu dati “zeleno svetlo” za pet poglavlja

EWB

Mađarska, mentor zbog koga ćemo na popravni

N. T. Štiplija

Ministarka iznenađena izjavom nemačkog ambasadora

EWB