Već godinama unazad, Evropska komisija poziva vlasti u Srbiji da sprovede strategije za sprečavanje diskriminacije, uključujući prava LGBTI osoba. U ekspozeu novog premijera nema ni reči o unapređenju položaja ove zajednice u Srbiji.
Poslednjih sedam godina, Srbija je na čelu vlade imala prvu ženu otvoreno deklarisanu kao pripadnicu LGBTI zajednice. U provladinim tabloidima neretko se govorilo o porodičnom životu premijerke. Mogao bi se steći utisak da je u Srbiji sasvim normalno da gej osoba bude na odgovornim pozicijama i ima svoju porodicu.
Međutim, takvo pravo ostalo je ekskluzivno samo za tadašnju premijerku, a sadašnju predsednicu Narodne skupštine Srbije, Anu Brnabić. To su joj neretko zamerali i aktivisti. Tako se pamti sukob premijerka sa aktivistima tokom početka Europrajda 2022. godine kada su uzaludni bili pokušaji Brnabić da objasni aktivistima kako da svi pripadnici LGBTI populacije imaju ista prava kao ona.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dok je na njegovom čelu bila Gordana Čomić, predložilo je nacrt Zakona o istopolnim zajednicama koji je usklađen sa ekspertskim mišljenjem Saveta Evrope. Međutim na tome je čitava priča stala, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da zakon potpisati neće. Zakon već više od dve godine nikada nije ušao u proceduru Narodne skupštine, niti je javnost obaveštena kada bi to moglo da bude.
Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa kaže za European Western Balkans da u proteklih sedam godina ne samo da nije došlo do željenih poboljšanja kada je reč o pravima LGBTI zajednice, već je nivo prava devalviran.
“U Srbiji je u poslednjih sedam godina nivo dosegnutih ljudskih prava devalviran, ne samo da nije došlo do poboljšanja, već su i ona dosegnuta prava koje bi trebalo da garantuje postojanje primera radi Zakon o zabrani diskriminacije ili institut zločina iz mržnje, u potpunosti zanemarena”, kaže Barzut.
Prema njenim rečima sve ono što je postojalo od prava u legislativnom smislu, ostalo je mrtvo slovo na papiru. “To svedoče mnogi međunarodnih izveštaji o stanju ljudskih prava, gde je Srbija svrstana u zemlje sa hibridnim režimom gde se dosegnuta ljudska prava rapidno gube”, dodaje Dragoslava Barzut.
Filip Vulović iz organizacije Civil Rights Defenders (CRD) kaže za European Western Balkans da tokom mandata Ane Brnabić sveukupni položaj LGBTI zajednice u legislativnom smislu nije poboljšan.
„Jedino malo poboljšanje u pravnom smislu bile su izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama, kada je transrodnim osobama omogućeno da svoje polne oznake u dokumentima menjaju nakon završene hormonske terapije, a da za to nije neophodna operacija“, podseća Vulović.
On dodaje da ostale važne stvari i zahteve koje je zajednica komunicirala ka Vladi Srbije nisu ispunjeni. Prema njegovim rečima, Ana Brnabić imala je pravo da ne koristi svoj identitet za kreiranje promene, ali zajednica jeste očekivala i imala nadu da će ona moći više i želeti više da se zalaže za LGBTI prava.
Prioriteti vlade “uteruju strah u kosti” LGBTI zajednici
Veliki deo ekspozea novog premijera bio je posvećen porodici, kao zajednici roditelja i dece “koja je oduvek bila vezivno tkivo srpskog naroda, bastion njegovih moralnih orijentira i temelj njegovog opstanka. Kao takva, stabilna i snažna porodica je temelj i nezaobilazni saveznik države u postizanju i očuvanju stabilnosti društvenog razvoja”, rečeno je u ekspozeu Miloša Vučevića.
“Snažna i stabilna porodica je ključni nacionalni interes svake ozbiljne države, a podrška porodici, deci i roditeljstvu jedan od strateških prioriteta nacionalno odgovorne državne politike”, naveo je premijer Vučević u svom ekspozeu.
Kao što je to istakao, za premijera Vučevića porodica je isključivo zajednica muškarca i žene, jer on čvrsto veruje u Srbiju “porodičnih vrednosti u kojoj se sve zdrave tekovine tradicionalizma čuvaju i poštuju, u kojoj život uvek ima prednost”.
“Nikome neće biti uskraćena prava koja mu po Ustavu i zakonu pripadaju zato što ima drugačiju viziju srpskog društva, od one koje zastupa politika koju ja sledim, niti će iko moći da na bilo koji način pati i bude ugnjetavan zbog svojih opredeljenja, bila ona politička, socijalna, poslovna, kulturna, seksualna ili neka druga” rekao je Vučević.
U svrhu očuvanja “zdravih vrednosti” i u novoj vladi postoji i posebno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju na čijem čelu je desno orijentisana političarka, Milica Đurđević Stamenkovski. Đurđević Stamenkovski svoj politički kapital godinama je gradila na otvorenim napadima na pripadnike LGBTI populacije.
Iako je i ranije ovo Ministarstvo formalno bilo zaduženo za brigu o srpskoj porodici, izveštaji istraživačkog medija BIRN otkrili su da je upravo ovo ministarstvo poslednje četiri godine zloupotrebljavalo sredstva kako bi nepostojeća udruženja dobila novac za različite projekte koji su namenjeni porodicama i deci. Kako je pisao BIRN, radi se o proneveri najmanje pet miliona evra.
Komentarišući sastav nove Vlade i prioritete novog mandatara, kao pripadnica LGBTI zajednice Dragoslava Barzut kaže da joj je jedino očekivanje od nove Vlade da preživi u ovom mandatu.
“Da budem iskrena, uplašila sam se obećanja nove ministarke za demografiju i brigu o porodici. Takav narativ, uteruje strah u kosti čitavoj LGBTI zajednici. U Srbiji se osećam sve nebezbednije. Dakle, ne govorim više o mogućnostima za dostojanstven život svih koji su različiti po bilo kom ličnom svojstvu već o bazičnom osećaju sigurnosti. Od ove Vlade kao pripadnica LGBTI zajednice očekujem samo da preživim u njihovom mandatu”, navodi Dragoslava Barzut.
Ni Filip Vulović od nove Vlade ne očekuje poboljšanja, jer je ideološki ova vlada najviše desno od 90tih godina.
„Imamo premijera koji se u ekspozeu dobrim delom fokusirao na porodične vrednosti, dok u delu o ljudskim i manjinskim pravima niti jednom rečju nije spomenuo LGBTI osobe. Na taj način izostala je garancija da će ova vlada bilo šta raditi za zajednicu tokom ovog mandata“, navodi Vulović. Dodaje da ni personalna rešenja, poput izbora Milice Đurđević Stamenkovski, ne ulivaju nadu da će Vlada raditi na poboljšanju pravnog i društvenog položaja LGBTI zajednice.
Srbija 26. u Evropi po poštovanju ljudskih prava LGBTI zajednice
Kako se navodi u Godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u 2023. godini koji objavljuje Beogradski centar za ljudska prava, uprkos tome što je normativni okvir, kad je reč o zabrani diskriminatorskog ponašanja prema osobama drugačije seksualne orijentacije zadovoljavajući, još uvek u praksi nije obezbeđena puna ravnopravnost ovih osoba.
Kako su naveli iz BCLJP-a, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2022– 2030. godine eksplicitno prepoznaje LGBTI osobe. Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine takođe prepoznaje nasilje nad LGBTI mladima, između ostalog, i u obrazovnom sistemu kao i u drugim oblastima i ukazuje na nepovoljan položaj mladih LGBTI osoba, na osnovu rezultata sprovedenih istraživanja.
Međutim, Udruženje Da se zna! je u novembru 2023. godine objavilo Izveštaj o incidentima motivisanim mržnjom prema LGBT+ osobama, sa podacima za 2022. godinu.
Dokumentovana su 94 napada na pripadnike LGBTI zajednice u toku 2022. godine, što je 11 slučajeva više u odnosu na prethodni izveštajni period. Najveći broj napada je zabeležen u Beogradu, a porast nasilja prema LGBTI osobama porastao je u avgustu i septembru 2022. godine u periodu najavljivanja i održavanja Evroprajda.
Izveštaj ukazuje da je 30% incidenata sadržalo fizičko nasilje, što predstavlja nepromenjenu vrednost u odnosu na prethodni izveštajni period. U skoro 80% napada koji su se dogodili, počinitelj je bio nepoznat osobi koja je pretrpela nasilje, što dodatno može da ukaže da se napadi ne dešavaju zbog prethodne interakcije napadača i žrtve, već da su motivisani predrasudom.
U Izveštaju se konstatuje i da incidenti u polovini slučajeva nisu prijavljeni, a kao razlog za to navodi se nepoverenje LGBTI osoba u institucije – zbog straha od sekundarne viktimizacije, nedovoljne efikasnosti i nedovoljne senzibilisanosti nadležnih.
Kako su naveli još iz BCLJP-a, Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi, kada je reč o poštovanju ljudskih prava i punoj ravnopravnosti LGBTI populacije prema istraživanju ILGA Europe, što predstavlja pad za tri mesta u odnosu na 2022. godinu.
Na pitanje šta su najveći problemi sa kojima se suočavaju pripadnici LGBTI zajednice, Vulović kaže da su to diskriminacija i nasilje.
„Godinama unazad statistički nema poboljšanja kada je reč o nivou nasilja i diskriminacija. Iz iskustva i razgovora sa žrtvama, situacija je posebno teška na lokalnom nivou. Utisak je da se jako malo radi na sprečavanju i prevenciji nasilja nad LGBTI osoba“, kaže Vulović.
Zaključuje da je ogroman problem i to što ne postoji adekvatno kažnjavanje i procesuiranje nasilja nad LGBTI osobama, koje se ne tretiraju kao zločini počinjeni iz mržnje iako veliki broj njih to zapravo jeste.