fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Lideri Evropske unije dali zeleno svetlo Fon der Lajen, Košti i Kalas za vodeće funkcije

Lideri EU i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na samitu Evropskog saveta, 27. juna u Briselu; Foto: Evropska unija

Lideri EU  podržali su ideju da kandidati za vodeće funkcije u novom sazivu briselskih institucija budu Ursula fon der Lajen, Antonio Košta i Kaja Kalas. Fon der Lajen je tako i zvanično predložena za drugi mandat na čelu Evropske komisije, dok će Košta, bivši premijer Portugala, naslediti Šarla Mišela na čelu Evropskog saveta, a Kalas, aktuelna premijerka Estonije, preuzeće  resor spoljne politike i bezbednosti od Đuzepa Borelja i biće potpredsednica Evropske komisije.

Odluka o “vodećim poslovima” doneta je u okviru dvodnevnog samita Evropskog saveta u Briselu, u večernjim satima u četvrtak. Portal Politiko prenosi da je italijanska premijerka Đorđa Meloni bila uzdržana kada se glasalo o “zelenom svetlu” za Ursulu fon der Lajen, a da je glasala protiv nominacije Antonija Košte i Kaje Kalas.

Kako se napominje u tekstu, ranije ove sedmice Meloni je “jasno stavila do znanja” ostalim liderima da je “ljuta jer nije bila uključena u pregovore o prestižnim funkcijama”, iako će njena politička grupacija (Evropski konzervativci i reformisti) biti treća po snazi u narednom sazivu Evropskog parlamenta.

Prema tvrdnjama neimenovanih diplomata za Politiko, mađarski premijer Viktor Orban glasao je protiv Fon der Lajen, bio je uzdržan prilikom odlučivanja o Kalas, ali je podržao Koštu za predsednika Evropskog saveta.

Kaja Kalas je u obraćanju novinarima nakon što je obelodanjena odluka lidera EU o nominaciji “vodećeg trija” ocenila: ”Mi ćemo biti sjajan tim”.

“Vaše poverenje mnogo znači. Moramo nastaviti da radimo zajedno kako bismo se postarali da Evropa bude delotvoran globalni partner, a naši građani da ostanu slobodni, bezbedni i prosperitetni”, rekla je Kaja Kalas.

Antonio Košta se obratio putem video-poziva iz Lisabona i takođe preneo zadovoljstvo što će raditi sa Fon der Lajen i Kalas, “u duhu lojalne saradnje između evropskih institucija”.

Odluka lidera EU doneta je tri nedelje od održavanja izbora za Evropski parlament, na kojima su stranke desnog centra (Evropska narodna partija), kojoj pripada Ursula fon der Lajen dobile najviše glasova. Podsetimo, drugo mesto osvojili su socijalisti i demokrate (S &D grupa u Evropskom parlamentu), čiji predstavnik je i Antonio Košta.

Liberali (ALDE), u čijim redovima se nalazi i Kaja Kalas, izbornu trku su završili kao trećeplasirani, ali su u naknadnim pregrupisavanjima u Evropskom parlamentu pali na četvrto mesto, iza Evropskih konzervativaca i reformista, grupe u kojoj je najveća partija Đorđe Meloni.

Kako je Ursula fon der Lajen prešla put od lekarke do “najmoćnije žene sveta”

Nakon „blagoslova“ Evropskog saveta, potrebno je da reizbor Ursule fon der Lajen na čelu EK podrži većina poslanika Evropskog parlamenta. Glasanje bi, kako prenose briselski mediji, moglo da bude održano 19. jula, i da njenu nominaciju podrži 362 od ukupno 720 poslanika u EP. Tvrdi se da ona nema podršku svih predstavnika EPP, ali da će “za” glasati i predstavnici socijalista i liberala u EP.

Ako dobije podršku u EP, Fon der Lajen bi početkom septembra trebalo da objavi raspodelu portfelja u EK i način na koji će organizovati rad buduće Komisije. Na kraju, svi komesari (takozvani „Kolegijum komesara“), uključujući predsednika i visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednika EK, treba da dobiju saglasnost Evropskog parlamenta. Davanju saglasnosti EP prethodiće slušanja predloženih komesara u relevatnim parlamentarnim odborima.

Ursula fon der Lajen je rođena u Belgiji 1958, gde je živela do 13. godine, kada se njena porodica vratila u rodnu Nemačku. Jedno vreme je studirala ekonomiju u Londonu, a studije medicine završila je Hanoveru 1987. i radila je kao lekarka na ženskoj klinici u tom gradu. Sa suprugom, takođe lekarom, živela  je i u SAD. Ima sedmoro dece. Politikom je počela da se bavi kasnih devedesetih, kao članica Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU).

Ursula fon der Lajen na samitu Evropskog saveta, 27. jun, Brisel; Foto: Evropska unija

Obavljala je važne uloge u vladi Angele Merkel – najpre je bila ministarka za porodična pitanja i omladinu, a potom ministarka za rad i socijalna pitanja. Od 2013. do 2019. vodila je resor odbrane, kao prva žena na toj funkciji u Nemačkoj. Od 1. decembra 2019. nalazi se na čelu Evropske komisije takođe kao prva žena na toj poziciji.

U proteklih pet godina, tokom prvog mandata predsednice EK, zalagala se za jačanje politike u segmentu borbe protiv klimatskih promena, za energetsku tranziciju EU, kao i za ljudska prava. Američki magazin „Forbs“ dve godine zaredom proglašavao je Ursulu fon der Lajen za najmoćniju ženu sveta.

Antonio Košta – povlačenje sa premijerske funkcije zbog istrage o korupciji

Antonio Košta će zvanično postati predsednik Evropskog saveta 1. decembra 2024, budući da mandat Šarlu Mišelu ističe krajem novembra. Košta će, prema važećim pravilima EU, ostati na funkciji dve i po  godine, nakon čega će, njegov mandat, na osnovu „prećutnog dogovora“ moći da bude produžen za još toliko.

Košta je portugalski pravnik i političar. Rođen je 1961. godine. U više navrata je  imenovan za ministra. Nalazio se na čelu resora parlamentarnih poslova, pravde, unutrašnje uprave u Vladi Portugala.

Antonio Košta; Foto: X/@antoniocostapm

Od 2007. do 2015. bio je gradonačelnik Lisabona. Od 2015. do novembra 2023. obavljao je premijersku funkciju. Podneo je ostavku na mesto premijera nakon što je pokrenuta istraga o navodnoj korupciji u njegovoj administraciji u projektima istraživanja litijuma, kao i projektima koji se odnose na vodonik. Osumnjičeni u istrazi su navodno koristili Koštino ime i autoritet da „deblokiraju procedure“ u vezi sa projektima. On je tada rekao da mu je savest čista.

Kaja Kalas – glasna protivnica Vladimira Putina

Kaja Kalas će, da bi postala nova šefica evropske diplomatije i  potpredsednica Evropske komisije, morati da „prođe“ niz javnih slušanja, koja bi trebalo da počnu  krajem septembra. To znači da će članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), kao i Pododbori za bezbednost i odbranu (SEDE) u EP imati priliku da do detalja čuju šta je njena vizija u navedenim domenima.

Kaja Kalas je rođena 1977. u Talinu. Njen otac, Sim Kalas poznati je estonski političar i bio je premijer te države.

Kaja Kalas na samitu Evropskog saveta 27. juna u Briselu; Foto: Evropska unija

Završila je studije prava i ekonomije i bavila se advokaturom pre nego što je 2014. izabrana za poslanicu u Evropskom parlamentu, kao predstavnica Estonske Reformske partije (liberali). Od 2018. je na čelu Reformske partije, a 2021. je postala prva žena premijer u Estoniji.

Slovi za glasnu protivnicu politike ruskog predsednika Vladimira Putina i zagovornicu pružanja pomoći Ukrajini, uključujući slanje naoružanja. Nakon što je naredila uklanjanje sovjetskih spomenika u Estoniji, tvrdeći da su okupatorski, Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije je izdalo poternicu protiv nje.

Povezani članci

Srbija može mnogo toga izvući i naučiti iz trgovinskog partnerstva EU i Japana

EWB

Informaciona bezbednost: Nova oblast saradnje Srbije i NATO?

Katarina Anđelković

Srbija i Velika Britanija za saradnju i posle Bregzita

EWB