Lideri Zapadnog Balkana se sastali sa zvaničnicima EU, fokus razgovora bilateralni odnosi

Foto: EEAS/Twitter

BRISEL – Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini bila je juče domaćin neformalnog sastanka lidera Zapadnog Balkana u Briselu.

Osvrćući se na napredak postignut u 2018. godini, lideri su se složili sa Visokom predstavnicom da treba nastaviti sa njim i u narednoj godini, kao i da svaka zemlja treba da se fokusira na svoj put evropskih integracija i neophodne reforme do sastanka Evropskog saveta u junu 2019.

Mogerini je izjavla da partneri sa Zapadnog Balkana, sada više nego ikad ranije, moraju da rade zajedno kako bi postigli napredak u zajedničkim ciljevima pristupanja EU, postizanja mira i bezbednosti i daljeg razvoja regionalne saradnje, koja će koristiti svim ljudima u regionu.

U tom smislu, lideri Zapadnog Balkana izrazili su jaku podršku Prespanskom sporazumu i postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije. Takođe su se obavezali radu na daljim integracijama u EU u duhu dobrosusedskih odnosa i pomirenja, kao i suzdržavanja od svih radnji i izjava koje ne doprinose zajedničkim interesima i strateškim ciljevima u regionu.

Hašim Tači, predsednik Kosova, rekao je da se sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine može postići u bliskoj budućnosti. On je dodao da će sastanak sa Vučićem biti održan najverovatnije naredne godine.

Zeri onlajn je preneo da je Tači rekao da pismo predsednika Trampa predstavlja najbolji dokaz da je Vašington uključen u proces i da daje punu podršku postizanju prihvatljivog sporazuma Beograda i Prištine.

Moramo nastaviti da tražimo rešenje za Kosovo, jer će, u suprotnom, loša rešenja pronaći nas i vratiti nas unazad, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je, govoreći o pismu Donalda Trampa, rekao da su SAD zainteresovane da se pronađe kompromisno rešenje problema Kosova. On je ukazao i da pismo predstavlja znak da je u ceo proces američki predsednik uključen po prvi put otvoreno, što znači da će „velika mašinerija“ podržati dolazak do rešenja.

Međutim, Vučič je istakao da se ne slaže sa Trampovom ocenom da su pregovori ušli u poslednjoj fazi. „To što Tramp kaže da smo ušli u finalnu fazu, ja sa tim ne mogu u potpunosti da se saglasim. Ne mislim da smo blizu rešenja“, rekao je Vučić.

On nije hteo da komentariše na koji način SAD mogu tehnički da se uključe u proces, ali je rekao da to zavisi od odluke UN-a. S druge strane, on smatra da se u proces trebaju uključiti i drugi akteri popt Rusije, Evrope, Kine i Ujedinjenih nacija.

„Ali, ono što je važno u ovom trenutku je to da smo daleko od rešenja. Još nismo rešili ni takse, koje nisu ni formalni, ni mali razlog, već od suštinske važnosti za nas“, rekao je Vučić.

Makedonski premijer Zoran Zaev je tokom ručka radnog ručka izjavio da prespanski proces može biti primer rešavanja spora između Beograda i Prištine. „Ubeđeni smo da možemo da pomognemo u celom procesu iskustvom koje imamo iz prespanskog procesa, jer to može da bude iskustvo i za ovo problematično pitanje na Balkanu“, istakao je on.

Zaev je izjavio da Makedonija radi na potpunoj implementaciji Prespanskog sporazuma i da očekuje da će i Grčka to učiniti isto. On je istakao da očekuje da će usvajanje ustavnih amandmana biti gotovo do kraja januara čime će Grčkoj omogućiti pokretanja procesa ratifikacije sporazuma.

Razgovarajući sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom, Zaev je dobio garancije da će sa nastavkom procesa u Makedoniji, kao i nastavkom reformi, Makedonija u junu dobiti datum za pregovore na Evropskom savetu.

Odlazeći predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić izjavio je da je načelo poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake od zemalja preduslov dalje stabilizacije i prosperiteta, ne samo svake zemlje pojedinačno, nego i regiona u celini.

Istakao je značaj kontinuiteta dijaloga i rekao da su regionalna saradnja i međusobno poverenje ključni za unapređenje političkih i ekonomskih odnosa, privlačenje stranih investicija, očuvanje stabilnosti i unapređenje procesa pomirenja, a da će BiH ostati privržena načelima, ciljevima i vrednostima Evropske unije, preneo je sarajevski portal Klix.ba.

On je rekao i da je BiH trenutno u fazi finalizacije odgovora na dodatna pitanja Evropske komisije u okviru pripreme Mišljenja o zahtevu BiH za članstvo EU i dodao da je važan kontinuiran angažman Evropske unije u podršci stabilnosti i jačanju veza unutar Zapadnog Balkana, kao i Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom.

Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović izjavio je da je važno da se sve zemlje Zapadnog Balkana suzdrže od poteza koji mogu dovesti u pitanje stabilnost regiona.  On je rekao da je na sastanku predsednika i premijera zemalja Zapadnog Balkana bilo reči o više tema, ali je fokus bio na evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

„Tu smo u poseban fokus stavili pitanje Makedonije, beogradsko-prištinski dijalog i pitanje funkcionalnosti Bosne. Taj razgovor je bio koristan i potencirano je od svih učesnika da je jako važno rešavanje tih pitanja jer je to interes svih država. Dok god imamo bar jedan otvoren problem to ugrožava perspektivu svih. Potvrđena je spremnost svih da damo puni doprinos konstruktivnim ponašanjem, reformama i posvećenošću dostizanju evropskih standarda, a onda da pružimo podršku onima koji su neposredno u problemima. Tako dostižemo uslove za pouzdaniju stabilnost u regionu, ali i za bržu evropsku perspektivu, rekao je Ðukanović, preneo je Radio AntenaM.

Đukanović je imao odvojeni sastanak sa Mogerini, koji je ocenio kao veoma korisnim i kao priliku da od EU Crna Gora dobije priznanje za sve što je uradila tokom ove godine.