BEOGRAD – Nismo diktatura, već nesavršena i mlada demokratija, ali u demokratiji ne može sve da zavisi od jednog čoveka, izjavila je u intervjuu FoNetu predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koja smatra da Aleksandar Vučić ne može sam da sprovede reforme.
On je predsednik Srbije sa vrlo ozbiljnim mehanizmima moći, ocenila je Liht, ali duboke institucionalne reforme ne može vlast sama da sprovodi, već u to mora da se uključi celo društvo.
Učestvujući u serijalu “Evropa bez rukavica”, Liht je ukazala da nedavno otvaranje “samo dva poglavlja govori da Evropska komisija (EK) nije previše zadovoljna našim učinkom u poglavljima 23 i 24”, ali i da “šalje signal da želi Srbiju u Evropskoj uniji (EU)”.
Prema njenoj oceni, “Junkerov plan o Srbiji i Crnoj Gori u EU do 2025.godine, kao i Strategija za Zapadni Balkan, koja bi trebalo da bude objavljena u februaru, ozbiljno su osmišljeni planovi, a ne floskule”.
Zato ne možemo da “sedimo skrštenih ruku i da se pravimo da nešto radimo, a da to ne radimo, i da istovremeno mislimo da će 2025. da se dogodi”, poručila je Liht.
Evropska unija je u ozbiljnim problemima, ali želi sa Zapadnim Balkanom da zatvori jedno poglavlje, zbog čega je, kako tvrdi Liht, u interesu i samih članica Unije da zatvore “ovu rupu u tkivu EU, odnosno Evrope, a mi smo u ovom trenutku rupa i u EU i u Evropi”.
Upitana o činjenici da je pet članica Unije, uključujući i Nemačku i Francusku, bilo protiv otvaranja više od dva poglavlja, Liht je objasnila da je zadrška te dve zemlje, kao osovine EU, ozbiljna poruka da moramo da radimo više i odgovornije, da nas oni žele, ali da, u suprotnom, može da doće do raskoraka, a oni se raskoraka plaše.
Liht “nije srećna” zbog Vučićeve poruke da bismo bili šampioni u poštovanju manjinskih prava ako priznamo Kosovo i uvedemo sankcije Rusiji, mada neće da kaže da geopolitički razlozi ne igraju određenu ulogu u politici EU.
Konačno, međutim, svi moraju da se suoče, pa i naše kompletno političko rukovodstvo, sa činjenicom da moramo da radimo više i temeljnije, ako zaista hoćemo da budemo deo EU, predočila je Liht.
Ona kao važnu vidi činjenicu da nemačka Socijademokratska partija (SPD) inststira na projektu “Sjedinjenih evropskih država”, jačajući svoju poziciju u Nemačkoj na politici “više Evrope”.
“Više Unije za nas znači da moramo da budemo mnogo, mnogo ozbiljniji u reformama, i to ne samo makroekonomskim, već i u institucionalnim, u pravosuđu i borbi protiv korupcije”, ukazala je Liht.
Tačno je, međutim, “da mi plaćamo ceh onih, koji su pre nas postali članovi EU, a nisu bili dovoljno reformisani”, ali ona smatra da je “to i za nas šansa da se reformišemo”.
Na pitanje u kojoj meri je vlast spremna da sprovede u potpunosti poglavlja 23 i 24, uključujući i slobodu medija, Liht je odgovorila da ne prihvata “taj način razmišljanja da smo mi diktatura”.
“Mi nismo diktatura, mi smo demokratija, nesavršena demokratija, mlada demokratija, ali u demokratiji ne može da zavisi sve od jednog čoveka”, precizirala je Liht, ističući važnost insititucija, rada parlamenta i ministarstava.
“Pogrešan je pristup – radimo šta Vučić kaže ili dozvoli, jer takvim stavom dajete poluge moći u ruke jednog čoveka”, rekla je Liht i naglasila da “to ne smemo to radimo”.
Prema njenom stavu, “to naprosto ne vodi onome što bismo želeli, a to je da se najodgovornije i najozbiljnije shvati da bez slobode medija, bez odgovornih i ozbiljnih medija koji izveštavaju na najprofesionalniji mogući način, ne možemo da imamo ozbiljnu javnu debatu, a bez ozbiljne javne debate, bez odgovornih i ozbiljnih informacija, ne možemo da imamo demokratiju”.
“Očigledno da nema dovoljno političke volje da se shvati koliki je značaj nezavisnih profesionalnih medija”, ocenila je Liht, koja uočava i da Srbija “paralelno rešava brojne probleme, uključujući i one formulisane u poglavlju 35”.
Ona je lično podržala dijalog o Kosovu, jer se godinama “ni o čemu nije pričalo”, a dijalog je zapravo početak razgovora koji “nije dovoljan”, ali je važno da “ljudi koji vode ovu zemlju razgovaraju sa svim strukturama društva”.
Govoreći o bugarskom predsedavanju EU u prvoj polovini naredne godine, Liht je istakla da je taj period za Srbiju veoma važan, jer će Bugarska “diktirati dnevni red Unije”, na kojem je i Samit EU o Zapadnom Balkanu, prvi posle 2003. godine.
Podjednako je važna i nova Strategija EK za Zapadni Balkan, koja prvi put posle samita u Solunu 2003.godine pokazuje da Komisija odlučno i ozbiljno razgovara o tome kako da uključi ceo region.
“Ako ne iskoristimo tu šansu, pitanje je da li ćemo imati bilo koju drugu”, upozorila je Liht.
Pozivajući se na još nezvanične informacije koje su “u opticaju među obaveštenim krugovima”, ona pominje da se razgovara i o “otvaranju evropskih fondova, koji su sada za nas zatvoreni, jer bi se time ispitala i naša apsorpciona moć korišćenja sredstava”.
Prema njenim rečima, Unija ne želi da se suoči sa još jednom “Bugarskom i Rumunijom, koje su ušle institucionalno nespremne i za upotrebu fondova koji su im na raspolaganju”.
Upitana da li “mapa puta”, kao deo nove Strategije, podrazumeva i pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, Liht uzvraća da “apsolutno podrazumeva” i napominje da “ni mi, ni Kosovo, nemamo šanse za bilo kakve EU integracije, ako briselski proces ne budemo uspeli da dovedemo do kraja”.
“Itekako je i jednima i drugima u interesu da se dođe do pravno obavezujećeg sporazuma”, rekla je Liht i dodala da “niko ne govori o priznanju, ali da se na svim adresama govori o sveukupnoj normalizaciji odnosa”.
Na pitanje da li se na tim adresama u obzir uzima i mogućnost “razmene teritorija” ili “razgraničenja” sa Kosovom, Liht kaže da je to “ponovo kandidovano kao tema, pre svega u javnosti”.
“Kako god da se rešenje naziva i u kome god obliku, insistira se prvo da ono mora da bude pravno obavezujuće, a drugo da mora da bude bazirano na uzajamnom sporazumu”, objašnjava Liht.
“Ali mapa puta znači i to da Srbija zaključi sva poglavlja, odnosno da u narednom periodu sva do kraja otvori i zatvori”, rekla je Liht i ponovila da evropske integracije nisu “dnevno političko pitanje”, već “zahtevaju mukotrpan rad i temeljno poznavanje istorije pregovora i umešnost njihovog vođenja”.
Iako nezadovoljna onim što je svih ovih godina urađeno na planu demokratije i izgradnje institucija, ona ističe da je prethodna vlast “napravila ozbiljne iskorake saradnjom sa Haškim tribunalom, koja nam je visila nad glavom, jer ne bismo mogli ni da krenemo dalje u EU integracije da toga nije bilo”.
Formulišući kao svoju ličnu poruku i apel da bi bilo zgodno obnoviti rad Saveta za evropske integracije koji je ugašen 2012. godine, ona je podsetila da su u njemu bili predstavnici svih relevantnih institucija države i društva i da su u komunikaciji sa njima evropski komesari “saznavali šta različiti delovi društva i države misle o nekoj temi”.
Liht je zabrinuta i što je vladina Kancelarija za evropske integracije “izgubila svoje najbolje kadrove”, rekavši “da ne može da proceni koliko je Ministarstvo uspelo da nadomesti taj rad i kadrove”.
Na pitanje da li je za EU bitnija geopolitika ili vladavina prava, Liht je konstatovala da je “na to pitanje danas dosta teško odgovoriti”, ali da ona veruje da je bitno i jedno i drugo.
Unija ne funkcioniše u vakumu, rekla je Liht i podsetila da u svetu ima nekoliko ozbiljnih kriza i da odnosi sa velikim silama, poput Amerike, Rusije i Kine, svakako opredeljuju njenu spoljnu i bezbednosnu politiku.
“Što se tiče unutrašnjeg funkcionisanja, vladavina prava je apsolutni prioritet. Uprkos svim krizama i problemima, Unija je sazdana od vrednosti koje mora da poštuje, a vladavina prava je jedna od najosnovnijih”, zaključila je Liht.