BEOGRAD – “Realni život je da pokušamo da prevaziđemo, ako možemo, jednom za svagda, osnovne teme razdora između Srbije i Kosova. Nikako te teme ne treba ostaviti u dubokom ”zamrzivaču” iz koga će svaki ”ludak” moći da ih izvuče. Izvinjavam se zbog jezika, ali, nažalost suočeni smo i sa takvom mogućnošću. Vidimo da se to događa u svetu”, rekla je za Tanjug Sonja Liht, direktorka Fonda za političku izuzetnost.
Prema njenoj oceni, zamrznuti konflikt na kojem insistira jedan deo društva, može da dovede do opasnosti da se ponovo razbukta u vatru, i istovremeno pita ko će se ovde boriti i sa kim, jer, primećuje, mladi odlaze i ostaju oni koji nemaju načina ili potencijala da odu.
“Neću da kažem da su svi otišli, ali ogroman broj beži, ne samo zbog ekonomske situacije, nego zbog toga što ne vidi perspektivu. Da bismo vratili perspektivu našem društvu i našem okruženju, mi u stvari moramo da rešimo kosovski problem”, smatra Liht i dodaje da svi “interesi” moraju da sede za istim stolom i dogovore se – kako?
Prema njoj, svaki potencijalni sukob u regionu, koji još uvek nije uspeo da prevaziđe traumu raspada zajedničke zemlje, opasan je, kako za tu teritoriju tako i za manjine.
“Prošle nedelje smo imali maltene vanredno stanje. Pozivali su se pripadnici kosovske policije da se vrate sa godišnjeg odmora. Kod nas se diže borbena gotovost. Naravno, to su još uvek samo politički potezi, ali mogu u jednom trenutku da se otmu kontroli”, kaže Liht i pita se da li bilo kome u regionu odgovara da se sa politike pređe u nešto što smo doživeli pre samo dvadesetak godina i koliko sve to pogađa manjine.
Liht ponavlja da pitanje Kosova “baca svetlo” i na sve ostale probleme, kao što je, na primer, odnos sa Hrvatskom.
“Pitanje nestalih sa obe strane je jedna od osnovnih tema koja mora da bude rešena. Žrtve moraju da budu poštovane, da im se oda svaka neophodna počast, ali moraju da odu u prošlost. Ne smemo ih zaboraviti, ali ne možemo sa njima iz dana u dan živeti. Moramo živeti za budućnost”, kaže Liht.
Vraćanje u prošlost se, prema njenim rečima, vidi i svakog avgusta kada kreće proslava u Hrvatskoj, a žalovanje u Srbiji zbog akcije “Oluja”, što se, navodi, može prevazići samo time što će se rešavati problem po problem.