Vojska Srbije; Foto: Ministarstvo odbrane

Srbija je jedna od zemalja sa najrigoroznijim merama donesenim usled pandemije COVID-19, uvedenim nakon proglašenja vanrednog stanja pre tačno mesec dana. Sa uvođenjem vanrednog stanja nadležni organi u mogućnosti su da ograniče i određena ljudska prava poput zaštite podataka o ličnosti, prava na obaveštenost, ali i slobodu kretanja i okupljanja – što po mišljenju sagovornika EWB sa sobom nosi potrebu za postavljanjem jasne granice između ograničenja ljudskih prava u vanrednom stanju i kršenja istih.

Pravnik i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević kaže da kada se o uvedenim merama govori iz ugla ljudskih prava – postoje izazovi, te da je svako ograničavanje, kao na primer slobode kretanja, nešto što uvek mora biti srazmerno cilju koji se želi postići.

„Mora se voditi računa o proporcionalnosti kod svih mera koje se sprovode u ovom periodu. Zbog toga bi bilo dobro da kao što postoji poverenje onih koji se bave ljudskim pravima u medicinsku struku i njihove savete, da imamo i poverenje lekara i doktora o tome da bez punog poštovanja ljudskih prava nijedna od mera neće dati dobre rezultate. To znači da bi poverenje trebalo da bude dvosmerno. Svim ograničenjima koja Ustav dozvoljava, čak i u najtežim slučajevima kao tokom rata, i dalje se čuva pravni sistem, a sva ograničenja ljudskih prava moraju da budu utemeljena na Ustavu. Ako je to nešto što može da pokrije situaciju kao što je ratno stanje, sigurno može da pokrije i situaciju u kakvoj se danas nalazimo, a to je vanredno stanje zbog COVID-19“, ističe Antonijević i dodaje da se nada da ćemo imati mnogo više razumevanja struke.

On navodi da smo prethodnih dana, nažalost, videli da doktori govore da dok traje pandemija tu prava nema, da sve može da se radi.

“To je prilično neodgovorno i pokazuje zaista bazično nerazumevanje pravnog poretka, institucija i sve što sada mnogo više nego ranije mora da bude u potpuno savršenoj formi i da funkcioniše, ne samo na centralnom nivou, nego i na lokalu“, naglašava Antonijević.

“Ne može se birati koji deo pravnog sistema želite da poštujete”

Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović objašnjava da zabrana kretanja sama po sebi nije neustavna, ali da može postati ukoliko se proceni da je nametnuta na taj način da ugrožava tzv. apsolutna prava.

“Dakle, ako je zabranom kretanja realno ugrožen život – to je neustavno. Ako zabrana kretanja prelazi u torturu – i to je neustavno. Čini mi se da klizimo po graničnoj liniji, uz veliku mogućnost da kročimo na teren zabrane za pojedine kategorije stanovništva”, navodi Golubović.

A određenoj kategoriji stanovništva ugroženo je i pravo na pravično suđenje – sagovornici EWB-a istakli su da je ovo pravo trenutno jedno od najupitnijih. Golubović objašnjava da ako već imamo vanredno stanje imamo i dozvoljenost ograničenja ljudskih prava, ali da ono što je nedozvoljeno jeste kršenje prava na život, prava na telesni i psihički integritet i prava na pravično suđenje.

“Ima još prava koja se ne mogu ograničiti, ali ova posebno ističem jer su ona trenutno naročito ugrožena. Jasno je da je pravo na pravično suđenje prekršeno kod lica koja su osuđena preko Skajpa, na osnovu preporuke Ministarstva pravde. Jasno je da je i pravo na pravično suđenje povređeno od suda koji osudu obrazlaže kršenjem apela predsednika, jer mu nedostaje karakteristika nezavisnosti. Utvrdiće se da li je psihički i telesni integritet pritvorenika bio narušen, jer se ne zna da li se vodilo računa o njihovom zdravstvenom stanju”, ističe Golubović.

Antonijević se slaže da se pitanja prava na pravično suđenje i razmere ograničavanja slobode kretanja mogu “staviti pod znak pitanja da li su i u kojoj meri bila i jesu opravdana”. On ističe da uvek treba biti oprezan i voditi računa o celokupnom pravnom sistemu, jer se ne može izabrati koji deo pravnog sistema želite da poštujete.

“Ako krenete da kršite prava, to je nešto što se vrlo lako može proširiti na celokupan pravni sistem i davati mogućnost i na lokalu i na drugim nivoima da se prava građana krše. Dobro je što kolege prate i reaguju, s obzirom na to da imate nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti”, kaže Antonijević.

Naime, Beogradski centar za ljudska prava podneo je Ustavnom sudu Srbije incijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima Uredbe o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, donete za vreme vanrednog stanja, navodi se na njihovom sajtu.

Ustavni sud Republike Srbije; Foto: Ustavni sud Republike Srbije

“Inicijativa se odnosi na predviđenu mogućnost dvostrukog kažnjavanja, krivičnog i prekršajnog, lica koja prekrše zabranu. Iako je naredbom ministra određeno da će se nepoštovanje uvedenih zabrana kažnjavati kao krivično delo – u skladu sa Krivičnim zakonikom, a kao prekršaj – u skladu sa pomenutom uredbom, nema nikakvog opravdanja da građani koji prekrše navedene zabrane budu dvostruko kažnjeni”, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava koji podseća da Ustav Srbije (član 34) i Protokol 7 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (član 4) garantuju načelo ne bis in idem, odnosno zabrane ponovnog suđenja za istu stvar, od koga se ne može odstupiti ni u vreme vanrednog stanja.

“Ne bih govorio da li to jesu ili nisu kršenja, mislim da je ta argumentacija dovoljno dobra, ali apelovao bih na Ustavni sud da ozbiljno shvati i u što kraćem periodu donese kvalitetne i utemeljene odluke. Jer sada je u stvari prvi pravi odgovor na pandemiju, ali i pravi odgovor na to kako će izgledati srpsko društvo nakon ukidanja vanrednog stanja i da li ćemo imati institucije i očuvane sisteme koji će štititi građane“, ističe Antonijević i dodaje da je to naročito bitno zbog toga što ćemo nakon završetka pandemije mnogo više pažnje morati da posvećujemo ekonomskim i socijalnim pravima koja će zbog ekonomske krize biti ugrožena.

Reaguje se na određena kršenja

Svakako, Antonijević ističe da kršenja ima, ali da se na njih reaguje, kao što je bio slučaj sa sada već ukinutom naredbom iz Bora, koja je svim organizacijama civilnog društva naređivala da moraju sve svoje ljudske kapacitete da stave na raspolaganje Štabu za vanredne situacije.

„To govori o nerazumevanju prava, Ustava, to je nešto što nalikuje na prinudni rad i dobro je da je tako nešto ukinuto. Zbog toga je dobro pratiti situaciju na svakom nivou – i na nivou Vlade i na nivou lokalne samouprave, zato što su primetna različita tumačenja mera na lokalu“, kaže Antonijević i dodaje da je drugi slučaj bio pokušaj ugrožavanja medijskih sloboda Zaključkom Vlade o centralizovanju informisanja građana o COVID-19, koji je u kratkom periodu ipak povučen, što navodi kao pozitivan primer slušanja struke.

“Ipak, struci se ne veruje mnogo, nadležni postupaju reaktivno. Vidi se da pojedine odluke koje se donose i na lokalu i na republičkom nivou ne prođu filter ljudskih prava i uopšte određene utemeljenosti. Ne znam šta sve u brzini treba opraštati, ali ne mnogo i naročito ne sada kada je već prošlo toliko nedelja od početka krize. Ljudska prava nisu nešto što možemo nipodištavati u ovom periodu i ujedno nema ni potrebe. U okviru zaista širokih ustavnih ovlašćenja i mogućnosti tokom vanrednog stanja, sve se može pravno i urediti“, naglašava Antonijević.

Golubović dodaje da se pravo na informisanje može ograničiti, ali da to svakako nije poželjno.

“Upravo je posledica hapšenja Ane Lalić bilo očuvanje prava na kritiku. Savet Evrope je u svojoj instrukciji pozvao države da očuvaju ovo pravo, kao veoma važno pravo u ovom periodu”, kaže Golubović.

Ana Lalić, novinarka portala privedena je 1. aprila zbog objavljivanja teksta o nedostatku adekvatne zaštitne opreme za medicinske radnike u Kliničkom centru Vojvodine, koji je navode demantovao i podneo prijavu protiv “širenja panike”. Lalić je narednog dana puštena na slobodu, ali su joj oduzeti mobilni telefoni i laptop što je u javnosti diglo sumnju da policija želi da utvrdi identitet njenih izvora za koje se zna da dolaze upravo iz Kliničkog centra Vojvodine.

Međutim, hapšenje novinarke nije bilo jedino hapšenje koje je izazvalo reakcije u javnosti. Umetnica Jovana Popović iz Kikinde, koja je javnosti postala poznata kao autorka antivladine pesme “Bagra”, uhapšena je 10 dana nakon što je došla iz Crne Gore 14. marta, dan pre uvođenja vanrednog stanja, zbog navodnog kršenja mere obavezne kućne izolacije. Međutim, onda tvrdi da je na granici, a ni nakon povratka u Kikindu, niko nije obavestio da mora da bude u izolaciji. Popović je iz pritvora puštena tek 13. aprila, iako su brojne organizacije civilnog društva zatražile njeno oslobađanje, uz podsećanje da odredbe i zakoni ne mogu da važe retroaktivno.

Savet Evrope u dokumentu, odnosno instrukcijama za vlade širom Evrope o poštovanju ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona tokom krize COVID-19 poslatim svim članicama, navodi da svako odstupanje mora imati jasno uporište u domaćem pravu da bi zaštitilo od samovolje i mora biti strogo neophodno za borbu protiv vanredne situacije. Navodi se da države moraju imati na umu da svim preduzetim merama treba da teže zaštiti demokratskog poretka od pretnji, i trebalo bi uložiti sve napore da se zaštite vrednosti demokratskog društva kao što su pluralizam, tolerancija i slobodoumnost.

Izvršna vlast bez kontrolne funkcije Skupštine

Neophodno je istaći da nije samo proglašenje vanrednog stanja osnov za ograničenje ljudskih prava – dovoljno je proglašenje pandemije i vanredne situacije da bi postojala mogućnost ograničenja nekih ljudskih prava, uključujući i kretanje.

“Tačno je da postoje dva pravna puta uvođenja vanrednog stanja, gde je redovan način proglašenje od Narodne skupštine. Meni se čini da sve vreme klizimo na linijama razdvajanja dozvoljenog i nedozvoljenog. Ustav kaže da mere važe i da ih Skupština potvrđuje kad se sastane. Ono što je mnogo veći problem od načina samog proglašenja je činjenica da Skupština ne vrši kontrolnu funkciju već mesec dana”, ističe Golubović.

Narodna skupština Republike Srbije; Foto: Wikimedia Commons

Antonijević se slaže i dodaje da kontrolnu funkciju koju Narodna skupština ima mora da se koristi što je više moguće u vanrednom stanju, stoga ističe da ne vidi zbog čega parlament ne bi mogao da donosi odluke na jednoj digitalnoj platformi i da se na taj način uključi treća grana vlasti, s obzirom na to da smo se u nekim drugim oblastima poput pravosuđa veoma brzo prilagodili i prešli na digitalni način donošenja postupaka, kao što na primer, Vlada odlučuje elektronskim putem ili sudovi rade preko Skajpa.

„Smatram da je to prva poruka koju bi trebalo poslati, pošto ovo nije nešto što će trajati još kratak period, tu će biti i dalje izazova. Videli ste i sami koliko život donosi nekih pitanja o kojima nismo razmišljali o ranijem periodu. Od toga šta će biti sa decom čiji su roditelji zaraženi i smešteni u bolnice. To su sve neka ključna pitanja za koja je dobro da imamo i zakonske osnove“, ističe Antonijević.

Posledice delanja nadležnih tokom vanrednog stanja neće nestati nakon njegovog ukidanja. Pitanje je kojim će se tempom spušteni nivo ljudskih prava vraćati u pređašnje stanje. Antonijević zaključuje da bi svako trebalo da se zapita koja ga prava interesuju, koja su mu prekršena u ovom trenutku i da “shvati da ukoliko je jedno pravo prekršeno vrlo lako će se prekršiti i sva ostala”.

Tekst je dostupan na engleskom jeziku OVDE.