Lopandić: Partnerstvo Srbije neophodno Evropskoj uniji

Duško Lopandić; Foto: Medija centar Beograd

BRISEL – “Kao buduća članica EU, Srbija može, u meri svojih mogućnosti, da doprinese uravnoteženju i razvoju odnosa sa Rusijom bez kojih ne može biti trajne stabilnosti ili bezbednosti u Evropi”, ocenio je u autorskom tekstu za New Europe bivši ambasador Srbije u Evropskoj uniji (2013-2016) Duško Lopandić.

On je naglasio da je Srbija strateški orijentisana na pristupanje Evropskoj uniji, na šta je motiviše ne samo posvećenost evropskim vrednostima i ciljevima, već i geopolitički i ekonomski interesi, a zatim i podrška regionalnoj stabilnosti.

Takođe, podseća Lopandić, Srbija nastoji vođenju uravnotežene spoljne politike, uključujući odlične odnose sa Rusijom. “Mnoge zemlje EU, uprkos tome što su Rusiji formalno uvele sankcije, i dalje imaju obimnu i još znatniju ekonomsku saradnju sa Rusijom od Srbije”, ističe Lopandić.

On napominje da je gasovod Severni tok 2 jedna od najvećih investicija u Evropi poslednjih godina, ističući da je Srbija zavisna od ruskog gasa (70 odsto gasa koji se u Srbiju uveze dolazi iz Rusije). Međutim, ističe Lopandić, situacija je slična i u drugim evropskim zemljama: iz Rusije, Mađarska uvozi 83%, Grčka 66%, a Austrija 62% gasa.

Na planu trgovine, rusko tržište čini 9 odsto srpskog uvoza i 5 odsto izvoza, što odgovara proseku EU. Ovo je, ističe Lopandić, i dalje znatno niži postotak nego razmena koju druge zemlje EU ostvaruju sa Rusijom –  Poljska (uvoz 24% i izvoz 15%), Bugarska (36% i 4%), Češka (8% i 13%), Finska (46% i 13%), Estonija (38% i 19%).

Lopandić ocenjuje da je Srbija i dalje posvećena svojoj nezavisnosti i slobodnom odlučivanju o spoljnoj politici, koja se pre svega zasniva na interesima zemlje i demokratskoj podršci većine stanovništva. On ukazuje da su “nedavna prošlost, a posebno bombardovanje Srbije 1999. godine i podrška nekim zemljama jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, odnosno odvajanja od Srbije dela njene teritorije, neminovno stvorili političku i emotivnu atmosferu u kojoj je Rusija, kao jedna od mnogih država koje podržavaju suverenitet i integritet Srbije, jedna od zemalja koju srpska javnost prihvata i uvažava”.

Bivši ambasador Srbije u EU naglašava da je podrška koju Srbija dobija od Rusije po pitanju Kosova, a koju ne dobija  od pojedinih članica Saveta bezbednosti UN-a, od presudnog  značaja za Srbiju u ovoj fazi dijaloga Beograda i Prištine.

Lopandić naglašava da aktelna politika Srbije ne odražava pokušaj balansiranja između Rusije i EU. On ističe da je
Srbija jasno fokusirana na pristupanje EU, podsećajući da ona već sprovodi unutrašnje reforme koje će zemlju učiniti kompatibilnom sa političkim i ekonomskim kriterijumima Evropske unije, istovremeno održavajući i razvijajući odnose sa svima glavnim međunarodnim akterima, uključujući SAD, Kinu, Rusiju, Tursku, kao i druge zemlje.

“Rusija, sa svoje strane, ne ograničava i uslovljava pristupanje i integraciju Srbije u EU. Rusija sigurno ne bi podržala ulazak Srbije u NATO, što, sa druge strane, nije u suprotnosti sa stavovima Srbije koji su proglasili svoju vojnu neutralnost u pogledu članstva u bilo kom vojnom savezu”, podvlači Lopandić.

On dodaje da srpska javnost pretežno podržava članstvo u EU, dok su njeni građani, posebno mladi, orijentisani prema kulturnim, političkim i životnim obrascima koji potiču iz zemalja EU.

U svetlu izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona da bi Evropska unija trebalo da preispita svoje odnose sa Rusijom kako bi izgradila panevropsko poverenje i bezbednost, bivši ambasador Srbije u EU Duško Lopandić ocenjuje da uloga Srbije kao patnera EU važna za ravnotežu odnosa sa Rusijom, bez kojih ne može biti trajne stabilnosti ili bezbednosti u Evropi. A to je, podseća Lopandić, jedan od glavnih ciljeva evropskih integracija.