BEOGRAD – Nema razloga za slavodobitno nazivanje ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije najboljim do sada, jer ako se pomerite sa skale 1 na 2 od mogućih 5, to znači da niste dovoljno ambiciozni u svojoj nameri, ocenjuje Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe “Balkan u Evropi” (BiEPAG).
Majstorović je u emisiji EWB Screening ocenio da je napredak koji je Srbija postigla formalne prirode, tiče se usvajanja određenih propisa, strategija, rada na izradi amandmana na Ustav, a da se suštinski situacija u Srbiji nije promenila da bi to bilo vidljivo građanima.
“Nova metodologija je već sada mrtvo slovo na papiru. Evidentno je primetno da se praksa vratila na staro – štikliranje obaveza. Prošle godine je Evropska komisija bila mnogo odlučnija, odvažnija u stilu pisanja ovog izveštaja i vrlo je jasno navela da postoje elementi zarobljene države kada je reč o Srbiji. Sada je izveštaj mnogo nežniji za uši političkih lidera u Srbiji, međutim, i dalje se tu pominje uticaj politike na pravosuđe, veliki broj državnih funkcionera koji su u statusu vršilaca dužnosti, tako da, iako je izveštaj mekši u svom rečniku, on potvrđuje da se stvari suštinski nisu izmenile”, navodi Majstorović.
On je ocenio da je evidentno da je proces proširenja u fazi hibernacije i da je očigledno je Evropska komisija prepoznala da bi trebalo ohrabriti proces daljeg širenja time što će na jedan blaži, umereniji način sugerisati da je Srbija ipak učinila korak napred.
“U prethodnom periodu, ovaj region je postao prostor u kojem strane sile koriste tu stagnaciju i da ostvaruju neke svoje interese. Dakle, kombinacija ohrabrenja unutrašnjih snaga da se posvete ostvarivanju društvene transformacije i geopolitička realnost su uslovile da ovaj izveštaj ima tu notu podsticaja za dalje korake”, rekao je Majstorović.
Ono što bi trebalo da zabrine građane Srbije, naglašava on, jeste da se sa koracima koji su učinjeni u poslednjih godinu dana kasni gotovo šest godina. Otvara se pitanje zašto je bilo potrebno pet ili šest godina da dobijemo novi tekst Medijske strategije ili Akcioni plan ili da se dođe do ove tačke promene Ustava, kaže Majstorović.
On misli da je izveštaj od prošle godine, koji je bio toliko precizan i oštar u svom rečniku, doprineo da se neke stvari pokrenu sa mrtve tačke.
“Ne možemo biti zadovoljni učinjenim, ali bilo bi ekstremno reći da ništa nije urađeno. Međutim, ono što jeste urađeno je isključivo formalne prirode. Suštinske promene mi i dalje ne vidimo u našim svakodnevnim životima, a to je cilj ovog procesa”, naglasio je Majstorović.
Ovaj izveštaj je rezultat trenutne ravnoteže u okviru EU između zemalja koje smatraju da Srbiju treba primiti što pre i onih koji smatraju da ona trenutno još nije spremna za članstvo, dodaje on.
Evropska komisija je preporučila da se otvore ova dva klastera, međutim odluku će doneti 27 država članica i ta odluka će morati da se donese jednoglasno.
“Vlast će, ukoliko želi da poveća svoje šanse da nešto uradi u decembru, morati da se uzdrži od napada na svoje istomišljenike, na civilno društvo, medije, sve one koji profesionalno obavljaju svoj posao”, kaže Majstorović.
Moguće je da se države članice ne mogu da postignu jednoglasnost, odnosno da ne bude otvaranje novih poglavlja, da se donese polovična odluka da se dozvoli da Srbija otvori jedan klaster, i treći scenario je da se otvore oba klastera, što Majstorović misli da je najmanje moguć scenario u ovom trenutku.
“Moguće je i da se države članice izraze pohvalno o onome što je Srbija do sada uradila, ali da sačekaju izbore u aprilu i vide kako će se realizovati i na osnovu tih podataka i izveštaja koji ide negde u to vreme, vezan za vladavinu prava u Srbiji donesu odluku u junu sledeće godine da se otvore neki klasteri”, kaže on.
Majstorović naglašava da su države koje su se do sada protivile otvaranju novih klastera sa Srbijom one koje su posvećene posebno vladavini prava i funkcionisanju demokratskih institucija, i koji polaze od činjenice da Srbija ovakva kakva je danas bi verovatno bila u taboru onih koji danas imaju probleme sa Evropskim sudom pravde.
Zaokruživanje procesa izmena Ustava, prevashodno, a potom i okruženje u kojem će se održati predstojeći izbori ključni su za otvaranje novih klastera, biće ključni za otvaranje novih klastera, rekao je Majstorović.