BEOGRAD – U intervjuu za Novi Magazin, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović izneo je razloge za sporo napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija i naglasio da postoji prostor da se taj proces ubrza.
Srbija će na međuvladinoj konferenciji u decembru najverovatnije otvoriti tri nova pregovaračka poglavlja – 9 (finansijske usluge), 17 (ekonomska i monetarna politika) i 18 (statistika). Time bi otvorila tačno polovinu svih poglavlja, što je i dalje malo u poređenju sa Crnom Gorom koja, iako je otpočela pregovore samo godinu dana ranije, već ima otvorena gotovo sva.
Majstorović je naveo unutrašnje i spoljne razloge ovog sporog tempa – prvi se odnose na zastoj u zakonodavnoj delatnosti i nedostatak administrativnog kapaciteta, a drugi na stanje u samoj EU.
“Od sedam zakona koje je Nacionalni program za usaglašavanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU predvideo u prethodnom tromesečnom periodu, nije usvojen nijedan”, istakao je Majstorović, objašnjavajući ovaj trend centralizovanim načinom vođenja politike u Srbiji. “Očigledno je da taj stil rukovođenja unutar Vlade Srbije utiče na njene rezultate kada je u pitanju izrada zakonskih predloga”.
Takođe je pomenuo osipanje administracije zadužene za sprovođenje ovih propisa u državnim organima, što je primetila i Evropska komisija u svom izveštaju.
Što se tiče stanja u Evropskoj uniji, dva su aspekta od značaja za tempo napredovanja Srbije ka članstvu – preokupiranost država članica debatom o tome kako će Unija izgledati nakon istupanja Velike Britanije, kao i rast populističkih stranaka, od kojih neke ne vide proširenje kao poželjno, istakao je Majstorović.
Nedostatak napretka reformi pokrivenih poglavljima 23 i 24, kao i sporazum sa Prištinom, koji je u poslednjih nekoliko meseci zapao u ozbiljnu krizu, predstavljaju dodatne činioce za relativno zaostajanje Srbije u procesu otvaranja poglavlja.
Upitan o ličnoj oceni stanja u tim ključnim poglavljima, Majstorović je rekao da je dovoljno pogledati dokumente Evropske komisije – Strategiju proširenja, godišnji izveštaj i tzv. non-paper o sprovođenju prelaznih merila u poglavljima 23 i 24 koji bi trebalo da bude objavljen u novembru. U svima njima navedeno je da Srbija kasni u ovim oblastima, a pogotovo što se tiče izmene Ustava – skoro godinu dana.
“S jedne strane je ovo razumljivo ako država hoće da otvori široku javnu raspravu, ali u našem slučaju je je to posledica inercije i nedostatka volje da se napreduje”, naglasio je Majstorović.
“Država koja nedvosmisleno želi da postane članica EU može mnogo brže da napreduje, pogotovo kada postoji ovakva politička konstelacija sa opštim, makar i deklarativnim, političkim konsenzusom, da želi u EU i kada vladajuće stranke imaju takvu većinu da mogu brzo da usvajaju propise”, dodao je on.
Ovim tempom, Srbija neće biti spremna da zatvori sva poglavlja do 2023. kako bi ušla u EU 2025. Međutim, istakao je Majstorović, ako se donese odluka da se proces ubrza, postoji šansa da se interni proces priprema završi do 2023/24.
Sledeća godina će, sa strane EU, biti gotovo izgubljena zbog izbora za Evropski parlament i formiranje nove Evropske komisije, što znači da će institucije biti ponovo funkcionalne tek na jesen, podsetio je on. To ne znači, međutim, da treba smanjiti tempo integracija.
“Ukoliko postoji volja, ne treba se obazirati na to šta se dešava u EU, već se držati slogana da reforme sprovodimo zbog sebe”, zaključio je Majstorović.