fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Makronov predlog političke zajednice ne narušava perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU

Emanuel Makron; Foto: Bulgarian EU Presidency / Flickr / Nikolay Doychinov

Ponovo izabrani predsednik Francuske Emanuel Makron 9. maja, govoreći u Evropskom parlamentu povodom Dana Evrope i završne ceremonije Konferencije o budućnosti Evrope, izneo je predlog o kreiranju Evropske političke zajednice. U regionalnim medijima preovladao je stav da Makronova ideja “ne vodi nikud”, te da postoji opasnost da bi države Zapadnog Balkana mogle da budu “večno u čekaonici” za ulazak u EU.

Međutim, Makron je govoreći o Ukrajini, u kontekstu podnete kandidature za članstvo, rekao da je proces proširenja takav da bi mogao da potraje godinama čak i decenijama. Prema njegovim rečima, uzimajući u obzir nivo trenutne integracije i ambicija Evropske unije, za članstvo ne može biti prečica. Ali rečeno je i da novi geopolitički kontekst stvara potrebu da Evropa bude ujedinjena i stabilna, a da pri tom “bliskost unutar EU ne bude krhka”.

“MIslim da bih ovo o čemu govorim kvalifikovao kao Evropsku političku zajednicu. Ova nova organizacija omogućila bi evropskim državama koje se pridržavaju svih naših vrednosti da pronađu novi prostor za bezbednosnu, političku, energetsku i infrastrukturnu saradnju, gde bi ljudi cirkulisali, posebno mladi”, rekao je francuski predsednik. Govoreći o Zapadnom Balkanu, Makron je poručio da bi proces pristupanja država regiona EU trebalo nastaviti kao i da je “usmerenje ovih država prema EU jasno”.

Pročitaj još: Makron: Pristupanje Zapadnog Balkana da se nastavi 

Da Makronova ideja ne bi smela da dovede u pitanje proces pristupanja Zapadnog Balkana, poručio je nakon sastanka sa francuskim predsednikom kancelar Nemačke Olaf Šolc. Kako prenosi Dojče vele, Šolc je u tom stavu bio izričit, a isto je poručio i nemački specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Zaracin. On je rekao da je Nemačka protiv “drugorazrednih članica EU” i da se zalaže za punopravno članstvo regiona u EU.

“Jasno je da ovo ne sme i neće nas zaustaviti u onome što smo počeli, odnosno sa procesima pristupanja Evropskoj uniji na kojima smo tako dugo radili. Ovo je posebno važno za Zapadni Balkan. Mnogo tamošnjih zemalja je stiglo daleko u pripremama i napravili su neke hrabre odluke. Ova hrabrost mora da se nagradi u nekom trenutku”, rekao je Zaracin.

Sagovornici EWB-a ocenjuju da ukoliko se pažljivo sluša govor fracuskog predsednika mesta za dileme nema, jer se ideja Evropske političke zajednice ne odnosi na Zapadni Balkan.

Programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević kaže za European Western Balkans da je predsednik Makron jasno u svom govoru naznačio da je put Zapadnog Balkana već trasiran i da treba da se nastavi.

“Rekla bih da je nova politička zajednica možda pre namenjena zemljama Istočnog partnerstva, za koje možda neće postojati konsenzus članica EU o davanju statusa kandiata i jasne perspektive članstva”, ocenjuje Lazarević.

Nikola Perišić, doktorand Fakulteta političkih nauka, Makronov predlogi tumači kao jednu vrstu kompromisnog rešenja, koje bi trebalo da zadovolji države za koje je izvesno da u periodu od narednih minimum deset godina neće moći da postanu članice. On podseća da je Makronov predlog da deo te zajednice bude i Velika Britanija, koja je izašla iz Unije 2020. godine, što govori o da postoji potreba za jednom političkom integracijom na evropskom kontinentu.

“Jasno je da je sve to posledica ukrajinske krize i želja da se pre svega Ukrajina na neki način integriše. Međutim, još uvek su nejasne nadležnosti ove zajednice i način na koji bi ona funkcionisala”, kaže Perišić.

Širi kontekst: Otkud Makronov predlog baš sada?

Simbolično, na Dan Evrope 9. maja u Strazburu je završena jednogodišnja debata građana EU u kakvoj Uniji žele da žive. Konferencija o budućnosti Evrope, koju je politički “pogurao” upravo Makron, zamišljena je kao “eksperiment” koji će građanima omogućiti da izraze svoje mišljenje o tome kako bi EU trebalo u budućnsoti da izgleda, što je rezultiralo konkretnim predlozima. Radi se o 49 predloga koji pokrivaju devet tema: klimatske promene, zaštitu životne sredine, ekonomiju, migracije, digitalnu transformaciju, demokratiju i vrednosti vladavine prava kao i koje je mesto Evrope na globalnoj karti.

Tako je Makronov predlog došao u kontekstu jedne šire debate o načinima na koji bi Evropska unija u  trebalo da se razvija ali i kada je postalo jasno da za Ukrajinu neće biti prečica za punopravno članstvo.

Nikola Perišić podseća da je potrebi reforme EU Makron govorio i tokom svoje predizborne kampanje za predsedničke izbore u Francuskoj, dodajući da je Makronova pobedila obezbedila “mirniji period” za EU, nego što bi to bio slučaj da je na izborima pobedila njegova protivkandidatkinja Marin la Pen.

Le Pen unela Srbiju u program, Makron u dobrim odnosima sa Vučićem: Šta nam donose francuski izbori?

“Reforme koje je Makron predložio, odnosno osnivanje Evropske političke zajednice može se tumačiti i kao deo šire reforme EU što svakako sledi i o čemu je Makron govorio i tokom predizborne kampanje uoči predsedničkih izbora u Francuskoj”, kaže Perišić i dodaje da je Makron pored ovog izneo još jedan važan predlog reforme EU koji se odnosi ukidanje jednoglasnog odlučivanjima u ključnim pitanjima, koji bi trebalo da obezbedi brže i efikasnije reakcije EU.

Ovo nije prvi put da predsednik Francuske Emanuel Makron iznosi predloge promena u sferi koja se tiče politike proširenja. Nakon što na nivou EU nije doneta odluka da se 2019. godine, nakon što je Severna Makedonija ispunila svoj deo obećanja i promenila ime, sa Skopljem i Tiranom otvore pregovori o pristupanju, Makron je izneo ideju o novoj metodologiji pristupanja. To je na nivou EU kasnije i usvojeno 2020. godine, kada su sva pregovaračka poglavlja grupisana u šest tematskih klastera.

Politička zajednica: Šansa za razdvajanje evropske od perspektive članstva?

Da region Zapadnog Balkana ima “jasnu evropsku perspektivu” potvrđivalo se još od samita EU-Zapadni Balkana u Solunu 2003. godine. To je kasnije stajalo u velikom broju zvaničnih dokumenata koji se odnose region u celini, ili na države poimence. Još jednom je to rečeno i prošlog oktobra u deklaraciji EU nakon neformalnog samita lidera EU i Zapadnog Balkana kada je pružena “nedvosmislena podrška EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”. Strpljenje kako sada stvari stoje najviše gube građani, koji o “evropskoj perspektivi” slušaju već dve decenije.

Odgovarajući na pitanje našeg portala da li ovaj predlog može pokrenuti debatu o potrebi da se i politika proširenja reformiše, programska direktorka Centra za evropske politike ocenjuje da ovaj predlog možda može na videlo izneti potrebu reforme kako bi se zemljama koje su u procesu pristupanja dao dodatni podstrek i perpsktiva članstva.

“Ovo je važno da bi se perspektiva članstva odvojila od nejasne ‘evropske perspektive’ koja je ponavljana poslednjih godina, a koja kao termin u sebi sada možda može da obuhvati i perspektivu ulaska u neku buduću evropsku političku zajednicu umesto pristupanja EU”, kaže Lazarević. 

Ona dodaje da bi dalje reforme politike proširenja, ukoliko do njih dođe, trebalo graditi na temeljima postojeće (već revidirane) metodologije za vođenje pristupnih pregovora, ali uzimajući u ozbir potrebu da konačno EU, odnosno Evropska komisija i države članice, počnu da govore o konkretnom momentu pristupanja.

Lazarević precizira da to znači da je potrebno govoriti na koji način članstvo postoći što pre i šta je ono što zemlje koje pregovaraju za članstvo moraju konkretno da urade da bi do potpisivanja pristupnih pregovora došlo što pre, ali i koje eventualne ustupke treba da napreve da bi države članice to prihvatile u sadašnjem kontekstu.

Centar za evropske politike predstavio je prošle godine ideju o faznom pristupanju EU, koji bi mogao da pomogne u prevazileđenju očiglednog ćorsokaka u procesu proširenja. Milena Lazarević smatra da bi paralelnom implementacijom faznog pristupanja i Makronovog predloga moglo da dođe do jasnog razgraničenja procesa pristupanja od procesa političke saradnje sa demokratskim državama koje nemaju ambiciju ili perspektivu članstva.

“Makronova politička zajednica je jasno izneta kao predlog za demokratske države koje ne bi postale članice EU – bilo zato što im nije data takva perspektiva ili zato što one same to ne žele. Štaviše, smatram da bi paralelnom implementacijom te dve ideje došlo do jasnog razgraničenja procesa pristupanja EU – koji bi se konkretizovao i ubrzao primenom modela faznog pristupanja – i procesa političke saradnje i zbližavanja sa demokratskim evropskim zemljama koje nemaju ambiciju ili perspektivu članstva”, zaključuje Lazarević.

Povezani članci

[VIDEO] Doterali cara do duvara

EWB

Fajon: Sudstvo u Srbiji nije nezavisno

EWB

FP: Kako je Aleksandar Vučić postao omiljeni evropski autokrata

EWB