fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Mišljenja

Makronova politička zajednica (ne) odnosi se na region koji se dugo i uporno kotrlja prema Briselu

Predsednik Emanuel Makron u Beogradu 15. maja 2019; Foto: Tanjug / Zoran Žestić

Makronova verzija Evrope koncentričnih krugova, sada nazvana Evropska politička zajednica, nije novina za francusku politiku – još 90-tih je tadašnji francuski predsednik Miteran govorio o potrebi razvoja Evrope  “varijabilne geometrije” s mogućnošću napredovanja u više brzina i Evropskoj konfederaciji od Atlantika do Urala. Potom je 2002, predstavljajući osnovnu filozofiju Evropske susedske politike, tadašnji predsednik Evropske komisije Romano Prodi izrekao  čuveno obećanje: “Sve osim institucija”, koje je za buduće članice, a nakon velikog proširenja, predviđalo korišćenje istih ekonomskih prednosti članstva, ali ne i učešće u institucijama EU.

Bivši italijanski premijer Enriko Leta pre mesec dana u autorskom članku za Korijere dela Sera takođe predlaže Evropsku konfederaciju, ali sa Ukrajinom, Gruzijom, Moldavijom i Severnom Makedonijom. Makronova verzija podrazumevala bi 3 evropska kruga: dublje integrisani centar, jedinstveno tržište (između sadašnje EU i evrozone), a u trećem krugu bi se našle zemlje između sadašnje EU i Saveta Evrope, dakle i zemlje Zapadnog Balkana. Svoje preferencije potvrdio je i time što je 2019. stavio veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom koje ni tri godine kasnije nisu otpočele pregovarački proces. Francuska je i glavni tvorac nove metodologije u pregovorima kojom je diferencirana integracija uvedena u proces pristupanja i po kojoj trenutno pregovaraju samo Crna Gora i Srbija.

U svetlu ruske agresije na Ukrajinu i dramatično promenjenih geopolitičkih okolnosti, kandidature za članstvo podnele su 3 države Istočnog partnerstva – Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Pre ruske invazije, države iz Istočnog partnerstva nisu imale tzv. “evropsku perspektivu”, nikad im nije bilo obećano članstvo u EU, već su od 2009. za njih dizajnirani posebni programi s ciljem jačanja političkog povezivanja i ekonomske integracije sa EU. U Istočnom partnerstvu su još i Jermenija, Belorusija i Azerbejdžan, s tim što je Belorusija prošle godine obustavila svoje učešće.

Na Dan Evrope ove godine, a na početku svog drugog predsedničkog mandata, u Evropskom parlamentu u Strazburu Makron je ponovio svoje preferencije o posebnom modelu za aspirante za članstvo, kao i za one koji ne žele u članstvo ili su izašli iz EU, nazvanom Evropska politička zajednica.

Govor je bio vizionarski u delu koji se odnosio na suverenu i snažnu Evropu, ali sa dosta improvizacije i bez previše detalja o novoj političkoj formi, s ciljem da prevashodno stavi do znanja da će prijem Ukrajine trajati nekoliko godina ili decenija. Na Dan Evrope bila je i završna ceremonija Konferencije o budućnosti Evrope, unutrašnje debate u kojoj su godinu dana učestvovali građani EU, dajući predloge i mere za bolje funkcionisanje Unije.

U završnom dokumentu, koji je sumirao rezultate debate u 49 predloga, ne pominje se proširenje. Nakon Strazbura, Makron je otišao u Berlin kod kancelara Šolca i ostaje nam da sačekamo kako će Nemačka reagovati na ovaj predlog, imajući u vidu da je kancelar posebno pomenuo zemlje Zapadnog Balkana koje su već godinama u pristupnom procesu.

Iz Makronovog govora u Strazburu teško da možemo da zaključimo da se ta Evropska politička zajednica ne odnosi na ovaj region koji se dugo i uporno kotrlja prema Briselu.

Da li je fer stavljanje Zapadnog Balkana u isti položaj sa Istočnim partnerstvom? Naravno da nije. A da li se umesto toga razmišlja o novom geopolitičkom big bangu ili makar o brzoj traci za Crnu Goru i Srbiju? Nažalost ne, ili je nedovoljno glasno i jasno artikulisano.

Utisak je da su se svi manje-više navikli na ovakvo putovanje bez konkretnog cilja na vidiku, pa se ritualno ponavljaju fraze o posvećenosti reformama s jedne ili o kredibilnoj evropskoj perspektivi, s druge strane. Užasni rat u Ukrajini dovoljan je razlog da se izađe iz ovakvog strateškog limba i da svaka zemlja Evrope koja to želi nađe svoje mesto u novoj političkoj i bezbednosnoj arhitekturi koja nastaje. A možda je ovo i pravi trenutak za debatu o mogućim načinima dolaska do punopravnog članstva jer stiže sve više predloga na tu temu.

Povezani članci

EU ima mnogo da ponudi NATO-u

EWB

Kome (ne) treba REKOM?

EWB

“Države Zapadnog Balkana treba da pokažu svetu da je demokratija pravi izbor”

EWB