fbpx
European Western Balkans
Društvo

Mala i srednja preduzeća pokretači razvoja na lokalu

Gradilište; Foto: Pixabay

BEOGRAD – Lokalni ekonomski razvoj je veoma širok skup mera i aktivnosti u kojima se lokalni organi i drugi akteri mobilišu u procesu razvoja različitih programa kako bi se na najbolji način koristili materijalni i ljudski resursi.

Cilj lokalnog razvoja je ostvarivanje i povećanje prihoda, zaposlenosti, kao i kvaliteta života u lokalnoj zajednici, o čemu je bilo reči na debati pod nazivom „Razvoj preduzetništva kao osnov održivog razvoja“ održanoj u Vranju, na kojoj su učestvovali profesori sa Univerziteta u Beogradu.

„Danas je osnovni cilj da se težište sa privlačenja investicija, kao što je bilo do sredine 90-ih godina prošlog veka, pomera ka stvaranju povoljnog ambijenta za sve privredne subjekte uz korišćenje dobrih, ali i loših instrumenata lokalnog ekonomskog razvoja iz prethodnog perioda“, rekao je prof. dr Blagoje Paunović sa Ekonomskog fakulteta. On je dodao da lokalni razvoj otklanja određene nedostatke i greške tržišnog mehanizma, obično nastale, centralizovanom državnom politikom.

U Srbiji je sada 65 odsto zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća i ona su od velikog značaja za lokalne zajednice. To je značajno i u ekonomskom i u društvenom smislu, jer afirmiše sve one lepe vrednosti koje stoje iza, a to su rad, stvaralaštvo, kreativnost, spremnost da se prihvati odgovornost, rizik. Preduzetništvo predstavlja ekonomsku osnovu demokratije“, podvukao je profesor Paunović.

Bilo je reči i o zelenom preduzetništvu u kom je novac moguće napraviti u saradnji sa ekologijom i idejom zaštite životne sredine, što znači da ekonomija i ekologija nisu prirodni neprijatelji. Cirkularna odnosno kružna ili zelena ekonomija znači da sve ono što se jednom iskoristi, može na neki način ponovo da se upotrebi.

„U Srbiji se za zaštitu životne sredine odvaja 0,3 odsto BDP, a mi se nadamo da će naša zemlja stići nivo od 1,5 do 2,5 odsto BDP koliki su imale zemlje koje su poslednje postale članice EU, pre pristupanja“, zaključio je Radosavljević.

Debata u Vranju je bila deo serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.


Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finasira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije. 

Povezani članci

NKEU: Brojne neregularnosti za vreme vanrednog stanja

EWB

Friden: Srbija da bude strpljiva, bolje biti u EU, nego…

EWB

Spremo: Naše je da informišemo građane, ali oni sami moraju da odluče kako će glasati na referendumu

EWB