BEOGRAD – Smanjivanje broja dana kašnjenja u izvršenjima novčanih transakcija može da doprinese unapređenju poslovanja malih i srednjih preduzeća tako što će im olakšati pristup finansijskim sredstvima i smanjiti neizvesnost, zaključak je analize na portalu Pančevo SiTi o unapređenju poslovnog okruženja kroz borbu protiv zakasnelih plaćanja, u okviru pregovoračkog Poglavlja 20 – Preduzetništvo i industrijska politika.
Duži rokovi za naplatu potraživanja izazov za likvidnost preduzeća
Kako bi postavila jednake uslove za sve učesnike na tržištu, a prevashodno želeći da unapredi likvidnost malih i srednjih preduzeća i podstakne njihovu konkurentnost, Evropska unija je donela Direktivu 2011/7/EU (Late Payment direktiva), kojom se definišu rokovi za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Direktiva pravi distinkciju prilikom definisanja rokova za izmirenje novčanih obaveza između privatnog i javnog sektora i jasno potencira ugovorni odnos između privrednih subjekata. Dakle, na privrednim subjektima je da rok regulišu svojom voljom.
Ono što je važno kod ove Direktive je i to što su propisane i jasno definisane kamate na koje obveznici imaju pravo u slučaju kašnjenja dužnika. Možda najvažniji princip od svih koje Direktiva uvodi jeste da je suđenje u sporovima pokrenutim po ovom osnovu ograničeno na 90 dana. Direktiva predstavlja minimum standarda, a državama članicama je data mogućnost i da postave više, odnosno strožije kriterijume.
Duži rokovi koje propisuje zakon u Srbiji, navodi se u analizi, u odnosu na Direktivu, mogu biti izazov za likvidnost preduzeća, jer preduzeće određeni period nema na raspolaganju sredstva koja može koristiti – da li za izmirenje troškova poslovanja ili za investiranje, zavisi od preduzeća.
Disciplina plaćanja obaveza na vreme na niskom nivou
Kašnjenje u plaćanjima stvara probleme za preduzeća jer je za finansijsko planiranje ključno predviđanje novčanih tokova, a finansijska stabilnost je ključna za rast i razvoj preduzeća. Navodi se da prema Evropskom izveštaju o plaćanju za 2019. godinu, periodi kašnjenja u izmirenjima novčanih obaveza su smanjivani od 2016. godine do 2019. godine na nivou Evropske unije.
Oko petine kompanija se izjasnilo da bi brže izmirivanje obaveza omogućilo zapošljavanje više radnika, a likvidnost navode kao najveći problem kod nepoštovanja rokova izvršenja obaveza, jer ga prate gubitak prihoda i usporavanje rasta preduzeća.
Problem likvidnosti, odnosno nedovoljne količine novca, kao najlikvidnijeg sredstva, raste sa porastom broja privrednih subjekata koji kasne sa plaćanjima. Ovaj problem prisutan je kako u zemljama članicama Evropske unije, tako i u Srbiji.
Prema istom istraživanju, navodi se u analizi, oko 70 odsto srpskih preduzeća ne bi zaposlilo nove radnike ukoliko bi se period plaćanja novčanih obaveza skratio. Razlog ovakvog stava može biti da preduzeća ne vide potencijal za dalje proširenje poslovanja, pa samim tim nemaju ni potrebu za angažovanjem novih radnika, ali i drugi nepovoljni uslovi za razvoj poslovanja u zemlji mogu biti uzrok ovakvog stava.
Kao razlog za kašnjenja u izvršavanju obaveza najveći broj ispitanika naveo je finansijske probleme u kojima se dužnici nalaze. Preduzeća su u finansijskim problemima zbog lošeg upravljanja svojim finansijama, s tim da je jedan deo prouzrokovan i nasleđenim okolnostima s kraja prošlog veka. Međutim, kultura poslovanja je problematičan faktor u zemlji. Evropska komisija je u Izveštaju o skriningu navela da je disciplina plaćanja obaveza na vreme u Srbiji jako slaba, što za posledicu ima narušavanje likvidnosti poslovnih partnera i usporava obrt sredstava u privredi.
Javni sektor utiče na kulturu poslovanja
Kašnjenje u plaćanju jeste svojevrsno primoravanje dobavljača da kreditira kupca kada je javni sektor kupac ovakvo ponašanje može dobavljača dovesti do bankrota, smanjuje se broj učesnika na tržištu i jasno su izraženi negativni efekti sa te strane.
Prema istraživanjima Evropske komisije, odgovor privrednih subjekata na pitanje zašto se ne javljaju na javne nabavke, odnosno zašto ne posluju sa javnim sektorom je upravo i bio da izbegavaju poslovanje sa javnim sektorom zbog kašnjenja u izvršenju obaveza.
Isto istraživanje je pokazalo da u zemljama u kojima je kašnjenje u plaćanju izraženo kod javnog sektora, ni privatni sektor ne izvršava svoje obaveze na vreme. Dakle, značajan je uticaj javnog sektora na kreiranje kulture poslovanja u zemlji.
Kada su u pitanju dva privredna subjekta, kod kašnjenja je kupac u prednosti jer ima kredit po povoljnim, beskamatnim uslovima i na taj način možda se pojača konkurencija na tržištu na kome posluje kupac. Međutim, ovo može negativno uticati na tržište dobavljača, jer će druga preduzeća koja posluju na tom tržištu biti primorana da kreditiraju svoje kupce kako bi ih zadržali.
Kada bi preduzeće raspolagalo novcem koji mu duguju, moglo bi da investira taj novac i ostvari dodatne prihode, što predstavlja trošak propuštene prilike (oportunitetni trošak).
U transakcijama u kojima je velika firma dužnik, a mala kreditor, kašnjenje u plaćanjima može manju firmu dovesti do bankrotstva jer zarobljeni novac predstavlja značajan deo likvidnih sredstava malog preduzeća. U obrnutoj situaciji, kašnjenje može imati i pozitivan efekat, jer omogućava malom preduzeću da koristi tuđi novac beskamatno određeni period vremena, što može održati to preduzeće u životu ili mu bar kratkoročno olakšati poslovanje.
Kada su u pitanju kašnjenja u izvršavanju obaveza javnog sektora, verovatnoća da će firma da se zatvori zbog nepravovremenog isplaćivanja obaveza javnog sektora je manja. Jedan od mogućih razloga za to je što na javnim tenderima koje raspisuje javni sektor najveće učešće imaju velike firme, koje lakše dolaze do likvidnih sredstava od malih i srednjih preduzeća, pa je i njihova stopa zatvaranja manja.
Kašnjenje u plaćanju veliki rizik za mala i srednja preduzeća
O značaju malih i srednjih preduzeća (MSP) u privredama kako Evropske unije, tako i Srbije najbolje svedoči podatak da mala i srednja preduzeća čine 99 odsto obe privrede.
Veliki izazov za opstanak MSP predstavljaju uslovi poslovanja i dostupnost finansijskih sredstava.
Loši uslovi poslovanja, nemogućnost da se održi likvidnost preduzeća često su prepreke o koje se preduzeća sapliću i padaju. U Srbiji su banke dominantne finansijske institucije i preduzetnici se uglavnom finansiraju iz bankarskih kredita, a mogućnost dobijanja kredita zavisi od likvidnosti preduzeća. Tržište drugih finansijskih izvora još uvek nije razvijeno, te neplaćanje dospelih obaveza prema bankama može preduzeće dovesti do bankrotstva.
Problem sa kašnjenjima u plaćanju rezultira nedostatkom likvidnih sredstava za nastavak poslovanja kod privrednih subjekata, te moraju da se obraćaju finansijskim institucijama za pozajmice – najčešće su to bankarski krediti. Međutim, veliki broj klijenata koji kasne sa plaćanjem narušava i solventnost firme, a posledično njenu kreditnu sposobnost, te preduzeću postaje sve teže da pronađe finansijska sredstva za opstanak i na kraju propada.
Najvećem riziku su izložena mala i srednja preduzeća, a imajući u vidu da je razvoj zemlje zasnovan na MSP, treba kreirati takvu politiku podsticaja i kazni koja će smanjiti kašnjenja i na taj način umanjiti rizik kome su izložena ova preduzeća.
S obzirom na to da broj zaposlenih u MSP čini 60 odsto ukupno zaposlenih u zemlji, odnosno nešto više od 60 odsto u EU, svaki stečaj ili zatvaranje jednog MSP znači i gubitak određenih radnih mesta.
Kašnjenje sa plaćanjima velikih preduzeća ugrožava mala preduzeća
Smanjivanje broja dana kašnjenja u izvršenjima novčanih transakcija može da doprinese unapređenju poslovanja malih i srednjih preduzeća tako što će im olakšati pristup finansijskim sredstvima i smanjiti neizvesnost. Posledično, veći broj MSP bi imao mogućnost da organizuje svoje finansije i poslovanje u smeru daljeg razvoja u veliku kompaniju. Dobra poslovna klima bi privukla i strane investitore, te ne bi bilo potrebno subvencionisanje.
Velike kompanije često zloupotrebljavaju svoju moć i kasne sa plaćanjima, znajući svoj značaj za opstanak malog preduzeća. Nekada imaju izuzetno komplikovane procedure koje moraju biti u potpunosti poštovane da bi se obavilo plaćanje, te na taj način primoravaju male kompanije da ih kreditiraju. Često velike kompanije postavljaju uslove malim kako ne mogu da imaju veliki broj klijenata, kako moraju u određenom roku da im isporuče robu ukoliko žele da nastave saradnju, i na taj način zloupotrebljavaju svoju moć.
Mala i srednja preduzeća ne pokreću sporove niti naplaćuju kamatu za novac koji im je zarobljen kod velikih kompanija, jer se boje da će tako izgubiti dragocenog kupca. Sve ovo dobra zakonska regulativa i njena adekvatna primena kroz sistem efikasnog i odgovornog sudstva može da prebrodi, postavljajući ista pravila igre za sve – bez obzira na veličinu preduzeća.
Analizu objavljenu na portalu Pančevo SiTi u celosti možete pročitati OVDE.
Ovaj tekst je objavljena u okviru projekta „Zašto su EU ekonomska pregovaračka poglavlja važna? – Ka boljem razumevanju u regionu južnog Banata”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva „Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA” i partner – nezavisni medijski portal Pančevo Si Ti i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo je programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju CETRA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.