Marić: Poštovanje intelektualne svojine jača domaću ekonomiju

Zastava Srbije; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Srbija nema nijednu spornu tačku u pregovorima sa EU o intelektualnoj svojini, a usaglašavanje sa evropskom regulativom u ovoj oblasti i sprovođenje tih propisa na terenu, od velike je važnosti za kreativne industrije koje čine 4,7 odsto BDP-a u Srbiji i zapošljavaju više od 100.000 ljudi, rekao je v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, Vladimir Marić.

„Produktivnost ljudi koji rade u kreativnim industrijama je veća nego u drugim oblastima, a kreativne industrije u Srbiji u stvaranju BDP-a, doprinose više nego osiguranje, isporuka električne energije ili ugostiteljstvo“, istakao je Marić povodom današnjeg otvaranja Poglavlja 7 – Pravo intelektualne svojine u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom u Briselu.

On navodi da Srbija ima jako dugu tradiciju zaštite intelektualne svojine, da prve propise iz ove oblasti doneli još u 19. veku, te da je Srbija je potpisnica i danas najznačajnijeg ugovora iz ove oblasti, Pariske konvencije.

Ova oblast je jako dinamična i menja se priroda autorskih dela i drugih predmeta zaštite, kaže on i navodi da kao i Evropa tako i Srbija mora te promene da prati.

Marić dodaje da je intelektualna svojina kompleksan sistem koji pored autorskih prava koja štite autorska dela, kao i zaštite proizvođača autorskih dela obuhvata i industrijsku svojinu (patente, žigove, industrijski dizajn, oznake porekla proizvoda, topografije integrisanih kola) što je segment u kome Srbija mora da donekle harmonizuje svoje propise i uskladi sa EU direktivom.

Marić je rekao da kada je u pitanju sprovođenje propisa za zaštitu prava intelektualne svojine mora da se radi na jačanju ljudskih i tehničkih kapaciteta u ovoj oblasti kao i da moramo imati obučene policijske službenike, carinike, zaposlene u tržišnoj inspekciji i u svim segmentima koji učestvuju u sprovođenju mera zaštite.

„Srbija je u martu 2016. godine pristupila Rimskoj deklaraciji za jačanje borbe protiv krivotvorenja i tako postala deo mediteranske mreže zemalja, jer krivična dela iz ove oblasti su u velikoj meri međunarodnog karaktera. Nijedna zemlja izolovano ne može uspešno da se bori protiv krivotvorenja i piraterije, a cilj ove deklaracije je da se intenzivira saradnja sa drugim zemljama i da se razmenjuju informacije“, rekao je Marić.

On je naveo da je Srbija je pripremila i Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine i sprovela veliki broj različitih seminara i obuka za carinike i policajce koji rade u ovoj oblasti.

„U 2016. za prvih devet meseci tržišna inspekcija je iz prometa povukla 472.092 krivotvorena artikla, što je tri pita više nego u 2015. godini i četiri puta više nego u 2013. Najviše su se krivotvorili, građevinski materijali i alati, odeća, igračke. Carina je u 2016. na granici zadržala 401.000 krivotvorenih i piratskih artikala, što je 50.000 više nego prethodne godine. Najviše je bilo pokušaja da se u Srbiju ilegalno unesu lekovi, pomoćna lekovita sredstva, odeća“, naveo je Marić.

Prema njegovim rečima veliki uspeh u poslednjih nekoliko godina postigla je i Poreska uprave koja je 2016. izvršila kontrolu više od 25.000 računara u preduzećima i drugim privrednim subjektima i utvrdila da samo 39 odsto njih koristi legalan softver.

„Već u toku same kontrole, od tih 61 odsto koji su nelegalno koristili 82 odsto je odmah prešlo na legalne distribucije. Zahvaljujući radu Poreske uprave piraterija je u periodu od 2011. do 2015. godine smanjena za oko sedam odsto“, naveo je Marić.

On je dodao da po nekim istraživanjima smanjenje stope piraterije za jedan odsto dovodi do otvaranja 1200 novih radnih mesta.

„Često se pogrešno misli da su povrede prava intelektualne svojine, krivotvorenje, piraterija, zločini bez posledica, ali nije tako. Dosledno, odlučno i pošteno sprovođenje normi iz ovih oblasti dovodi do boljeg života građana i jačanja ekonomije“, zaključio je Marić.