Marović: EU nije dosledna u porukama koje šalje o perspektivi Balkana

Panel diskucija "Zašto Evropa treba da mari za vladavinu prava na Zapadnom Balkanu"; Foto: PR press service

PODGORICA – Vladavina prava se ne definiše usvajanjem zakona već njihovom implementacijom i sprovođenjem. Trenutni EU pristup ne pomaže državama Zapadnog Balkana u njihovoj transformaciji, zaključak je panel diskusije pod nazivom „Zašto EU treba da mari o vladavini prava na Zapadnom Balkanu“.

Izvršna direktorka Politikon mreže, Jovana Marović, istakla je da da je sve što su države Zapadnog Balkana do sad ostvarile postignuto pod pritiskom i zbog uslovljavanja EU. EU, dodala je Marović, ima širi prostor za intervencije na Balkanu nego u državama članicama, a jedan od instrumenata je da se manjak rezultata i ozbiljna kršenja principa vladavine prava povezuju sa suspenzijom pretpristupne pomoć što je inicijativa Odbora Evropskog parlamenta.

„Tehnički napredak je očigledan ali ne i osnovni. Najviše smo postigli u domenu zakonodavstva. Sa druge strane, ukoliko govorimo o kvalitetu zakonodavstva, to što je zakon promenjen ne znači da je bolji. To ne znači da postoji vladavina prava i da je ista za sve niti da su institucije koje podržavaju ove zakone nezavisne i nepartijske“, objasnila je Marović.

Dodala je da se države Zapadnog Balkana suočavaju sa visoko politizovanim institucijama, učestalim napadima na medije i javnom upravom koja često služi kao instrument vladajućih stranaka.

Marović je ocenila da dosadašnji pristup EU ima brojne manjkavosti i mora biti unapređen ali i da EU nije dosledna u porukama koje šalje o perspektivi Balkana. „Kako u svojim izveštajima, tako i u izjavama svojih zvaničnika“, navela je ona.

Programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, Ivan Bandović je rekao da je vladavina prava veoma važna ne samo zbog pristupanja EU ali i za životni kvalitet građana Balkana.

Profesor na Univerzitetu u Gracu Florian Biber objasnio je da su građani EU uglavnom zadovoljni Unijom, ali da nisu za njeno proširenje.

Desetine hiljada građana, dodaje, demonstrira na ulicama Beograda, Podgorice, Tirane – jer nisu zadovoljni stanjem u oblasti vladavine prava, a tako je bilo i u Makedoniji pre tri godine.

„To nisu politički protesti, nego protesti za vladavinu prava“, poručio je Biber.

Glavni pregovarač sa EU, Aleksandar Drljević ipak je poručio da države koje sve što rade u okviru vladavine prava, rade za sebe i svoje građane.

Predavač i viši saradnik Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, Marko Kmezić rekao je da je zajednički imenitelj problema praksa koja je zasnovana na klijentelizmu između političkih elita i birača. Dodao je da je jedan od načina da se dođe do promena to da EU pomogne jačanje finansijskih kapaciteta civilnog društa, koje bi izvršilo pritisak na političke elite.

Panel diskusiju organizovali su Evropski fond za Balkan, Politikon mreža i BiEPAG.