Maša: EU podržava Srbiju u suočavanju sa klimatskim promenama

Panel diskusija
Panel diskusija "Srbija i Pariski sporazum"

BEOGRAD – Na panel diskusiji “Srbija i Pariski sporazum”, održanoj u EU info centru u okviru Nedelje klimatske diplomatije (Climate Diplomacy Week), Rihard Maša, šef sektora u Delegaciji EU u Srbiji izjavio je da će Srbija morati da ostvari svoje ciljeve u pogledu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i da će morati da postavlja nove, striktnije ciljeve u budućnosti.

On je rekao da će Srbija morati da prilagodi svoju privredu tako što će povećati njenu otpornost na uticaj klimatskih promena sa kojima je već suočena.

“Vodoprivreda, poljoprivreda i šumarstvo su ključni sektori u Srbiji koji su u velikoj meri izloženi rizicima koje izazivaju klimatske promene”, rekao je Maša i podsetio na uticaj klimatsklih promena u 2014. godini kada su Srbiju i region pogodile katastrofalne poplave.

Maša je rekao i da je “Srbija među prvima u regionu i zemljama kandidatima za članstvo podnela nacionalno određeni doprinos u ublažavanju klimatskih promena, a prošlog meseca je i ratifikovala Sporazum”.

Ocenio je da su to sjajne vesti, ali i da su sada pred Srbijom veliki izazovi.

Maša je naveo da je mnogo izbeglica, koje prolaze kroz Srbiju, napustilo svoje domove zbog suša, poplava i gladi koje su posledica klimatskih promena.

Istakao je da EU podržava Srbiju u suočavanju sa posledicama klimatskih promena.

Maša je podsetio da EU pomaže nadležno ministarstvo kada je u pitanju izrada Strategije za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama koja bi trebalo da sadrži načine i sredstva, zahvaljujući kojima će Srbija i njena privreda nastaviti da se razvijaju i pored rizika koje sa sobom nose klimatske promene.

Maša je podsetio da je EU od 2014. godine izdvojila skoro 200 miliona evra da bi pomogla pogođenima u poplavama u Srbiji i osnažila kapacitete i nfrastrukturu za bolje upravljanje rizicima od poplava u budućnosti.

On je ukazao da je debata organizovana u okviru Nedelje klimatske diplomatije EU i da njene delegacije širom sveta, zajedno sa državama članicama, organizuju niz aktivnosti kako bi proslavile istorijski Pariski sporazum koji je 2015. godine potpisalo 195 zemalja iz celog sveta i da bi usmerili pažnju na sprovoðenje ovog Sporazuma.

“Nedelja klimatske diplomatije nam pruža mogućnost da bolje razumemo okolnosti u kojima se nalaze naši partneri, kao što je Srbija i njihovo viđenje ovog pitanja.Važno je da uskladimo naše stavove kako bi ostvarili brži napredak i zajednički postigli krajnji cilj Sporazuma, a to je da globalno zagrevanje ograničimo na ispod dva stepena celzijusa”, rekao je on.

Maša je naglasio da će u budućnosti biti veoma važno da se integrišu klimatske i energetske politike da bi se postigla energetska efikasnost i razvili obnovljivi izvori energije predviđeni Pariskim sporazumom i kako bi energetska infrastruktura postala otpornija i pouzdanija.

“Značaj borbe protiv klimatskih promena ogleda se u činjenici da smo spremni da izdvojmo do 20 odsto godišnjeg paketa pomoći EU za aktivnosti u ovoj oblasti, što znači oko 40 miliona evra godišnje ili više ako bude neophodno”, istakao je Maša.

On je čestitao na usvajanju izmena i dopuna Zakona o ministarstvima i “što će resor zaštite životne sredine dobiti svoje ministarstvo” i izrazio nadu da će novi ministar uneti novu energiju za preko potrebne reforme u ovoj oblasti.

Savetnica u Generalnom direktoratu za klimatska pitanja Evropske komisije Ivana Mijatović je, komentarišući najavu SAD da će se povući iz Pariskog sporazuma, rekla da neće ponovo pregovarati o Sporazumu, zato što je ovaj dokument “fer, ambiciozan i primeren” i omogućava svima da sprovode svoje politike.

Ona je rekla da je od 195 zemalja koje su potpisale Pariski sporazum do sada 187 saopštilo svoje nacionalne planove, koji se odnose na smanjenje emisije štetnih gasova.

Šef Odseka za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić je rekla da je procenjeno da od 2000. godine šteta od ekstremnih klimatskih i vremenskih nepogoda za teritoriju Srbije iznosi više od pet milijardi evra.

Ona je rekla da je poplava, koja je pogodila Srbiju 2014. godine, bila katastrofalna, ali je istakla da 70 odsto gubitaka i štete imamo od suše.

Božanić je rekla i da ulaganje od jednog evra u prevenciju donosi uštedu od šest evra kada je u pitanju saniranje posledica promena klime.

Skupu je prisustvovao i kandidat za ministra ekologije Goran Trivan koji je, zamoljen da se obrati prisutnima, to i učinio, istakavši da nastavlja posao kojim se već godinama bavi, da će biti „praktičar“ i da je veoma važna saradnja sa nevladinim sektorom. Trivan je posebno naglasio važnost pošumljavanja za zaštitu životne sredine i naveo podatrak da je u poslednjih nekoliko godina takvim inicijativama samo u Beogradu pošumljeno 700 hektara.