BEOGRAD – Odsustvo prenošenja direktnih nalaza, zaključaka, ali i nezavisnih tumačenja izvornog teksta Izveštaja Evropske komisije, karakteristično je za narative u provladinim medijima kada je u pitanju informisanje građana o izveštajima o Srbiji koji dolaze iz Evropske unije, pokazuje najnovija publikacija Centra savremene politike “Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji 2020: Ljubav iz Kine i šamari iz Brisela”.
„Provladini mediji se pojavljuju u ulozi prenosioca interpretacije državnih zvaničnika, najčešće predsednika Srbije, čime je on postao glavni izvor i tumač informacija iz samog izveštaja“, navodi se u publikaciji.
Poslednji izveštaj, objavljen u oktobru 2020. bio je u fokusu medija ne toliko na sam dan objavljivanja već dva dana kasnije, kada je u posetu Srbiji došao Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku.
“Glavni događaj na kome je kreiran narativ o ovogodišnjem izveštaju o ‘napretku’ u provladinim medijima je konferencija za štampu na kojoj su govorili komesar Varhelji i predsednik Vučić”, ističe se u publikaciji.
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, izjavio je za EWB da za odsustvo navedenih tema ima nekoliko razloga.
„Prvo, u izveštajima se prikazuje stanje koje nije u potpunosti po volji političkom rukovodstvu Srbije i zbog toga deo medija ne želi da rizikuje baveći se ovim pitanjima. Kritičari stila pisanja ovih izveštaja često kažu da su oni proizvod kompromisa i da nisu dovoljno kritični. Međutim, i takvi, „izbalansirani“, oni su često izvor javnog isčuđavanja i frustracija političkog rukovodstva u Srbiji. Na delu je očigledan klijentelistički odnos dela medija prema vlastima, dok je kod drugih u pitanju strah i/ili samocenzura“, naveo je Majstorović.
On je dodao da je to sve jasan pokazatelj neprimerenog i nedozvoljenog uticaja politike na medije.
„Drugo, u društvu u kojem različito mišljenje u odnosu na ’službenu verziju realnosti’ rezultira napadima od strane narodnih poslanika vladajuće koalicije i njima bliskih tabloidnih medija, nije čudno što se ove teme ne nalaze u fokusu medija, uz izuzetak jednog dnevnog lista, nekoliko nedeljnika i par profesionalnih televizijskih stanica. Treće, sve navedeno ukazuje na veoma zabrinjavajuće stanje u medijima u Srbiji“, istakao je Majstorović i dodao da bez slobodnih medija koji poštuju principe profesionalnog novinarstva i imaju hrabrost da postave pitanja, građanima Srbije je uskraćeno pravo na objektivno informisanje.
Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka koalicije prEUgovor Jelena Pejić Nikić objašnjava da provladini mediji nadograđuju i šire narative oko ključnih poruka koje im direktno i eksplicitno ili indirektno i diskretno upućuju političari na vlasti.
„Njihov zadatak je da grade dobar imidž tih političara, što podrazumeva i da žmure na svaku kritiku, skretaju pažnju javnosti na druge stvari ili napadaju kritičare. U takvu uređivačku politiku ne uklapa se prenošenje kritičnih navoda iz izveštaja. Ti izveštaji su uglavnom pisani diplomatskim jezikom sa tzv. „konstruktivnom dvoznačnošću“, gde svako može da protumači navode u svoju korist“, izjavila je Pejić Nikić.
Ona dodaje da već dve godine za redom primećujemo da raste kritički ton i direktno ukazivanje na ključne probleme i afere u izveštajima.
„Dok su ranije političari i mediji uglavnom prenosili samo pozitivne ili neutralne delove izveštaja, sada je teško zaobići kritiku u najvažnijim oblastima, te radije te izveštaje ignorišu. Druga strategija je, naravno, stavljanje kritike u kontekst zlonamernosti i paušalnosti EU, kao uostalom i svih domaćih i stranih kritičara zvaničnih politika Srbije“, istakla je Pejić Nikić.
„Političari kao jedini izvor informacija“
Jedan od zaključaka publikacije, takođe, pokazuje da su političari jedini izvor informacija u najčitanijim medijima u Srbiji, što dovodi do toga da građani nemaju priliku da se upoznaju sa različitim tumačenjima izveštaja.
Na pitanje zbog čega su političari jedini izvor informacija provladinim medijima, Majstorović odgovara da bi u ovom slučaju bilo bolje postaviti pitanje zašto većina medija isključivo pozivaju političare da komentarišu ove izveštaje.
“Neosporno je da mediji žele da čuju mišljenje političara na određenu temu. Oni su izabrani od strane građana i trebalo bi da nose najveću odgovornost za vođenje politike. Međutim, odgovornost medija nije ništa manja. Ustav Srbije, član 51 garantuje pravo građana da ’istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju’“, naveo je Majstorović i istakao da je neophodno da mediji budu otvoreniji za stručna, drugačija, kritička mišljenja, koja će omogućiti građanima da dobiju celovitu sliku o stanju države i društvu, kako bi ovaj član Ustava bio u potpunosti primenjen.
On je dodao da je takva praksa uobičajena u zemljama u kojima se poštuju osnovni principi demokratije, a kojim bi trebalo da stremi i rukovodstvo Srbije ukoliko istinski želi da približi zemlju EU.
Pejić Nikić objašnjava da svedočimo politizaciji stručnih tema u raznim poljima, a kada je reč o evrointegracijama, to jeste tema koliko za političare toliko i za stručnjake.
„Političari verovatno govore jezikom koji je razumljiviji za širu populaciju koja nije verzirana za tehničke detalje pristupnog procesa. Nosioci visokih funkcija trebalo bi da u svojoj komunikacionoj strategiji ističu evrointegracije kao strateški prioritet Srbije i da ga argumentuju kako ekonomskim tako i vrednosnim prednostima za Srbiju. Međutim, izveštaj pokazuje da je njihova komunikacija nedosledna i da više odjeknu negativne izjave o EU i politici proširenja“, naglasila je Pejić Nikić i dodala da su građani zbog toga zbunjeni, te nije ni čudo da, prema istraživanju BCBP tek 9% smatra da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije.
Civilno društvo izvor objektivnih informacija
Publikacija ističe da su kritički nastrojeni mediji prenosili ocene Izveštaja od strane organizacija civilnog društva, proevropskih opozicionih političara i u manjoj meri izjave vladinih zvaničnika.
„U ovoj grupi medija naglasak je stavljen na prenošenje direktnih navoda iz Izveštaja Evropske komisije, uključujući i delove koji se tiču političkih kriterijuma, pravosuđa, vladavine prava, borbe protiv korupcije i ostalih ključnih oblasti“, navodi se u publikaciji.
Takođe se primećuje da je ovakva vrsta izveštavanja indikator polarizacije narativa na medijskoj sceni Srbije i nedostatka debate između predstavnika vlasti, opozicije, civilnog društva i građana o izveštaju Evropske komisije kao jednoj od ključnih tema u procesu pregovora.
Pejić Nikić ističe da će, prema novoj metodologiji proširenja EU, EU više pratiti zvaničnu retoriku o pristupanju, jer je to postalo važna tema.
„Naravno, to je samo površina iza koje stoje dublji pokazatelji nedovoljne privrženosti evrointegracijama – u praksi se vidi izigravanje reformi, nazadovanje u ključnim oblastima – što ne bi smelo da se desi u državi koja pregovara o članstvu u EU, krnji Pregovarački tim godinama bez šefa, a pojedinim spoljnopolitičkim aktima Srbija se svrstava u grupu zemalja sa stavovima oprečnim Uniji“, navela je Pejić Nikić.
Majstorović objašnjava da je od suštinskog značaja da građani budu objektivno i pravovremeno obaveštavani o procesu evropskih integracija.
“Potrebno je da građanima budu dostupne informacije o suštini procesa, o postojećim problemima, o neophodnim promenama i šta te promene konkretno znače za njihovu porodicu. U Srbiji građani imaju problem da se adekvatno informišu jer su izvori ograničeni, rečnik integracija nije prilagođen svakodnevnom jeziku (deluje otuđeno), javne debate su retkost, a i kada se održavaju okupljaju uglavnom uži krug istomišljenika i retko kad van većih gradskih naselja”, naglasio je Majstorović.
Postoji izvestan rizik, navodi on, da rezultati ovakvog izveštavanja dobiju svoj “bumerang” efekat i to u nekoj od ključnih faza nastavka procesa pristupanja Uniji.
“Selektivno ili polovično informisanje javnosti ima nedvosmislen uticaj na stavove javnosti o EU i moglo bi da ima značajnu ulogu prilikom opredeljivanja građana na referendumu o pristupanju Uniji. Kada tokom dužeg perioda ne postoji debata zasnovana na svim neophodnim činjenicama i javno iznetim argumentima, bili oni za ili protiv članstva u Uniji, postoji realna opasnost da se stvore ili učvrste predrasude i stereotipi o EU koji mogu uticati na konačan sud građana Srbije”, zaključio je Majstorović.
Evropska komisija jednom godišnje usvaja Paket o proširenju – seriju dokumenata koja obrazlaže pravac politike proširenja Evropske unije i ocenjuje stanje u reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Evropska komisija za svakog kandidata i potencijalnog kandidata za članstvo objavljuje detaljan izveštaj koji sadrži stepen usklađenosti sa evropskim zakonodavstvom u 35 pregovaračkih poglavlja i stepena izgradnje političkih i ekonomskih institucija na osnovu kriterijuma iz Kopenhagena.
Istraživanje pruža odgovor na pitanje koje teme dominiraju u izveštavanju medija o Evropskoj uniji, kao i njihov sadržaj i dominantni narativi. Prilikom istraživanja analizirane su veb stranice ukupno 18 medija, kako najčitanijih, tako i onih koji imaju značajnog uticaja na javni diskurs. Istraživanje je obuhvatilo period od 1. januara do 31. oktobra 2020. godine.