fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Mediji u Srbiji znatno pozitivnije o Kini i Rusiji nego o EU i SAD

BEOGRAD – Praćenje retorike država kandidata prema Evropskoj uniji jedna je od značajnih novina nove metodologije proširenja, koju je lansirala Evropska komisija. Kriza izazvana širenjem koronavirusa, kao i spor odgovor Evropske unije na tu krizu, posebno prema Zapadnom Balkanu, plodno je tlo za znatno nepovoljnije izveštavanje o EU u odnosu na druge aktere poput Kine i Rusije.

To je primetila i Evropska komisija, pa je tako u svom izveštaju konstatovala da je Srbija nastavila da posmatra evropske integracije svojim strateškim ciljem, ali da su po izbijanju pandemije visoki zvaničnici davali izjave koje nisu bile u skladu sa ovim strateškim opredeljenjem.

„Saradnja sa Kinom povećala se tokom krize koronaviusa, koju je obeležila prokineska i evropskeptična retorika visoko rangiranih državnih zvaničnika“, navela je u izveštaju Evropska komisija.

Na osnovu rezultata Medijskog monitoringa stranog uticaja u Srbiji za 2020. godinu, CRTA je istakla da su Evropska unija, Amerika, Rusija i Kina u domaćim medijima u 2020. godini uglavnom spominjani u neutralnom tonalitetu, ali da je primetno da su objave sa pozitivnim tonalitetom predominantno bile rezervisane za Rusiju i Kinu, a one sa negativnim za EU i Ameriku.

„Predstavljanje aktera u pozitivnom ili negativnom tonalitetu može imati više uticaja na kreiranje javnog mnjenja i narativa u odnosu na izveštavanje u neutralnom tonu. Ovo su rezultati analize koju je CRTA uradila na osnovu jednogodišnjeg praćenja najgledanijih, najčitanijih i najuticajnjih medija”, navode iz CRTA-e.  

Analiza je obuhvatila oko 36 hiljada medijskih objava o stranim akterima (Evropskoj uniji, Americi, Rusiji i Kini) koje su zabeležene u vestima i jutranjim programima televizija sa nacionalnom frekvencijom: RTS, Pink, Prva, Happy, portalima: blic.rs, b92.net, kurir.rs, telegraf.rs i novosti,rs, kao i dnevnim listovima Blic, Kurir, Večernje novosti i Informer.

“U trećini medijskih objava o Rusiji, ta zemlja je predstavljena u pozitivnom kontekstu, a u 9 odsto negativno, dok je Kina u četvrtini objava prikazana pozitivno a u 15 odsto negativno. Kada je reč o tonalitetu spominjanja Evropske unije i Amerike rezultati su drugačiji jer su one češće predstavljene u negativnom tonalitetu nego pozitivnom. Evropska unija je u 8 odsto objava navođena pozitivno a u 14 negativno dok je Amerika duplo više predstavljena u negativnom kontekstu (21 odsto objava) nego u pozitivnom (12 odsto objava)”, pokazuju rezultati sprovedenog monitoringa.

Kako CRTA navodi, najveći broj pozitivnih objava o Rusiji zabeležen je u decembru prilikom posete ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova Srbiji i dostave ruske vakcine “Sputnik V”, dok je Kina najpozitivnije navođena tokom vanrednog stanja i pružanja zdravstvene pomoći Srbiji.

BIRODI: EU negativnije predstavljena od Rusije i Kine

“Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe. Ako ne možete da nam date ono što nam treba, slobodno sačuvajte ono što nam ni malo nije potrebno”, reakcija je ministra unutrašnjih poslova u Vladi Srbije Aleksandra Vulina, na kritike koje su poslanici EP izneli u amandamnima na izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika.

Neočekivano loše funkcionisanje COVAX mehanizmaza nabavku vakcina za Zapadni Balkan koji finansira Evropska unija nova je prilika da se o Evropskoj uniji o javnosti govori negativno.

Kako je pokazao monitoring Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) u periodu od 1.12.2020. do 31.1. 2021. Evropska unija predstavljena je neutralno, a to znači da se o akterima izveštava na nivou činjenica i bez promocije.

Zoran Gavrilović iz ove organizacije za EWB  napominje da iako se radi o neutralnom tonu, nalazi ipak pokazuju da je Evropska unija u srpskim medijima predstavljena negativnije od Rusije i Kine.

“BIRODI ima monitoringe na osnovu kojih možemo govoriti o jasnom trendu izveštavanja na nivou centralnih informativnih emisija. S jedne strane, imamo dominantno pozitivno izvestavanje o Rusiji gde je u fokusu pozitivnog izveštavanja Vladimir Putin. Može se reći da je to izveštavanje o vlasti Putina i državnim organima Rusije. O društvenom i političkom, a posebno opozicionim, životu u Rusiji u centralnim informativnim emisijama u Srbiji skro da nema  informacija. Isto vredi i za medijsku prezentaciju Kine. Njeni akteri, posebno ambasadorka Kine u Srbiji, su pozitivno predstavljani”, ističe Gavrilović.

Gavrilović ocenjuje da je ovakvo izveštavanje sa jedne strane plod slabih rezultata Srbije na putu ka Evropskoj uniji, ali da u Srbiji postoji deo medija koji su otvoreno antievropski orijentisani pa tako svojom uređivačkom politikom stvaraju negativni medijski ambijent za EU.

“Vlada Srbije putem medija nad kojima ima kontrolu pokušava da loš rezultat u evropskim integracijama “zamagli” narativom da je EU u krizi i da EU nameće uslove, odnosno zahteve Srbiji iako se radi o neophodnim reformama kako bi Srbija postala deo demokratskog društva”, kaže Gavrilović.

Na pitanje kakav uticaj na stavove građana prema EU ostavlja ovakav tonalitet u predstavljanju Unije u medijima, Gavrilović navodi da istraživanja BIRODI-ja pokazuju da EU nema adekvatnu medijsko-komunikacionu strategiju, te da građani zapravo u nemaju adekvatnu sliku oko donatorske podrške koju Evropska unija daje Srbiji.

“Ovo nema uticaj ne samo stav prema EU, već i spremnost da građana da podrže reforme koje podrazumevaju EU integracije. Medijska slika EU u Srbiji je u direktoj vezi sa spremnosti građana ne samo da podrže EU integracije, već da prepoznaju svoj interes i izvrše pritisak na vlast da ubrza EU proces”, zaključuje Zoran Gavrilović.

Povezani članci

Reljić: Balkanu treba više novca iz EU fondova

EWB

“Sadašnji tempo pregovora nedovoljan za članstvo 2025.”

EWB

Podrška Mogerini ubrzanju puta Srbije ka EU

EWB