BEOGRAD – Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak ocenio je da je izveštaj Evropske komisije realan, jer je notirao sve ono što se u Srbiji dogodilo tokom prethodne godine.
“Izveštaj je realan, Evropska komisija notirala je sve ono što se u Srbiji dogodilo. Izveštaj je ‘uhvatio’ sve tendencije i pokazao da poslednje godine Srbija nije ostvarila napredak, sa izuzetkom ekonomskih kriterijuma”, rekao je Vladimir Međak za Njuzmaks.
On je istakao da Srbija ne samo da ne ispunjava postojeća merila, već da dobija i dodatne parametre.
“Mi smo zbog svog ponašanja dobili dodatne parametre i merila za ocenu da li smo spremni za članstvo. U budućnosti Evropska komisija pratiće i retoriku prema Evropskoj uniji jer je primećeno da vlada deklarativno vodi proevropsku politiku, ali u isto vreme i antievropsku kampanju”, naveo je potpredsednik EPuS-a.
Prema njegovim rečima, novitet u ovom izveštaju je otvorenije pominjanje vraćanje procesa unazad, odnosno reverzibilnost.
“Ono što EU prati je tzv. klauzula o balansu. Ako ne postoji dovoljan napredak u poglavljima 23 i 24, u slučaju Srbije i u poglavlju 35, ili postoji nazadovanje, dolazi do stvaranje dizbalansa u odnosu na napredak u ostalim poglavljima. Tada može doći do suspenzije pregovora. Crna Gora je ovu klauzulu ispunila, dok je Evropska komisija za Srbiju ocenila da je u ovom trenutku klauzula ispoštovana”, objasnio je Međak, dodajući da je ovo “upozorenje Evropske komisije pred isključenje”.
On je zaključio da je 2026. kao godina u kojoj Srbije može da pristupi EU nemoguća, kao i da se Srbiji više “smeška” suspenzija i neotvaranje poglavlja do daljeg nego 2026.
Minić: Izveštaj u nekim sektorima oštriji nego prošlogodišnji
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Jelica Minić, govoreći o izveštaju Evropske komisije za N1, ocenila je da je već u prošlogodišnjem izveštaju jezik Komisije o napravljenom progresu bio oštriji.
“Ovog puta u nekim domenima, nekim sektorima, taj jezik je još oštriji u kritikama. Mora se voditi računa, uvek postoji diplomatski rečnik, jer treba pregovore nastaviti”, rekla je Minić.
Prema njenim rečima, Srbija ne može da pobegne od geografije, niti se može integrisati u regionalne, kineske, ruske ili američke aranžmane, zbog toga što je Evropska unija za Srbiju prirodni prostor.
“Naš prirodni prostor je EU i mi smo potpuno okruženi zemljama EU i sada zemljama članicama NATO, od toga pobeći ne možemo”, izjavila je ona.
Mišljenja je da je jedan od glavnih nedostataka u radu Ministarstva za evropske integracije, ali i ukupno vlasti i administracije u Srbiji, bio nedostatak komunikacije.
“To nije samo naš problem, ali u Srbiji je to vidljiv problem. Deklarativno, naši političari se izjašnjavaju u prilog evropske integracije Srbije, ali se to ne bi mogli reći po pisanju medija. Veliki deo medija koji su kontrolisani od strane vlade zapravo piše protiv EU i protiv evrointegracija, tekstovi su prepuni kritika EU… Neodstatak komunikacije je ocenjen svojevremeno i u novoj Strategiji proširenja EU 2018. godine, pa potom i drugim dokumentima koji su se pojavljivali”, rekla je ona.
Za Minić je posebno interesantan ekonomski paket koji je došao zajedno sa izveštajem Evropske komisije.
“U javnosti su bila očekivanja, velike pare, veliki investicioni paket, međutim, ovo je više definisanje vrlo jasnog koloseka, kojim ne samo Srbija, nego i ostale zemlje Zapadnog Balkana treba da idu i za šta će dobiti podršku EU i to je vrlo striktno definisano. To nisu gole instrukcije EU, to je jedan interaktivni proces, ali je EU precizno definisala gde će ona dati podršku”, kaže.
CRTA: Ocena Evropske komisije opravdana kritika stanja demokratije u Srbiji
U izveštaju se naglašava kontrast između deklarativne privrženosti pristupanju Evropskoj uniji i ponašanja vlasti a politički kriterijumi dobijaju sve veći prostor u oceni napretka Srbije.
Crta ističe da se na izborni proces i funkcionisanje parlamenta ne sme gledati samo kao na formalne preduslove pristupanja Evropskoj uniji, već kao na ključne procese koji utiču na svakodnevni život svih građana Srbije.
Iz ove organizacije su poručili da iako su napravljeni izvesni pomaci ka popravljanju izbornih uslova, i dalje postoje dugoročni problemi sa izbornim procesom, a dodatno se postupalo protivno evropskim standardima kada su ključni elementi izbornih zakona menjani neposredno pred izbore.
Dajući takvu ocenu izbornog procesa, EK ističe hitnu potrebu za ozbiljnim i suštinskim dijalogom o kvalitetu izbornog procesa, smatraju oni.