A. Joksimović: Širenje Šengena korisno za Srbiju

Aleksandra Joksimović; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BEOGRAD – Širenje Šengena na tri srpska suseda, Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, neće značiti nikakve „barikade“ na granicama naše zemlje, već, naprotiv, brojne pogodnosti, poput bržeg i jeftinijeg transporta robe prilikom izvoza, saglasni su sagovornici Tanjuga.

Šengen zona, prostor unutar Evropske unije u kojem nema granične kontrole, mogao bi, prema navodima Evropskog parlamenta na sednici u Strazburu, do 2019. godine da se proširi i na naš „najbliži komšiluk“ što prema rečima predsednika Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka, ne treba nikoga da plaši.

„Svi koji su putovali u Mađarsku osetili su šta znači prelaziti šengenski granicu.

Kakva je sada prema Mađarskoj, takva će biti granica prema Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj“, kaže Međak i dodaje da bi jedino moglo doći do pojačane granične kontrole na manjim graničnim prelazima.

“ I to se sve može rešiti, kao što se rešilo sa Mađarskom otvaranjem dodatnih malih graničnih prelaza“, uveren je Međak.

Kao posebnu korist širenja Šengena, Međak vidi to što na putu ka Zapadnoj Evropi više nehemo imati dve granice – jednu između Srbije i EU i drugu između Hrvatske i Slovenije.

„Prva i poslednja ganica EU biće granica Srbije i Hrvatske“, kaže.

Jednom kada se uđe u Hrvatsku, može se putovati bilo gde bez kontrole, što je, prema Međakovim rečima, značajno zbog izvoza.

„Nama 75 odsto izvoza na putu ka EU fizički ide preko graničnog prelaza sa Hrvatskom jer ulaskom Hrvatske u Šengen gubimo jedno mesto gde se naša roba zaustavlja i kontroliše između Hrvatske i Slovenije i samim time to će smanjiti transport i putovanje“, objašnjava Međak.

Svakako, uvođenje Šengena donosi više koristi nego štete, ocenjuje, a Srbiji je i sam Šengenski sporazum, kada je ratifikovan, doneo korist jer je već tada „skratio put“ robi koja se izvozi do Nemačke i Italije koje su najbitniji trgovinski partneri Srbije u EU.

„Mi bismo da nema Šengena, imali granicu Srbija-Hrvatska, Hrvatska-Slovenija, Slovenija-Italija ako bismo išli u Italiju, a ka Nemačkoj bismo još dodali granicu Slovenija-Austrija i Austrija-Nemačka, što znači da smo mi uvođenjem Šengena izgubili pet granica, sada gubimo još jednu“, objasnio je Međak i dodao da će i poslednja granica biti ukinuta kada Srbija uđe u Šengenski prostor.

I direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je saglasna da od širenja Šengen zone nipošto ne treba strepeti.

„Za građane Srbije ovakva vrsta proširenja i ulaska naših suseda u punu Šengensku zonu ne znači ništa, odnosno može biti samo prednost“, smatra Joksimović.

To jedino znači, objasnila je, da su tri susedne zemlje uspele da se usklade sa zakonodavstvom i propisima EU.

„Uskladili su tehnologije koje omogućavaju koordinaciju vezanu za šengenski informacioni sistem koji podrazumeva razmenu informacija u vezi sa osobama sa poternica, sa vozilima koja su kradena…“, rekla je direktorka Centra za spoljnu politiku i dodala da je ta razmena informacija važna za funkcionisanja spoljne granice EU.

To se dešava sad, godinama nakon njihovog ulaska u EU, zato što samo njihov ulazak u članstvo, objasnila je, nije podrazumevao da su ispunile kriterijume Šengenskog sporazuma.

„U međuvremenu je došlo do ove vrste usklađivanja i to znači da će one sada adekvatno braniti spoljne granice EU“, navodi Joksimović i dodaje da to građanima Srbije ne znači apsolutno ništa, čak može da bude prednost znajući koliko će to skratiti put.

„Ako su naši građani putovali iz Beograda u Italiju, prelazili su granicu Hrvatske, ali znaju da to nije bila jedina granica, postojala je i granica sa Slovenijom, jer je Slovenija odavno te kriterijume ispunila i ona se smatrala odbrambenom granicom EU“.

U ovom trenutku, ta granica će verovatno nestati, ističe, ali to, ističe, ne podrazumva ni pojačanje kontrole na granicama ka EU za građane Srbije.