fbpx
European Western Balkans
Politika

Međak: Resor proširenja ne treba da dobije zemlja koja se graniči sa Zapadnim Balkanom

Vladimir Međak; Foto: EWB

BEOGRAD – Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje za naš portal da  je najbolje da resor proširenja u novom sazivu Evropske komisije ne dobije nijedna zemlja koja se graniči sa regionom Zapadnog Balkana, “niti ima interesa na Zapadnom Balkanu”.

“Imamo negativna iskustva sa poslednja dva komesara za proširenje – Varheljijem iz Mađarske i Hanom iz Austrije, gde je nacionalna vizura i politika imala značajan uticaj na njihov rad”, kaže Međak, komentarišući tvrdnje portala Euractiv da će resor proširenja i susedske politike biti najtraženiji posao u novom sazivu Evropske komisije.

Podsetimo, Euractiv navodi, na osnovu nezvaničnih informacija dobijenih iz diplomatskih krugova u Briselu i državama EU, da su za resor proširenja zainteresovane zemlje članice kao što su Austrija, Švedska i Grčka.

Međak za EWB dodaje da bi bilo značajno da taj resor dobije država koja “evropskim vrednostima, definisanim članom 2 Ugovora o EU, pri čemu  mislim prvenstveno na demokratiju i vladavinu prava, pridaje veliki značaj”.

“U toj situaciji bi se moglo očekivati da ne bi više bilo igranja sa demokratijom i vladavinom prava i njihovog ozbiljnog narušavanja u državama kandidatima, pre svega mislim na Srbiju, a da komesar za proširenje nastavlja da priča o napretku na putu ka EU bez ikakvog osvrta na probleme”, objašnjava naš sagovornik.

Međak izražava nadu da se “takva mimikrija koju smo imali poslednjih 5-8 godina neće nastaviti a na to može značajno uticati komesar za proširenje”.

“Ponavljam, Srbija je tokom pristupnih pregovora izgubila status demokratske i slobodne države i zabeležila sunovrat po pitanju korupcije i slobode govora, a da ni jedan od dva komesara za proširenje u tom periodu (2014-2024) nije reč o tom rekao izvan floskularnih poruka o značaju demokratije”, smatra  Vladimir Međak.

Prema Međakovom mišljenju: “Zaista je jedinstvena situacija da država kandidat za članstvo u EU vodi anti-EU kampanju u medijima i flertuje sa članstvom u BRIKS-u a da Evropska komisija povećava sredstva izdvojena za takvu državu i priča o ubrzanju pristupanja EU. To je nezabeležena situaciji u istoriji proširenja EU od 1973, godine naovamo. Zato je pitanje resora za proširenje od presudnog značaja, ukoliko želimo da Srbija zaista postane članica EU a ne da samo simuliramo proces kao do sada”.

Podsetimo, i nemačka analitičarka Johana Dajmel ocenila je za EWB da je veoma važno da resor u EK koji se odnosi na proširenje preuzme “država koja nije pristrasna, koja je politički i diplomatski iskusna, i koja se jasno zalaže za evropske vrednosti”. Prema mišljenju Dajmel, Švedska bi bila “dobar kandidat”.

Ocenjujući rad Olivera Varheljija, koju je funkciju komesara za proširenje i susedsku politiku, obavljao u proteklih pet godina, Johana Dajmel je konstatovala da je on “sprovodio ne-proširenje, od čega su, takođe, imale koristi neke druge države članice EU, jer nije postojala ambicija u velikom delu EU da se postigne konkretan napredak u proširenju”.

Povezani članci

Deklaracija iz Atine: Podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine, potrebna nova energija za proširenje EU

EWB

Vučić i Varhelji obišli radove na izgradnji dečje bolnice “Tiršova 2”

EWB

Vanredni izbori na Kosovu najverovatnije u septembru

EWB