fbpx
European Western Balkans
Politika

Međak: Vladavina prava mora ostati ključni uslov, EU da pokaže da je pristupanje izvesna stvar

Debata "Proširenje EU na Zapadnom Balkanu u vreme neizvesnosti“, Foto: FoNet

BEOGRAD – Vladavina prava mora ostati ključni uslov za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije, ali mora Unija napraviti veliki gest i pokazati da je priključenje izvesna stvar u određenom periodu ako zemlje regiona odrade svoj posao, izjavio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, prenosi FoNet. 

Međak je, u debati „Proširenje EU na Zapadnom Balkanu u vreme neizvesnosti“, podsetio da proces priključenja Srbije traje 20 godina, a  da stvari su se mnogo promenile.

Prema njegovim rečima, nacionalizam je alternativa EU, a Srbija tu alternativu živi od 1991. godine.

Međak je obasnio da bez obzira na krizu COVID-19, EU ima alate, mogućnosti i znanje šta je sve potrebno za proces proširenja, ali je političko pitanje da li to želi. On je upozorio i da je sada 2021. godina, a po tempu kojim se sprovodi proširenje – i ova decenija bi mogla biti izgubljena.

Naučni saradnik Instituta za međunarodne poslove iz Rima Mateo Bonomi, uključujući se na konferenciju videolinkom, ukazao je da je pandemija samo ogolila ono što je prisutno – otpor prema procesu proširenja.

“Status kvo na Zapadnom Balkanu postoji. Volja za reformama nije podsticana i vidimo sa strane Evropske komisije da nuđenje evropske perpektive za Zapadni Balkan nije dovoljno, već samo služi da region bude miran”, rekao je Bonomi.

Dugoročno, naveo je, to može da podrije kredibitet EU u regionu.

Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović je istakao da bi neko sa pravom mogao postaviti pitanje kako su Mađarska i Poljska deo EU, a to ne mogu Srbija, Severna Makedonija ili Crna Gora.

“Posebna anomalija je nastala 2004. godine ulaskom Kipra, pa je opravdano pitanje – zašto oni, a Bosna i Hercegovina ne”, rekao je Jović i naveo da se zalaže za realističniji pristup EU, odnosno ponovo razmatranje kriterijuma za članstvo u Uniji.

“U interesu EU je da što pre primi zemlje Zapadnog Balkana, sve zajedno”, smatra Jović i navodi da u EU nema dovoljno političke volje za to i da teret odgovornosti nije na EU institucijama, već zemljama članicama, u kojima raste ksenofobija i nacionalizam.

Jović je naglasio i da je štetno da zemlje Zapadnog Balkana postavljaju jedna drugoj prepreke, a posbno nije dobro da ih postavljaju same sebi i klize u autoritani, konsolidovani nacionalizam.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić istakla je da će ta organizacija obeležiti 30 godina predanog rada na približavanju EU, ali da se isto može postaviti pitanje da li je njihov posao bio uzaludan, a cilj nedostižan.

Ona je navela deo iz radnog dokumenta o kojem se govori u debati u kojem se navodi da „nema jasnog puta napred, a region odlikuje društveno-ekonomska entropija i političko nazadovanje“.

Povezani članci

Bjornstad: Usklađivanje politike sa EU dovodi investitore

EWB

Dačić: Trajno rešenje za Kosovo je “vin-vin” kombinacija

EWB

Kern: Ubrzati pristupni proces Srbije

EWB