Prošlo je više od tri meseca od kada je Tanja Miščević, dotadašnja šefica pregovaračkog tima za vođenje pregovora sa Evropskom unijom, napustila ovu dužnost. Dok je poznato da je Miščević prešla na novu funkciju zamenice generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC), novi šef pregovaračkog tima do sada ne samo da nije imenovan, već Vlada, koja je zadužena za imenovanje novog šefa pregovaračkog tima, nije objavila ni ko su kandidati za upražnjenu poziciju.
European Western Balkans nije dobio odgovor iz Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić o tome da li je procedura za izbor novog šefa pregovaračkog tima pokrenuta.
Pregovarački tim formiran je 2013. godine, sa zadatkom da koordinira i vodi proces pregovora sa EU, u skladu sa osnovom za vođenje pregovora koju utvrđuje Vlada Srbije, a takođe u skladu sa Pregovaračkim okvirom, koji sastavlja Evropska komisija.
U godini kada je Francuska pokrenula predlog o reformi metodologije pristupanja za za zemlje kandidate, zemlja je ostala bez glavnog pregovarača uslova pod kojima Srbija treba da usvoji, implementira i izvrši reformu podeljenu u 35 pregovaračkih poglavlja.
“Činjenica da je funkcija šefa pregovaračkog tima upražnjena već tri meseca pokazuje da proces pristupanja Srbije EU trenutno nije na listi prioriteta zvaničnog Beograda, uprkos mnogo puta proklamovanom stavu da je pristupanje “evropskoj porodici naroda” jedan od strateških ciljeva”, ocenjuje za European Western Balkans savetnik za javne politike Beogradske otvorene škole Vladimir Pavlović.
On podseća da neizvesnost u vezi sa tim kada će biti izabran novi šef tima nije ni izdaleka jedino pitanje u kojem Srbija odstupa od očekivanog tempa adresiranja problema kada su u pitanju evropske integracije.
“To što Srbija još uvek nije izabrala novog šefa pregovaračkog tima nije u velikoj meri uticalo na sam tempo, sadržinu i rezultate pristupnih pregovora, jer su oni već usporeni nedovoljno dobrim rezultatima u primeni već usvojenih pravnih tekovina EU, nezadovoljavajućim tempom otvaranja novih pregovaračkih poglavlja, kao i turbulentnim dešavanjima u samoj EU tokom 2019. godine”, smatra Pavlović.
O tome da se Srbija suočava sa ozbiljnim kašnjenjima, kao i da je neophodno je da ubrza reforme u oblastima pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, u svom poslednjem izveštaju o stanju u poglavljima 23 i 24 ocenila je i Evropska komisija.
“S obzirom na stanje u ovim poglavljima, koja se smatraju kičmom evrointegracija, Savet EU dao “zeleno svetlo” za otvaranje samo jednog poglavlja Srbiji, iako su srpske vlasti u više navrata poručile da su za otvaranje spremna još tri poglavlja”, podseća u razgovoru za EWB novinarka dnevnog lista Danas Marija Stojanović.
Pošto za imenovanje novog šefa pregovaračkog tima nije potrebno sprovesti konkurs, sagovornici EWB naglašavaju da na ovu poziciju ne bi smela da se postavi osoba zbog čisto političkih zasluga.
“Mandat pregovaračkog tima i šefa koji njim rukovodi je takav da je od neosporne važnosti da ovu funkciju obavlja profesionalac koji poseduje dovoljno stručnih, tehničkih znanja i dovoljno iskustva u samom procesu pristupnih pregovora, transponovanja i primene pravnih tekovina EU, neko iskusan i kompetentan u oblasti EU”, ističe Pavlović.
On podseća da je Tanja Miščević pre pozicije šefice pregovaračkog tima bila Direktorka Kancelarije za evropske integracije, članica vladinog pregovaračkog tima za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao i šefica pregovaračkog tima Vlade za zaključenje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Srbije i EU. Uz sve navedeno ona je i fakultetski profesor koji se bavi evropskim integracijama i na akademskom nivou.
“Možda je od činjenice da već tri meseca nemamo ključnog pregovarača na ekspertskom nivou više poražavajuće to da nemamo nikakve naznake ko bi novi šef pregovaračkog tima mogao biti niti koji su to kandidati koji bi mogli da zauzmu ovu odgovornu i prestižnu funkciju”, ističe Pavlović.
Marija Stojanović ocenjuje da ne treba otpisati ni mogućnost da ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović preuzme i funkciju “glavnog pregovarača” sa Briselom. Ipak, vrlo je moguće je da ćemo na postavljanje novog šefa pregovaračkog tima morati da sačekamo do nove podele nakon izbora na proleće.
“Može se vrlo lako desiti da pozicija ključnog pregovarača sa Evropskom unijom u procesu pristupnih pregovora postane i deo podele postizbornog kolača, u kom slučaju ćemo se dodatno načekati dok ovo pitanje ne dođe na dnevni red”, saglasan je Pavlović, dodajući da bi toliko čekanje predstavljalo poražavajuć scenario.
“Ako se imaju u vidu dinamične promene unutar EU kada je u pitanju preispitivanje suštine politike proširenja i načina na koji će ona biti (re)definisana i primenjena u praksi prema ovom regionu. U sveopštoj kakofoniji kada je u pitanju dalja sudbina i dinamika procesa proširenja i samih pristupnih pregovora, glas profesionalca sa kredibilitetom koji počiva na znanju i iskustvu u procesu primene evropskih standarda i vrednosti u praksi će se sigurno dalje čuti od glasa osobe postavljene po kriterijuma političke podobnosti i partijske odanosti”, zaključuje Pavlović.
Da popuniti ovu poziciju neće ni biti lako ukazuje i tendencija da kvalitetni kadrovi, a naročito oni koji se bave evropskim integracijama, učestalo napuštaju državnu upravu poslednjih godina zbog neadekvatnih uslova rad i nepoželjnog političkog pritiska, podsećaju iz Centra za evropske politike.
Prema istraživanju koje je CEP sproveo 2017. godine, više od 50 odsto državnih službenika angažovanih na poslovima evropskih integracija i upravljanja EU projektima izrazilo je nezadovoljnost uslovima rada i reklo da planira da napusti upravu ako se nešto ne promeni.