BRATISLAVA – Geopolitički savez s Rusijom nije najbolje rešenje za Zapadni Balkan, smatra viši saradnik slovačkog Instituta za politiku GLOBSEC Danijel Milo, koji postavlja pitanje da li će pojačana bezbednosna ili vojna saradnja s Rusijom doneti koristi srpskim građanima, ili će pak biti izvor regionalne nestabilnosti.
*Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
“Ako pogledate mapu – Srbija je skoro okružena zemljama članicama NATO-a. U takvoj situaciji, da li je dočekivanje ruskih vojnika i ruskih vojnih objekata zaista najbolji način da povećate bezbednost?”, kaže Milo za portal European Western Balkans.
Ovaj bivši savetnik Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava rekao je za EWB, na marginama nedavno održanog Foruma GLOBSEC 2017. u Bratislavi, i da sa Zapadnog Balkana stižu “zabrinjavajući signali” kad je reč o demokratiji, medijskim slobodama i vladavini prava.
“Izgledi za pridruživanje EU i NATO-u za neke zemlje izgleda da blede, što ima veoma negativan uticaj na društva, ali i političku situaciju u tim zemljama”, navodi on.
Prema njegovim rečima, gubitak realnih šansi u narednih par godina za pridruživanje EU ili NATO-u mogao bi tim zemljama da lako donese skliznuće u haos i ekstremni nacionalizam kakvi su obeležili 1990-te.
Kao najnestabilnije zemlje u regionu navodi Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, a istovremeno upozorava na opasnost od vaskrsnuća priča o “Velikoj Albaniji” i “Velikoj Srbiji” koje su u prošlosti dovele do krvoprolića.
Govoreći o ključnim bezbednosnim izazovima u regionu Zapadnog Balkana, slovački ekspert posebno izdvaja nesrazmerno veliki broj ljudi iz regiona koji se pridružuju sukobu u Siriji.
“Kada se ti ljudi vrate u zemlje iz kojih potiču, one će se naći u istoj situaciji kao Belgija, Holandija ili Britanija, Francuska, pri tom bez primene svih onih kontramera koje su prisutne u zapadnoevropskim zemljama”, upozorava Milo.
Ovaj ekspert za ekstremizam, sajber mržnju, međunarodne ekstremističke mreže i korišćenje propagande od strane spoljnih aktera, kao možda još veću pretnju, vidi povećanu polarizaciju u društvima i propast postkonfliktnih procesa pomirenja u nekim zemljama.
Upitan da li, kao autor članka o povezanosti Rusije s krajnje desničarskim političkim akterima u Slovačkoj, smatra da postoji vrsta sličnog pristupa Rusije u pogledu zemalja Zapadnog Balkana, Milo odgovara potvrdno.
“To je model koji primećujemo širom centralne i istočne Evrope, Balkana, ali i u baltičkim zemljama. Rusija pokušava da iskoristi različite domaće aktere, bilo ekstremne političke aktiviste ili paravojne grupe, da poveća svoj uticaj u određenoj zemlji”, kaže Milo.
On ističe da će uspešan proces integracije Crne Gore u NATO biti signal drugim zemljama u regionu da “igranje s težnjama ka bližoj geopolitičkoj alijansi ili saradnji sa Rusijom zapravo nije najbolje rešenje za njihovu budućnost”.
“Ako pogledate mapu regiona, videcete da je – izuzev Srbije i BiH, i Makedonije koja je poseban slučaj iz istorijskih razloga – NATO pokrio ceo region. Rusi su i te kako toga svesni i zato su pokušali da raznim sredstvima i metodama spreče pridruživanje Crne Gore NATO-u”, navodi Milo.
On, međutim, konstatuje da je Srbija jasno rekla da želi da bude deo EU, ali ne i deo NATO-a.
“Postoje istorijski, kulturni, pa čak i verski razlozi za to, i niko ne bi trebalo da bude prisiljavan da uđe u NATO”, zaključuje slovački ekspert.