fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

“Mini Šengen” – skromni rezultati i neizvesna budućnost

Sastanak lidera Srbije, Severne Makedonije i Albanije; Foto: Predsednik.rs / Tanjug

Lideri Severne Makedonije, Albanije i Srbije sastaće se 28. i 29. jula u Skoplju, gde će se razgovarati o inicijativi “Mini Šengen”. Na ovom sastanku, kako je najavljeno, očekuje se da bi pored potpisivanja tri sporazuma, i ime same inicijative trebalo da bude promenjeno.

I posle gotovo dve godine od prvog sastanka premijera Zorana Zaeva i Edija Rame i predsednika Aleksandra Vučića u Novom Sadu velike nejasnoće oko “malog Šengena” ne prestaju. Jedni ocenjuju da je ova inicijativa samo zamena za nedostatak posvećenosti EU regionu, pristalice je vide kao političku potporu regionalnoj integraciji, a kritičari kao jeftini politički trik koji bi dobro izgledao na papiru. Do danas, nije se mnogo stvari promenilo.

Šta je do sada sprovedeno?

Ono što se iz medija zna jeste da su u  novembru prošle godine,  Vučić i Rama potpisali sporazum koji je građanima Srbije i Albanije omogućio ulazak na teritoriju druge zemlje sa važećom biometrijskom ličnom kartom. Ovaj međudržavni sporazum između dve zemlje viđen je kao prvi konkretan potez u dugogodišnjoj saradnji.

Na istom sastanku lideri Albanije, Severne Makedonije i Srbije potpisali su memorandum o saradnji u borbi protiv pandemije COVID-19. Prema memorandumu, tri zemlje će sada deliti informacije o virusu, a negativni PCR testovi neće biti potrebni za putovanja između tri zemlje. Pored toga, memorandum predviđa da će, ukoliko se građani jedne države zaraze tokom posete drugoj zemlji, moći da se leče besplatno.

Pored toga, u okviru “Mini Šengena” potpisan je sporazum između carinskih uprava Severne Makedonije i Albanije o sistemu “sve na jednom mestu” na graničnom prelazu Kjafasan, a sa Srbijom na graničnom prelazu Tabanovce, a sve sa ciljem da postane sistem dvadesetčetvoročasovnog prelaza.

Ardijan Hačkaj, izvršni direktor Centra za saradnju i razvoj (CDI) iz Tirane, za EWB ocenjuje da je u ovom trenutku teško oceniti konkretne učinke, jer ne postoje javno dostupni radni papiri, akcioni planovi i druge referentne vrednosti.

“Nemoguće je dati informisan odgovor na pitanje kakvi su dometi onoga što je do sada postignuto, jer ne postoje javno dostupni radni papiri, akcioni planovi, strategije, troškovi ili referentne vrednosti. Jedino što možemo da vidimo, kao novina ove inicijative, jeste posvećenost političkih lidera uključenih u ovu ideju”, kaže Hačkaj.

On napominje da ne postoje nikakva merila koja bi omogućila da neko ozbiljno i nezavisno prati domete i dostignuća ove teme, dodajući da je za sada “mini Šengen” čisto politička inicijativa.

Marko Savković iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo za EWB ističe da su dometi postignutih dogovora za sada ograničeni, dodajući da je ovoj inicijativi potrebno nešto ambiciznije.

“Dometi do sada postignutih dogovora i dalje su ograničeni, mada perspektiva postoji. Imamo jedinstveni granični prelaz sa Severnom Makedonijom, pomenut režim prelaska granice sa ličnim kartama, a sada je potrebno nešto još ambicioznije, kao signal posvećenosti i ozbiljnosti”, kaže Savković.

“Mini Šengen” i druge regionalne inicijative – staro za novo

Kako je naš portal ranije pisao, neki eksperti za regionalna pitanja ne prezaju od toga da inicijativu okarakterišu kao nepotrebnu, kao politički manevar koji se koristi za stvaranje slike o dobrosusedskim odnosima pred Evropskom unijom.

Razlog za to leži u tome što su ideje “Mini Šengena” već sastavni deo ranijih inicijativa. Jedna od njih je Višegodišnji plan za regionalno ekonomsko područje (MAP REA), koji je ustanovljen na samitu u Trstu 2017. godine, u okviru Berlinskog procesa. Kao što je naš portal ranije pisao, ciljevi “mini Šengena” i MAP REA su se u velikoj meri preklapali, sa tim da od početka REA okuplja svih 6 država Zapadnog Balkana.

MAP REA, čijim razvojem koordiniše Savet za regionalnu saradnju (RCC) pokrenut je na zahtev lidera Zapadnog Balkana, što je podržala i Evrposka komisija, a ima za cilj da omogući nesmetan protok robe, usluga, kapitala i visoko kvalifikovane radne snage, čineći region privlačnijim za investicije. Jedan od najopipljivijih i najvidljivijih rezultata REA-e je verovatno ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu 1. jula 2021.

Na Samitu Berlinskog procesa u novembru 2020. u Sofiji, zapadnobalkanski lideri su podržali Akcioni plan za stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM), koji će kao i “Mini Šengen” i MAP REA biti zasnovan na četiri pomenute slobode. Kako su tada iz RCC rekli za EWB, “Mini Šengen” je doneo političku dinamiku, usredsređenu na ono što su ključni ciljevi REA i predložio nekoliko praktičnih intervencija za ekonomije Zapadnog Balkana, što je sada u potpunosti integrisano u CRM.

“CRM usmerava i integriše sve programe koji su došli iz inicijative “mini Šengen”. CRM je šira i sveoubuhvatniaj inicijativa koja razrađuje i druga područja poput digitalne transformacije, industrije i inovacija”, izjavili su iz RCC za EWB. 

Neki od ciljeva koje CRM ima su zajednički granični prelazi i ubrzana implementacija programa olakšavanja trgvoine, razvoj regionalne automobilske i poljoprivredno – prehrambene industrije, a takođe je planirana u okviru CRM-a promocija Zapadnog Balkana kao regionalne turističke destinacije.

Kakva je budućnost “Mini Šengena”?

Izvršni direktor BFPE Marko Savković za EWB objašnjava da je potreba saradnje poslovnih zajednica u regionu stvarna.

“Postoji jasan interes poslovne zajednice na Zapadnom Balkanu da se uklone prepreke trgovini i da dođe do “šireg pula” radne snage i otvore tržišta za proizvide koji su konkurentni. U teoriji, svi su na dobitku”, kaže Savković.

Prema njegovim rečima, ako se teži jedinstvenom tržištu, onda je reč o nadogradnji zone slobodne trgovine kakva već postoji u vidu CEFTA-e.

“Sjajno bi bilo ukoliko bi se na predstojećem susretu tri lidera uspostavila funkcionalna veza sa CRM-om, iza koga stoji kompletna šestorka. Ali ako se to ne desi, tri zemlje mogu da nastave sa dubljim povezivanjem i ekonomskom integracijom, to je njihovo pravo. Konkretna postignuća i ekonomska korist – ako je ima – najbolji su odgovor na kritike”, zaključuje Savković.

Za razliku od privrednika za koje je dublja saradnja dobra vesti, politički motivi ali i arhitektura inicijative ostali su sporni. I pored poziva da se pridruže inicijativi, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo to još uvek nisu učinile.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je ranije prisustvovao sastanku lidera u okviru inicijative “Mini Šengen”, ali prema stavu pristupanja Crne Gore bio je uzdržan. Ni promena vlasti u Podgorici nije aktivnije uključila ovu zemlju u ovu inicijativu.

Sa druge strane, u BiH ovakva ideja je prvobitno odbijena uz objašnjenje predsedavajućeg ovog tročlanog tela Šefika Džaferovića da je potrebno da prethodno Savet ministara Bosne i Hercegovine “napravi analizu svih sporazuma koje Bosna i Hercegovina ima s Evropskom unijom u regiji, da se napravi analiza šta to znači za Bosnu i Hercegovinu, koje su štete, koristi i eventualne opasnosti.”

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) u programu Vlade Kosova, koje se na priključivanje “Mini Šengenu” obavezalo Vašingtonskim sporazumom o ekonomskoj normalizaciji odnosa sa Srbijom, ova inicijativa se ni ne spominje, već se navodi se da će Kosovo imati nezavisni stav kada je u pitanju regionalna saradnja, te da će zastupati interese zemlje i građana u različitim formatima regionalne saradnje.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u julu tokom samita Berlinskog procesa izjavio je da je njegova zemlja u potpunosti posvećena regionalnoj saradnji, bez obzira na to što on ne prihvata ideju “Mini Šengena”, koju već duže vreme zagovara albanski premijer Edi Rama. Prema našim saznanjima, tokom ovog samita trebalo da bude potpisan papir o regionalnom tržištu. Na pitanje zašto nije, savezno ministarstvo spoljnih poslova Nemačke odgovorilo je da ne mogu da komentarišu procese koji su u toku.

U zaključcima samita učesnici su ipak naveli da je zadatak država Zapadnog Balkana da  bez odlaganja zaključe posao koji je preduzeli i omogućili RCC i CEFTA, i da potpišu ili usvoje relevantne sporazume i odluke u korist građana i kompanija u regionu.

Iako se još uvek ne zna kako će se ova inicijativa zvati i izgledati, niti ko će mu pristupiti,  kome u geopolitičkoj igri to odgovara, a kome ne, Vučić, Zaev i Rama, i uoči današnjeg susreta, uspešno odbacuju kritike Malog Šengena i podsećaju da su vrata inicijative otvorena za sve privrede u regionu.

Povezani članci

Pobednici i gubitnici izbora za Evropski parlament

EWB

Problemi borbe protiv korupcije u kontekstu evropskih integracija

Nemanja Nenadić

Da li se vlast u Srbiji obradovala evropskom “ne” Albaniji i Severnoj Makedoniji?

EWB