Zastave Srbije, EU i država članica; Foto: Evropska unija

Ministarstvo za evropske integracije Srbije, koje ima vodeću ulogu u pripremi naše države za prijem u Evropsku uniju, trenutno čini 108 zaposlenih, dok u Ministarstvu evropskih poslova Crne Gore ima 69 “državnih službenika i nameštenika”, saznaje European Western Balkans u Beogradu i Podgorici. Budžet Ministarstva za evropske integracije Srbije za ovu godinu iznosi 569.923.000,00 dinara (oko 4.786.000,00 evra), dok je budžet Ministarstva evropskih poslova Crne Gore 1.597.252,02 evra. Sagovornici EWB u Podgorici napominju da „imajući u vidu dinamiku obaveza koja uslovljava povećanje obima posla na koordinaciji procesa pristupanja EU, plan budžeta za ovu godinu je za 25 odsto veći od prošlogodišnjeg“.

Interesantno je da su oba ministarstva među “najmlađima” u srpskoj i crnogorskoj vladi, iako je pristupanje “evropskoj porodici naroda” odavno proklamovano kao strateški cilj obeju država  – Ministarstvo za evropske integracije Srbije, koje predvodi Jadranka Joksimović, osnovano je u junu 2017, kada je prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije, dok je Ministarstvo evropskih poslova Crne Gore, na čijem čelu je Aleksandar Andrija Pejović, oformljeno novembra 2016, a prethodno je proces pristupanja te zemlje Uniji bio u nadležnosti Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija. Sudeći prema nedavnoj poruci predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da Srbija i Crna Gora imaju šansu da pristupe EU do 2025. godine, i jedno i drugo ministarstvo će u narednih nekoliko godina morati da rade u punom kapacitetu na ispunjenju izuzetno važnih zadataka iz pregovaračkih poglavlja. Podsetimo, Junkerova poruka deo je Strategije proširenja za Zapadni Balkan, koja će, prema saznanju EWB biti predstavljena javnosti 6. februara na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

Zastave Srbije i Evropske unije; Foto: Evropska unija

Ljudski resursi i evropske integracije

Juna 2017. godine, stupanjem na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, osnovano je Ministarstvo za evropske integracije (MEI), čime je prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije. Ministarstvo, osim kabineta ministarke, čine i četiri sektora, u kojima postoji 11 odeljenja, sa više odseka i grupa, sekretarijat ministarstva, i samostalno organizovan Odsek za pripremu, sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata koji se finansiraju iz fondova Evropske unije, kao i još neka tela. U Ministarstvu za evropske integracije Srbije ukupno radi 108 ljudi. Pored ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, tu su i državna sekretarka Anja Rović, kao i četiri pomoćnika ministra, koji rukovode sektorima ministarstva. Po dostupnim informacijama sa sajta ministrastva, MEI još uvek nema sekretara ministarstva.

U svom kabinetu ministarka Joksimović ima i četiri savetnika. Kako preciziraju u Ministarstvu, to su “posebni savetnik ministra za evropske integracije za politička pitanja iz poglavlja 23 i 24 i za poglavlje 31, savetnik ministra zadužen za usklađivanje nacionalne poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, savetnik ministra zadužen za ključne strategije i planove regenerativnog i održivog razvoja EU, regionalne inicijative i interregionalnu saradnju, kao i savetnik ministra zadužen za politička pitanja iz poglavlja 23 i 24 i za poglavlje 35“. Imena savetnika ministarke nisu dostavljena portalu EWB.

U crnogorskom Ministarstvu evropskih poslova (MEP) za EWB ukazuju da je “Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji u MEP-u predviđeno 106 radnih mesta od kojih 105 za državne službenike i jedno za nameštenike. U ovom trenutku MEP broji 69 zaposlenih. Osim tog broja, 18 ljudi je angažovano preko tri projekta podrške Ministarstvu“.

„Ministarstvo evropskih poslova ima centralnu koordinativnu ulogu u vođenju pregovaračkog procesa, kao i u strukturi koja je formirana na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). S tim u vezi, Ministarstvo evropskih poslova koordinira aktivnosti na usklađivanju nacionalnog zakonodavstva s pravnom tekovinom EU, pripremi crnogorske verzije pravne tekovine EU, informisanju javnosti o pregovaračkom procesu i EU vrednostima, uspostavljanju sistema koordinacije strategijskih dokumenata i koordinacije instrumenta pretpristupne podrške EU. U cilju ispunjavanja svojih funkcija MEP čini kabinet ministra, služba za opšte poslove, ljudske resurse i finansije kojom rukovodi sekretar Ministarstva (Miodrag Radović), kancelarija za podršku glavnom pregovaraču, državna sekretarka (Marina Vujačić), i pet direktorata u okviru kojih postoji 11 direkcija, odnosno 11 odseka“, preciziraju naši sagovornici.

U Ministarstvu evropskih poslova Crne Gore kažu da u nemaju savetnike u kabinetu ministra, i naglašavaju da su svi „službenici koji su zaposleni u MEP zasnovali radni odnos u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima“, koji nije predvideo postojanje takvih pozicija.

Ključni ciljevi ministarstava

U MEI za EWB navode ciljeve nekoliko sektora ministarstva kao svoje glavne ciljeve za 2018. godinu.  Kako pojašnjavaju naši sagovornici, prvi cilj Sektora za koordinaciju procesa pristupanja EU, kojim rukovodi pomoćnica ministarke Ksenija Milenković, jeste “otvaranje novih pregovaračkih poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU”. U tom kontekstu, u MEI ističu da smatraju da je “u prvoj polovini 2018 realno otvaranje poglavlja koja se već nalaze u proceduri pred Savetom EU – poglavlja 33 (finansijske i budžetske odredbe), 9 (finansijske usluge) i 13 (ribarstvo)”.

“Još dva poglavlja se nalaze u završnoj fazi naše domaće procedure, a to su poglavlje 18 (statistika) i 17 (ekonomska i monetarna politika) i očekujemo da budu spremna za otvaranje u prvoj polovini godine. U drugoj polovini 2018. planiramo da za otvaranje bude spremno još nekoliko poglavlja, uključujući i poglavlja za koja su predviđena merila za otvaranje”, ukazuju sagovornici EWB.

Zastave Crne Gore i Evropske unije; Foto: Evropska unija

Kao drugi cilj ovog sektora navodi se “primena i izveštavanje o primeni Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA)”. MEI je nadležno za pripremu, usvajanje i primenu NPAA i u tom smislu bavi se pripremom treće revizije NPAA koja predviđa, kako nam je potvrđeno, potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU do kraja 2021. godine. Od sredine 2013 godine, MEI, odnosno tadašnja Kancelarija za evropske integracije, nije objavljivala izveštaje o sprovođenju NPAA.   

“Očekujemo usvajanje NPAA u narednih par nedelja, nakon čega ćemo tokom 2018 kvartalno izveštavati Vladu o njegovom sprovođenju”, objašnjavaju u MEI.

Što se tiče Sektora MEI za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći, kojim rukovodi pomoćnik ministarke Branko Budimir, „osnovni cilj je da se u 2018. godini obezbede dodatna bespovratna sredstva koja će biti usmerena na realizaciju razvojnih prioriteta i ciljeva na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou“.

„S tim u vezi, Ministarstvo će biti angažovano na pripremi i fokalizaciji finansijskih sporazuma na osnovu kojih će biti obezbeđena bespovratna podrške Evropske unije u iznosu od preko 200 miliona evra iz sredstava predpristupne pomoći EU (IPA II) i iz sredstava Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) kako bi se osigurala priprema i realizacija prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike i životne sredine“, kažu u Ministarstvu.

Govoreći o radu Sektora MEI za programe prekogranične i transnacionalne saradnje i saradnju sa organima i organizacijama na lokalnom i regionalnom nivou radi efikasnijeg korišćenja fondova, kojim rukovodi pomoćnik ministarke Mihajilo Dašić, naši sagovornici iz MEI kao cilj za ovu godinu ističu „pripremu i objavljivanje Poziva za dostavljanje predloga projekata u okviru programa prekogranične i transnacionalne saradnje u kojima Srbije učestvuje u ukupnoj vrednosti od 53 miliona evra, odnosno u sedam programa prekogranične saradnje u 2 programa transnacionalne saradnje“.

Upitani za ciljeve u 2018. godini, u crnogorskom MEP-u konkretnije za EWB ukazuju da „nas i u drugoj godini rada Ministarstva očekuje dinamična evropska agenda, ozbiljno i odgovorno smo postavili ciljeve i definisali obaveze koje će voditi njihovom ispunjenu“.

„Pre svega, očekujemo da finalizujemo proces otvaranja pregovaračkih poglavlja i ubrzamo rad na njihovom privremenom zatvaranju. Dalje, u 2018. nam sledi donošenje cijelog niza strategijskih dokumenata koji će doprineti nastavku uspešnog sprovođenja reformi i završetku pregovaračkog procesa, poput novog Programa pristupanja Crne Gore EU 2018-2020, Programa ekonomskih reformi i novog trogodišnjeg programa rada Vlade“, poručuju u Podgorici.

U MEP-u takođe navode da će doneti novu strategiju komuniciranja s građanima na temu pristupanja EU čijim sprovođenjem će nastojati da unaprede nivo znanja građana Crne Gore o EU i obavezama i koristima od procesa pristupanja.

U okviru koordinacije IPA-e, MEP će kroz pripremu i sprovođenje projekata, pokušati da zadrži visok nivo iskorišćenosti sredstava iz fondova EU, kako bi „građani zaista osetili dobrobiti koje nosi integracija u EU“. Crnogorski MEP će i u 2018. godini nastaviti s nadgradnjom sopstvenih kapaciteta kako bi spremno dočekao novu i intenzivniju fazu pristupanja Evropskoj uniji, koja će biti najavljena Strategijom Evropske komisije, navode u tom ministarstvu za EWB.

Otvaranje poglavlja

Srbija je u dosadašnjem toku pregovora o članstvu u Evropskoj uniji otvorila 12 od ukupno 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena, dok Crna Gora ima 30 otvorenih poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena, među kojima je i poglavlje 30 koje se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Na Međuvladinoj konferenciji EU-Srbija održanoj 11. decembra 2017. otvoreno je poglavlje 6, koje se odnosi na kompanijsko pravo, i poglavlje 30 u okviru kojeg se pregovora o spoljnim trgovinskim odnosima. Istoga dana, Crna Gora je otvorila poglavlje 2, koje se odnosi na slobodu kretanja radnika i poglavlje 3, koje se bavi slobodom pružanja usluga i pravom osnivanja preduzeća.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.