BEOGRAD – Šefica pregovaračkog tima Srbije za vođenje pregovora sa Evropskom unijom, Tanja Miščević, gostovala je u ponedeljak jutarnjem programu televizije N1 i tom prilikom je dala uvid u stanje dijaloga Beograda i Prištine, mogućnostima za otvaranje novih poglavlja, ali i u strateško opredeljenje Srbije po pitanju odnosa sa Rusijom.
Na pitanje koliko slučaj hapšenja Ramuša Haradinaja, predsednika Alijanse za budućnost Kosova, utiče na evropske integracije Srbije, Miščević je objasnila da je dijalog u prekidu ali da se razlog tome može tražiti i u Rezoluciji koja je doneta u skupštini u Prištini o tome da je neophodno, iz tog razloga, zamrznuti dijalog. “Nemamo nikakvu informaciju iz Brisela kako će se to odraziti na sam dijalog. Sa srpske strane postoje konstantni pozivi da se nastavi sa obavezama koje su preuzete”, rekla je Miščević za N1.
Upitana da li Srbija može da se nada otvaranju novih poglavlja ukoliko do juna dijalog između Beograda i Prištine ne bude nastavljen, Miščević je izjavila da je uslov za otvaranje novih poglavlja ocena Srbije u procesu dijaloga, te da je Srbija uradila “sve što je u ovom momentu moguće da bi do nastavka dijaloga došlo”.
Ona je dodala da je poglavlje 35 apsolutna novina i da se nikada niko sa tim nije suočavao, te da pregovaračko poglavlje “kao konačni cilj ima sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, s toga to poglavlje nije unapred definisano pa se ne može unapred znati kako se u uslovima kada dijaloga nema može reći ko je kriv za to”.
Na pitanje da u slučaju da nova poglavlja ne budu otvorena do juna, to može da bude recept na koji način vlasti u Prištini mogu da uslovljavaju Beograd, Miščević je navela da vlast u Prištini to već čini.
“Oni to već jako dobro razumeju, znaju i rade. Nažalost, do sada smo imali priliku da vidimo da kada nema uspeha u dijalogu to odrazi na naš proces pregovora – što bi bila jako loša poruka. Nadam se da do toga neće doći i da će države članice razgovarati o onim poglavljima za koje smo spremni”.
Poglavlja 6, 7, 29 i 30, odnosno pravo privrednih društava, intelektualna svojina, carinska unija i ekonomski odnosi sa inostranstvom, bi uskoro trebalo da budu otvorena. Na pitanje koliko posla Srbiju čeka u tim oblastima, Miščević je rekla da nas očekuje mnogo manje nego u poglavljima koja smo do sada otvorili.
“To su oblasti u kojima smo napravili jako dobar napredak sa usklađivanjem sa pravom Evropske unije. Kada smo krenuli u pisanje zakona u ovim oblastima, odmah smo prihvatali evropske standarde. Ozbiljniji posao koji ćemo morati dokazivati kroz pregovore jeste njihova primena”, i pojasnila da, iako imamo dobru zakonodavnu osnovu, “neophodna je bolja koordinacija službi unutar države”.
Upitana da li se razlog tome što je Crna Gora postala kandidat za člana Evropske unije u 2010. godine i do sada otvorila 26 poglavlja može tražiti u tome što oni nemaju nijedna teška poglavlja, Miščević je rekla da je najveća razlika politički element – poglavlje 35, te da Crnoj Gori to daje “vetar u leđa” u pregovaračkom procesu. Miščević je prokomentarisala buduće članstvo Crne Gore u NATO, te je navela da ono nije uslov “ali se svakako uzima u obzir jer članstvo u NATO podrazumeva ocenu da je država postigla na zadovoljavajućem nivou zaštitu i unapredila vladavinu prava, što je jedan od ključnih elemenata za ocenu i procenu u članstvu u EU”.
Što se tiče podrške evropskim integracijama Srbije, ona je primetila da je u “poslednjih pola godine primećen porast podrške – sa 42% na 46%”, i to u momentu kada je Srbija dobila otvaranje poglavlja. Međutim, uzrok oscilacijama u podršci može se naći u trenutnim problemima sa kojima se suočava EU, ali i u dugotrajnosti procesa.
Na pitanje da li je trenutak otvaranja poglavlja 31, onaj kada Srbija više neće moći da balansira između članstva i najboljih mogućih odnosa sa Rusijom, Miščević je navela da ona to ne vidi na taj način.
“To nije balansiranje, to je vrlo jasna strateška poruka i opredeljenje – članstvo u EU ali i zadržavanje odnosa sa Rusijom. EU nema jedinstvenu spoljnu politiku – ona ima zajedničku spoljnu politiku. Naša obaveza do momenta stupanja u članstvo jeste postepeno usklađivanje”, i objasnila da Srbija nastoji u tome osim u slučaju kada se to odnosi na prinudne mere EU, odnosno sankcije prema Rusiji.
Na komentar Dejvida Mekalistera, predsedavajućeg spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, da “Rusija u Srbiji svesno sprovodi politiku destabilizacije”, Miščević je poručila da važno neprestano insistiranje strateškom opredeljenju i da ne bi rekla da je “Balkan bure baruta, već pre fitilj”.
Što se tiče politike proširenja, Miščević je rekla da ona u EU “nije trenutno prioritet, ali da region kao takav jeste”.