Zastava Evropske unije; Foto: Flickr / Evropski parlament

Više mladih u Srbiji se protivi članstvu Srbije u EU nego što podržava, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije.

Prema Alternativnom izveštaju o položaju mladih, 38 odsto ispitanika između 15 i 30 godina Evropskoj uniji kaže „da“, dok 40 odsto kaže „ne“. Nisu samo procenti ono što treba da zabrine, već i činjenica da je pre dve godine taj odnos bio 42 prema 32 odsto, u korist onih koji podržavaju članstvo.

Ovogodišnji izveštaj donosi još negativnih trendova kada je reč o podršci EU – čak 56% ispitanika smatra da bi se u Srbiji živelo „isto“ ili „gore“ kada bi postala članica EU (u 2017. 49%), dok bi prema mišljenju 33 odsto mladih Srbija u spoljnoj politici trebalo da se osloni na Rusiju. Samo njih 21 odsto najvećeg saveznika Srbije vidi u Briselu.

Uprkos tome što smatraju da se treba okrenuti Rusiji, mladi ne žele da se tamo i presele. Skoro polovina ispitanika koji bi želeli da napuste Srbiju preselila bi se u zemlje Zapadne Evrope, dok bi samo pet odsto njih izabralo Rusiju. Pored Rusije i EU, mladi žele i u SAD, zemlje regiona ali i druge delove sveta, pokazuje istraživanje. Međutim, nijedan kraj sveta niti kontinent nije ni blizu privlačan kao članice Evropske unije, kaže za European Western Balkans generalni sekretar KOMS-a Stefan Đorđević.

„Mladi prepoznaju vrednosti EU, prepoznaju EU kao uređen sistem u kojem se znaju pravila  i visoko vrednuju tvrdnje da EU omogućava više putovanja za mlade, bolje mogućnosti za posao i više zarade kao i kvalitetnije obazovanje“, objašnjava Đorđević.

Mladi su se i u ovom KOMS-ovom istraživanju, slično kao u prethodnima, uglavnom složili sa tvrdnjama da sve ove stvari postoje u EU.

Đorđeviću se, zbog toga, čini da problem evroskepticizma kod mladih leži u načinu na koji se kod nas  u medijima, ali i od strane donosioca odluka proces EU integracija predstavlja.

„Proces integracija se često politizuje, predstavlja kao proces štapa i šargarepe i zloupotrebljava za potrebe dnevne politike, a naravno da sve to utiče na stavove mladih o EU. Nije retko da imamo oprečne i dijametralno suprotne stavove o ovom procesu u medijskom diskursu i javnosti i da se proces integracija predstavlja na jedan neadekvatan način“, kaže Đorđević.

Ove ocene slažu se sa istraživanjem „Svet u medijima“ iz juna ove godine koje je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI), u kojem je ispitano medijsko izveštavanje najgledanijih televizijskih kanala u Srbiji (RTS, Pink, Prva, Happy, O2 i N1), kao i najtiražnijih dnevnih listova. Prema njegovim rezultatima, Kosovo je bilo glavna tema u prilozima koji su praćeni, dok je tema evropskih integracija Srbije marginalno predstavljena.

„Briselski sporazum, unutrašnja politika Kosova, Kosovo van Brisela – život na Kosovu, načelno rešenje Kosova i posete Kosovu čine kosovski kolaž koji u drugi plan stavlja kako odnose između Srbije i navedenih aktera, tako i prikazivanje društvenog, političkog i ekonomskog života u Rusiji, SAD i EU“, napisao je Zoran Gavrilović u svojoj analizi rezultata istražvanja.

BIRODI je isto tako primetio da je, uprkos pretežno neutralnom načinu izveštavanja ovih medija, Rusija u odnosu na EU bila dva puta pozitivnije predstavljena u televizijskim prilozima, a tri puta u dnevnim novinama.

Takođe, istraživanje je pokazalo da se izjave relevantnih domaćih i stranih aktera u medijskim prilozima koji se odnose sa na spoljnu politiku i evropske integracije Srbije veoma slabo zastupljene.

„I ovaj monitoring pokazuje, kao i većina posle 2014. godine, da su mediji u Srbiji „vučićocentrični“ i da je on i u ovom slučaju najzastupljeniji akter. Iza predsednika Vučića su akteri iz SAD i Rusija kao i predstavnici Vlade Srbije, a tek iza svih njih akteri iz EU. U prilog tezi o marginalizaciji evropske agende u Srbiji govori broj priloga koje ima Ministarka za EU integracije, 49, i šefica pregovaračkog tima, Tanja Mišćević, samo dva“, zaključak je istraživanja.

Uticaj koji televizija i dnevne novine mogu imati na mlade, naravno, zavisi i od intenziteta kojim ih oni koriste. Alternativni izveštaj KOMS-a, međutim, pokazuje da se 45% mladih i dalje informiše sa televizije, dok preko 70% njih čita veb-portale i objave na društvenim mrežama koje sadrže vesti i informativni sadržaj. Procenat onih koji barem nekoliko puta nedeljno posećuju informativne sajtove i aplikacije je 74.

Da informisanje u Srbiji ipak sadrži rizik od postojanja lažnih vesti i dezinformacija bez obzira na medijum, pokazala je regionalna analiza medijskog izveštavanja dnevnih novina, internet portala i jutarnjih programa, koju je prošle godine sprovela organizacija „Crta“. Prema njoj su više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora.

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, izjavila je tom prilikom Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“.

Teško je, međutim, celokupnu odgovornost za trenutne stavove svaliti na dnevnopolitičko izveštavanje. Iako naglašava medije kao bitan faktor koji utiče na stav mladih prema EU, Stefan Đorđević ne isključuje i druge načine na koje njihovo mišljenje može da bude formirano, što dovodi u vezu sa još nekim rezultatima istraživanja koje je sproveo KOMS.

„Oslanjanje na Rusiju može da se vidi opet kao plod načina na koji se u medijima i javnosti obrađuju ove tebe, sa kulturnim nasleđem i tradicijom ali budući da je primetna tendencija mladih da smatraju da je Srbiji potreban jak lider i vođa koga će narod slediti jasno je da i ovo može da bude povezano sa rastom pozitivnog stava o Rusiji“, kaže Đorđević.

Prema Alternativnom izveštaju KOMS-a, čak 59% mladih smatra da je Srbiji potreban jak lider i vođa, što predstavlja skok od čitavih dvadeset procenata u odnosu na 2017. godinu. Donekle paradoksalno, porastao je i broj mladih koji smatraju da je demokratija najbolji oblik vladanja, za oko 13%.

Opadanje popularnosti EU nije samo trend koji se može primetiti kod mladih. Prema redovnim istraživanjima „Evrobarometra“, koja se sprovode i u Srbiji, vidi se pad pozitivne i rast negativne slike o EU među opštom populacijom, sa 42% prema 22% ispitanika u 2018. na 37% prema 27% u 2019. godini. Uzlazni trend podrške EU, koju su poslednje dve godine registrovala neka istraživanja, poput onih koje sprovodi Ministarstvo evropskih integracija, možda se nalazi na svom kraju, a da li će trend opadanja biti dugoročan ili privremen očigledno će zavisiti i od načina na koji mediji pristupe izveštavanju o ovim procesima.