Foto: natureaddict/pixabay

Iz godine u godinu opada podrška mladih članstvu Srbije u EU – ovo je još jednom potvrđeno u Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije, koji je objavljen prošle nedelje.

Prema nalazima izveštaja, ulazak Srbije u EU podržava svega 33% mladih, a protiv je 46%. Podrška članstvu je u poslednje tri godine opala za oko 10%, dok je protivljenje poraslo za približno jednak procenat.

Podrška mladih (15-30 godina) članstvu u EU znatno je niža od opšte populacije, od koje bi 54% podržalo članstvo, makar prema upitniku Ministarstva za evropske integracije iz decembra 2019.

Istraživač Centra za evropske politike Strahinja Subotić ističe za European Western Balkans da je starosna dob statistički najznačajniji pokazatelj toga da li će neko podržati članstvo u EU ili ne, prema istraživanju koje je ova organizacija sprovela prošle godine.

“Kada je u pitanju objašnjenje zašto su mladi najevroskeptičniji, to isto istraživanje je pokazalo da je najznačajniji pokretač stavova građana prema EU njihova percepcija ekonomskog stanja u državi. Drugim rečima, evroskepticizam mladih treba čitati kao njihov izraz bunta, odnosno sveopštog nezadovoljstva trenutnom situacijom u Srbiji, posebno ekonomskom, koja se negativno reflektuje i na njihovu percepciju puta Srbije ka EU, kao i mogućnosti ekonomskog napretka i po ostvarivanju članstva”, ističe Subotić.

On dodaje i da su drugi motivacioni faktori takođe od značaja, iako umerenog, poput zabrinutosti za lične finansije, nivo informisanosti, lični identitet i vrednosti, kao i nivo socijalnog kapitala.

U međuvremenu, kriza izazvana pandemijom koronavirusa dodatno je zakomplikovala situaciju, a može se pretpostaviti da je i postavljanje vlasti prema EU tokom krize uticala na stavove građana Srbije. Biće zanimljivo videti da li se nivo podrške među opštom populacijom promenio tokom poslednjih šest meseci – Ministarstvo za evropske integracije još nije objavilo rezultate istraživanja koje je do sada sprovođeno u junu ili julu.

Koliko je, međutim, postavljanje vlasti od značaja kada je reč o stavovima mladih o EU? Alternativni izveštaj KOMS-a pokazuje, već tradicionalno, izrazito nisko poverenje mladih u nosioce najviših državnih funkcija, političare, političke partije ali i tradicionalne medije – štampu i televiziju.

Novinar N1 Filip Lukić ipak ističe da dominantan narativ o EU u Srbiji određuju Vlada i politička elita, te da je u uslovima poptune kontrole medija teško je govoriti o tome da mediji mogu slobodno da nameću teme i narativ.

A kada je reč o evropskim integracijama, Lukić smatra da javnim prostorom dominira jedna sveopšta neiskrenost, te stav mladih, koji su verovatno sa pravom, zbunjeni, ali i nezainteresovani, ne treba da čudi.

“Mi iz Vlade možemo čuti i antievropske i porvervopske poruke, jer je trenutna vladajuća koalicija skup partija koje nemaju jasno ideološko određenje, već se isključivo vode partijskim interesima. Tako, na primer, vi na konferenciji za štampu predsednika Vučića, u sred pandemije korona virusa, možete čuti da „evropska solidarnost“ ne postoji i da Srbija jedino može da se osloni na Kinu, dok već nekoliko dana nakon toga možete čuti da je EU najvažniji partner Srbije i da smo zahvalni na novcu koji su izdvojili za pomoć Srbiji”, podseća Lukić.

On dodaje da se od strane najviših državnih funkcionera, može čuti kako nas Brisel „tera“ da se odreknemo Kosova, da sprovodimo teške reforme, da se menjamo.

“Kada prosečan građanin čuje takve poruke, vrlo je legitimno da se zapita, pa čekajte, što mi uopšte idemo u tu EU, da li nas neko tera da postanemo član”, ističe Lukić.

Mladi smatraju da od Srbije zavisi tempo pristupanja EU

Lukićevo tumačenje slaže se i sa nalazima KOMS-a, koji je ove godine, uz mogućnost da se izabere više od jedne opcije, postavio pitanje “Zašto Srbija još nije postala članica EU?”. Najviše, 58% mladih je odgovorilo da je to zato što Srbija ne želi da prizna Kosovo, a 43% da je to zato što ne želi da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom.

Međutim, mladi takođe prepoznaju spor napredak u reformama kao uzrok oduženog procesa pristupanja Srbije. Opciju “Srbija nije sprovela neophodne reforme za članstvo u EU” izabralo je 53% ispitanika, dok 50% smatra da Srbija još uvek nije članica EU jer ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava.

Zanimljivo je da je svega 20% ispitanika izabralo opciju “Zato što EU ne želi da prima nove članice”.

Pročitajte još: Srbija za dve godine uskladila manje od polovine planiranih propisa sa EU

“Odgovornost je isključivo na Vladi i onima koji imaju moć da donose odluke. Mediji i civilno društvo jesu važan faktor u evropskim integracijama, ali pre svega u približavanju i objašnjavanju ljudima šta znači postati deo evropske porodice. Ako nema iskrene političke volje i rešenosti da se transformišemo kao društvo, teško civilno društvo i mediji mogu da pokrenu stvari sa mrtve tačke”, naglašava Filip Lukić.

On kaže i da proces pristupanja traje predugo i postao je zamoran, ali ne samo to, već je postalo teško objasniti ljudima koji su nekada bili snažni zagovornici EU integracija, zašto Srbija treba da nastavi svoj put ka Uniji, kada najviši evropski zvaničnici “na sva usta” hvale ekonomske reforme i napredak Srbije.

“Tek poslednjih nekoliko meseci čuli smo kritike iz Brisela na račun vladavine predsednika Vučića, i to ne od komesara za proširenje, koji se predstvalja kao blizak prijatelj srpskog predsednika, već iz Evropskog parlamenta. To je odgovornost Brisela, koji je više puta propustio priliku da jasno kaže da vladavina Srpske napredne stranke, što pokazuju izveštaji svih relevatnih organizacija kao što je Fridom haus, nije u skaldu sa onim što se očekuje od buduće članice EU”, zaključuje Lukić.

Strahinja Subotić podseća da je mogućnost uticanja na donosioce odluka od strane mladih gotovo je nepostojeća, što je iz više uglova potvrđeno i u KOMS-ovom izveštaju. On stoga smatra da civilno društvo mora snažnije da se nametne kao posrednik koji bi izašao u susret interesima mladih, kada već država to ne čini u odgovarajućoj meri i na zadovoljavajući način.

“Imajući to u vidu, CEP je do sada predlagao da bi trebalo povećati grantove za organizacije civilnog društva koje su usmerene na mlade, sa ciljem jačanja njihovog angažmana u javnoj sferi i podizanjem njihovog znanja o temama vezanim za EU. Uz to, s obzirom da mladi dobijaju najveći broj informacija preko interneta i društvenih mreža, trebalo bi razviti sveobuhvatnu strategiju komunikacije za mlade. Posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju lažnih vesti i dezinformacija na društvenim mrežama”, kaže Subotić.

On podvlači da ne treba nužno osuđivati nezadovoljstvo mladih, već ga treba razumeti i izaći u susret sa konkretnim rešenjima.

Razumeti mlade: Složenije nego na prvi pogled

Alternativni izveštaj KOMS-a iznosi više nalaza o stavovima mladih o EU, ali i političkim pitanjima uopšte, a situacija je sve samo ne crno-bela. Na primer, relativna većina mladih i dalje se slaže sa tvrdnjom da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok istovremeno apsolutna većina smatra da je Srbiji potreban jak vođa kojeg će narod slediti.

Većina mladih se takođe složila sa tvrdnjom da ograničavanje medijskih sloboda skoro nikada nije opravdano, a samo 5% njih smatra da su izbori u Srbiji fer i pošteni. Razlike između srednjoškolaca, studenata i mladih do 30 godina, kao i geografske razlike, primetne su u mnogim oblastima.

Kada je reč o EU, ponovo se javila tradicionalna “protivrečnost” – dok većina ne podržava članstvo Srbije u EU i samo četvrtina smatra da bi se u Srbiji živelo bolje kada bi postala članica EU, skoro 60% mladih koji žele da se odsele iz Srbije bi se odselili u zemlje Zapdne Evrope. Sledeća je SAD sa 16%, dok bi se u Rusiju preselilo samo 8% mladih.

“Treba razdvojiti ideološko opredeljenje i izbor načina života. Biti evroskeptik, odnosno biti kritičan prema Briselu i EU, ne znači nužno odbacivanje svega što je evropsko. Mislim da, kada dođemo na nivo ličnog interesa, svi postanemo vrlo racionalni. Nekome je možda lepo da veruje u slovensko bratstvo sa Rusijom, da diže tri prsta i uzvikuje da je Kosovo srce Srbije, i to na ideološkom nivou, ali svi smo vrlo svesni koje zemlje pripadaju modernom razvijenom svetu u kom se može dostojanstveno živeti”, kaže Filip Lukić.

Strahinja Subotić se slaže da se ova, naizgled paradoksalna situacija, kod većine mladih može objasniti čistim ekonomskim interesima, što je i putokaz za one koji bi želeli da, ako ne promene, onda uspore ovaj trend.

“Ipak, primetno je i to da postoje i oni koji ne odlaze samo zbog ekonomskih razloga, već i zbog sve očiglednije „zarobljenosti“ države Srbije, odnosno nedostatka vladavine prava i vladavine klijentelizma. Verujem da će u budućnosti ovaj razlog sve više da dobija na značaju, ukoliko se ne dogode značajne promene u Srbiji”, zaključuje Subotić.

I prema ovom izveštaju, 53% mladih između 15 i 30 godina planira da se odseli iz Srbije – procenat je nešto manji nego prošle godine, ali istraživači smatraju da je otežavanje putovanja i generalnog planiranja budućnosti zbog pandemije koronavirusa glavni faktor koji ovo objašnjava, jer nema pokazatelja da su ispitanici zadovoljniji stanjem u Srbiji u odnosu na prošlu godinu. Šta trenutna generacija mladih misli o EU, prema tome, u trenutnom okruženju preti da postane ionako nevažno pitanje.