Kako naći posao, doneti odluku o promeni posla, izabrati srednju školu, fakultet ili visoku školu, vratiti se obrazovanju nakon nekoliko godina rada – promene su sa kojima se svaka osoba u nekom trenutku suočava. Odluke, koje nisu nimalo lake ni za jednog pojedinca, donose se u kontekstu sveta rada u kome su nesigurnost i stalna promenljivost jedine konstante. Iza podrške pojedincima, u cilju donošenja karijernih odluka zasnovanih na pouzdanim informacijama, stoji termin „karijerno vođenje i savetovanje“, uz koji se često dodaje atribut „celoživotno“ kako bi se ukazalo na to da je ono potrebno građanima svih uzrasta i u bilo kojem periodu života.

U poslednjih nekoliko godina, karijerno vođenje i savetovanje je na nivou Evropske unije redovno deo inicijativa u oblasti politika obrazovanja, zapošljavanja, socijalne i omladinske politike. Od prevencije ranog napuštanja obrazovanja i garancije za mlade, do mera za podršku dugoročno nezaposlenima i razvoja veština građana – jedna od nezaobilaznih stavki je karijerno vođenje. Ovo ne čudi s obzirom na to da postoji čvrsto uporište u istraživačkim podacima koji pokazuju da karijerno vođenje ima pozitivne efekte u pogledu prevencije nezaposlenosti, smanjenja broja osoba koje napuštaju školovanje, povećanja zainteresovanosti za školu i uspeha u školi, uspešne tranzicije sa nižih na više nivoe obrazovanja kao i u pogledu socijalnog uključivanja.

Prateći dve Rezolucije Saveta o celoživotnom vođenju, u periodu od 2007. do 2015. godine naročito se radilo na razmeni iskustva i uzajamnom učenju u ovoj oblasti kroz rad Evropske mreže politika celoživotnog vođenja. Trenutno, u 36 evropskih država kroz Euroguidance, evropsku mrežu za podršku karijernom vođenju i savetovanju, nacionalni centri sprovode brojne aktivnosti u ovoj oblasti. Pa ipak, uzimajući u obzir rezultate istraživanja, koji pokazuju da je samo jedna od četiri osobe u zemljama Evropske unije koristila uslugu karijernog vođenja, i da su pre svega u pitanju osobe koje su koristile ove usluge u toku obrazovnog procesa i koje završavaju visoko obrazovanje, prepoznato je da je potrebno dalje raditi na unapređenju dostupnosti usluga.

Šta se za ovo vreme dešavalo u Srbiji u pogledu karijernog vođenja i savetovanja i kakva je situacija sada? Sa jedne strane, dosta toga, a sa druge još uvek nedovoljno. U periodu od 2010. do 2014. godine, bila je na snazi Strategija karijernog vođenja i savetovanja, a i nakon toga karijerno vođenje je uključeno u strateške i zakonske dokumente u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i omladinske politike. Kroz brojne aktivnosti povećana je zastupljenost karijernog vođenja i savetovanja u svim nivoima obrazovanja, ono je bolje integrisano u rad sa mladima,  povećan je broj dostupnih resursa za karijerne praktičare i podsticano njihovo umrežavanje i uzajamno učenje. Ova tema je još uvek veoma aktuelna – pre nepuna dva meseca usvojen je i Pravilnik o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja, koji imaju za cilj uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti.

Zašto su sve ove aktivnosti, iako važne i značajne, još uvek nedovoljne? Podaci iz godišnjeg istraživanja o položaju i potrebama mladih Ministarstva omladine i sporta, pokazuju da i dalje 69% mladih navodi da nikada nisu bili uključeni ni u jednu od aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja. Konkretno to znači da oni navode da nisu bili informisani ni o obrazovnim opcijama, a ni o zanimanjima i tržištu rada, kao i da nisu prošli kroz karijerno savetovanje i radionice na temu veština važnih za aktivno traženje posla i planiranje karijere. Pri tome, treba imati u vidu da su u ovom istraživanju ispitane samo mlade osobe, a da je pitanje kakvi bi rezultati bili da su obuhvaćene i druge uzrasne grupe.

Kako još znamo da su mere koje se sprovode nedovoljne? Jedna od aktivnosti predviđenih Strategijom karijernog vođenja i savetovanja, uspostavljanje mehanizma koordinacije karijernog vođenja, u sektorima obrazovanja, zapošljavanja i rada sa mladima, još uvek nije realizovana. To je od izuzetnog značaja kako bi se, sa jedne strane, izbeglo bespotrebno dupliranje mera koje se sprovode, a sa druge strane, kako se ne bi dogodilo da neke osobe kojima je potrebna podrška ne mogu da je dobiju. „Preporuka je da se koordinacija politika celoživotnog vođenje tretira kao prioritet“, navodi  Helmut Zelot iz  Evropske fondacije za obuku u analizi iz 2011. godine.

Da ovo nije teškoća samo u Srbiji, već u celom regionu Zapadnog Balkana, pokazali su rezultati regionalne analize koju je prošle godine u saradnji sa partnerima sprovela Beogradska otvorena škola. Iako su u većini zemalja učinjeni pokušaji da se neki mehanizam koordinacije i saradnje uspostavi, oni se nisu pokazali kao delotvorni i održivi. Pa ipak, da ovo nije nemogući poduhvat, pored drugih zemalja Evropske unije, pokazuje i Hrvatska, u kojoj je 2014. godine uspostavljen Forum za celoživotno profesionalno usmeravanje i razvoj karijere, koji ima ulogu u obezbeđivanju povezivanja svih ministarstava, organizacija i ustanova koje se bave ovom temom i čiji predstavnici zajedno promišljaju dalje korake.

Šta bi trebalo da bude naredni korak za bolju podršku karijernom razvoju pojedinaca? Za početak, usvajanje standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja potrebno da prati i niz mera koje će osigurati njihovu primenu od strane osnovnih i srednjih škola, fakulteta, karijernih centara, kancelarija za mlade, Nacionalne službe za zapošljavanje i svih drugih koji pružaju ove usluge. Pri tome je nužno da to bude praćeno i efektivnom koordinacijom, za šta je preko potrebno uspostavljanje održivog mehanizma za komunikaciju ministarstava i drugih predstavnika javnih institucija, poslovnog sektora, pružaoca usluga i organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom.

Kako da se odaberu relevantni izvori informisanja o obrazovnim i karijernim mogućnostima, planira karijerni razvoj i njim upravlja u uslovima neočekivanih promena, nisu pitanja na koja po pravilu treba da se odgovara samostalno, ili samo uz podršku porodice i prijatelja. Ovo su pitanja za koja je, ukoliko je to potrebno, važno imati podršku stručnjaka, kako se odluke koje se donesu ne bi pretočile u visoke stope nezaposlenosti, rano napuštanje školovanja ili dugo zaglavljivanje u tranziciji iz obrazovanja u svet rada.

Aleksandra ĐUROVIĆ je moderatorka na petoj Move.Link.engage konferenciji koju organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku ambasade Švedske u Srbiji.