fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Mogu li države kandidati da budu zadovoljne novom Strateškom agendom EU?

Konferencija za medije nakon sastanka Evropskog saveta 27. juna 2024; Foto: Evropska unija

Sagovornici našeg portala ocenjuju da je dobra vest što je priprema za proširenje EU navedena kao jedan od prioriteta u Strateškoj agendi 2024-2029, koju su lideri Unije usvojili prošle sedmice. Oni podsećaju da se takav cilj nije pominjao u prethodnom dokumentu, ali različito gledaju na korišćenje termina postepena, odnosno “fazna” integracija, upotrebljenog u kontekstu odnosa prema državama kandidatima za članstvo.

Stratešku agendu Evropski savet usvaja svakih pet godina i njome se postavljaju prioriteti za institucije Unije u budućem periodu. Pored Strategije, lideri EU su na prošlonedeljnom samitu dali zeleno svetlo i za “Mapu puta za budući rad na unutrašnjim reformama” Unije. Napominje se da bi te  reforme trebalo da napreduju paralelno sa procesom proširenja, “pošto i Unija i buduće države članice moraju da spremne u trenutku pristupanja”.

U segmentu Strategije pod nazivom  “Priprema za veću i jaču Uniju” navodi se da “postoji nova dinamika u procesu proširenja” i da “i EU i kandidati sada imaju odgovornost da maksimalno iskoriste ovu politiku i da je prenesu jasno”. Kako se ističe, napredak u pristupanju država Uniji biće zasnovan na zaslugama, a EU će davati “opipljive podsticaje” onima koji teže članstvu.

“Evropska unija će podržati kandidate u ispunjavanju kriterijuma za pristupanje kroz odgovarajuće instrumente i iskoristiće sve mogućnosti da dalje unapredi postepenu integraciju”, konstatuje se u Strategiji.

Jovana Marović: Ne raduje termin “postepena integracija”

Jovana Marović, članica Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i bivša ministarka evropskih poslova Crne Gore, konstatuje za European Western Balkans da je, “s jedne strane, dobro što je proširenje u Strategiji navedeno kao geostrateško investiranje u mir, bezbjednost, stabilnost i prosperitet, te  što se ističe nova šansa da se uz princip napredovanja na osnovu zasluga i nove instrumente države približe Uniji”.

“S druge strane ne raduje korišćenje termina “postepena integracija” jer nije istovremeno ostavljena mogućnost da će neka od država kandidatkinja u petogodišnjem periodu biti spremna za članstvo, a nije takva postepena integracija ni pripremljena adekvatno. Plan rasta, kao jedan od instrumenata EU, po prvi put uključuje uslovljavanje dobijanja sredstava iz EU fondova ispunjavanjem određenih uslova, ali pripremljene reformske agende i aktivnosti njima predviđene nisu garant da će se u narednom periodu države Zapadnog Balkana integrisati u Jedinstveno evropsko tržište u bilo kojoj oblasti”, kaže Jovana Marović.

Prema mišljenju naše sagovornice, Plan rasta “mora biti povezan sa uslovljavanjem koje već postoji u okviru procesa integracije te jasnim mapama puta u oblastima koje čine vladavinu prava da bi uopšte moglo biti reči o približavanju Uniji”.

Podsetimo, Savet Evropske unije je početkom maja zvanično usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan, koji bi trebalo da podrži reforme u vezi sa pristupanjem ovog regiona Evropskoj uniji i poboljša ekonomski rast.

Đorđe Dimitrov: Ključno pitanje glasi da li će Evropska unija pronaći sredstva da ostvari planove

Pored proširenja, u Strateškoj agendi EU za narednih pet godina ističe se značaj jačanja vladavine prava i kompetitivnosti Unije, unapređenja  sistema bezbednosti i odbrane, ostvarivanja pomirenja, rešavanja bileteralnih sporova, uspostavljanja dobrosusedskih odnosa…

Analizirajući sadržinu tog dokumenta, Đorđe Dimitrov, istraživač u Centru za evropske politike (CEP), navodi za European Western Balkans da nova strateška agenda “odražava trenutnu globalnu situaciju i jasno daje set političkih prioriteta EU za narednih pet godina”.

“U skladu sa aktuelnom geopolitičkom situacijom, nije iznenađenje što bezbednost i odbrana uz jačanje kompetitivnosti zauzimaju centralnu ulogu u novoj agendi. Činjenica da agenda ide šire od rata u Ukrajini i obuhvata druge bezbednosne probleme, poput migracija i sajber-bezbednosti, jasno ukazuje da će glavni prioritet u narednih pet godina biti da se reše problemi vezani za spoljne i unutrašnje bezbednosne pretnje i Evropa učiniji bezbednijom”, ukazuje Đorđe Dimitrov.

Dimitrov napominje da je jačanje kompetitivnosti, u šta ulazi i zelena agenda, “nešto što se već duže vreme naglašava i nešto što svaka država koja predsedava EU stavlja u svoje najvažnije prioritete u prethodnih nekoliko godina, tako da je i očekivano da se to nađe u dokumentu”.

“Jačanje kompetitivnosti je ključno jer će na taj način EU postati nezavisnija na globalnom nivou, pre svega od Kine i SAD, što ima za cilj da omogući da se Unija bolje, i samostalno, nosi sa problemima i krizama u budućnosti. Ključno pitanje ovde će biti kako da EU nađe sredstva da sprovede ove politike u delo. To što je proširenje jasno uključeno u agendu, što nije bio slučaj 2019,  jasno ukazuje da je proširenje ponovo jedan od najvažnijih prioriteta Unije usled geopolitičke situacije i da je to jedan od načina na koji EU želi da postane bezbednija”, smatra sagovornik EWB.

Dimitrov konstatuje da se mogu očekivati neke nove mere EU koje imaju za cilj da podstaknu proširenje i ubrzaju proces, “ali treba naglasiti da napredak ka članstvu u EU zavisi pre svega od samih kandidata i političke volje vlasti u tim državama da sprovedu reforme”.

“Fazno/postepeno će definitvno postati način na koji će doći do narednog proširenja i na EU će biti da definiše kako je će to tačno izgledati, uz interne reforme koje Unija mora da sprovede da bi omogućila sebi da primi nove članice”, zaključuje Đorđe Dimitrov.

Povezani članci

Da li se vlast u Srbiji obradovala evropskom “ne” Albaniji i Severnoj Makedoniji?

EWB

Han: Umesto političkih igara želimo da vidimo političku volju

EWB

BOŠ: Pet godina inicijative “Progovori o pregovorima”

EWB