Mogu li socijalisti da dobiju mesto predsednika Evropske komisije?

Frans Timermans; Foto: Evropska unija

BRISEL – Ukoliko socijalisti, liberali i zeleni uspeju da se dogovore oko zajedničkog kandidata za mesto predsednika nove Evropske komisije, Evropska narodna partija (EPP) će biti pod pritiskom da ih podrži, uprkos tome što će osvojiti najveći broj mesta u parlamentu, piše Politiko.

Kako podseća ovaj portal, kandidat Partije evropskih socijalista (PES) Frans Timermans tokom poslednje predizborne debate predložio je širok savez koji bi razbio monopol EPP-a, a koji bi uključivao Ujedinjenu evropsku levicu, Evropske zelene i Savez liberala i demokrata, zajedno sa strankom francuskog predsednika Makrona.

Ono što dodatno ide na ruku socijalistima jeste učešće britanske Laburističke stranke na izborima za Evropski parlament, što znači da će njihova grupa osigurati drugo mesto po broju poslanika, iza EPP-a.

Politiko takođe navodi skorije uspehe partija levog centra na izborima u Španiji, Finskoj i Švedskoj kao faktor koji bi mogao da dovede do prvog socijalističkog predsednika Evropske komisije sa punim mandatom od Žaka Delora, koji je ovu dužnost obavljao od 1985. do 1995. godine.

Međutim, ovaj savez „od Ciprasa do Makrona“ nije mnogo verovatan: kako portal navodi, vladajuću koaliciju najverovatnije će sklopiti EPP, PES, liberali i zeleni, kao kontratežu evroskeptičnim i populističkim partijama koje će povećati svoje prisustvo u Evropskom parlamentu.

Socijalisti i liberali nisu bežali od mogućnosti međusobne saradnje, što pokazuju premijeri Španije i Portugala Pedro Sančez i Antonio Kosta sa jedne, i njihove holandske i belgijske kolege Mark Rute i Šarl Mišel sa druge strane. Ovo ostavlja mogućnost da novi predsednik Komisije ne bude Manfred Veber čak i ako demohrišćani, kako se očekuje, ostanu najjača parlamentarna grupa.

Ipak, ne postoji garancija da će, čak i ako se lideri država članica odluče da za predsednika EK predlože nekog člana PES-a to biti Timermans, zaključuje Politiko. Sistem vodećih kandidata (tzv. špicenkandidati) uveden je tek 2014. godine kao neformalna procedura, koju ni šefovi država i vlada ni poslanici Evropskog parlamenta nisu dužni da poštuju.

Među drugim potencijalnim kandidatima za naslednika Žana Kloda Junkera navode se španski ministar spoljnih poslova Borel, premijer Danske Rasmusen i komesarka za konkurenciju Margret Vestager.